Питање
Какво значење има то што се храмска завеса расцепила на два дела у тренутку Исусове смрти?
Одговор
У време док је Исус живео на земљи храм у Јерусалиму био је центар верског живота Јевреја. У њему се одвијало богослужење и приносиле су се животињске жртве тачно по Мојсијевом закону. Јеврејима 9:1-9 говори о томе да је у храму завеса раздвајала светињу над светињама, Божије земаљско пребивалиште, од остатка храма у коме су служили људи. Ово је указивало на то да је човек због греха био раздвојен од Бога (Исаија 59:1-2). Само је првосвештенику било дозвољено да једанпут годишње уђе иза завесе у Божије присуство (2. Мој. 30:10; Јеврејима 9:7) и да принесе жртве за грехе целог Израиља (3. Мој. 16).
Соломунов храм био је висок 30 лаката (1. Царевима 6:2), али је Ирод, према писању јеврејског историчара из 1. века Јосифа, ту висину повећао на 40 лаката. Данас нисмо сигурни колико тачно износи један лакат, али можемо да претпоставимо да је завеса била дугачка око 18 метара. Јосиф такође говори да је завеса била дебела 10 центиметара и да два коња завезана са сваке њене стране нису могла да је поцепају. Друга књига Мојсијева каже да је завеса била направљена од порфире, црвца и скерлета и фине ланене тканине.
Дужина и дебљина завесе чини догађаје који су се одиграли у тренутку Исусове смрти још значајнијим. “А Исус опет повика гласно и издахну. И гле, завеса у храму расцепи се на двоје од горе до доле” (Матеј 27:50-51а).
Шта закључујемо из овога? Какав значај има расцепљена завеса у данашње време? Пре свега, цепање завесе у тренутку Исусове смрти драматично симболизује да је његова жртва, проливање његове крви, била довољна за опроштење наших греха. То је значило да је од тог тренутка светиња над светињама била засвагда отворена за све људе, како Јевреје тако и незнабошце.
Кад је Исус умро, завеса се расцепила и Бог је заувек напустио место које су створиле људске руке (Дела 17:24). Бог је завршио с тим храмом и његовим системом богослужења. Храм и Јерусалим су 70. године уништили Римљани, баш као што је Исус прорекао у Луки 13:35. Докле год је постојао, храм је био симбол трајања Старог завета. Јеврејима 9:8-9 говори о времену које пролази и успостављању новог завета (Јеврејима 8:13).
У неком смислу, завеса је симболизовала самог Христа који је једини пут ка Оцу (Јован 14:6). То се очитује у чињеници да је првосвештеник морао да уђе у светињу над светињама кроз завесу. Сада је Христос наш првосвештеник и ми, као они који верују у његово завршено дело, можемо да учествујемо у његовој свештеничкој служби која је боља од старе. Сад кроз њега можемо да уђемо у светињу над светињама. Јеврејима 10:19-20 каже да верници улазе у светињу "крвљу Исуса, који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, његово тело”. Овде имамо слику Исусовог тела које је сломљено за нас, баш као што је и завеса расцепљена због нас.
Завеса која је расцепљена од врха до дна је историјска чињеница. Дубоко значење овог догађаја објашњава се у једном величанственом делу Посланице Јеврејима. Храмске ствари биле су само сенка ствари које долазе и све су у крајњој линији упућивале на Исуса Христа. Он је био завеса која је заклањала светињу над светињама, а његовом смрћу свети су добили слободан приступ Богу.
Храмска завеса је била сталан подсетник да грех чини човечанство недостојним Божијег присуства. То што се жртва за грех приносила једанпут годишње, као и безброј других жртава које су се приносиле сваког дана, само показује да животињске жртве нису суштински могле да очисте и избришу грех. Исус Христос је својом смрћу уклонио препреку између Бога и човека због чега можемо да му прилазимо слободно и са поуздањем.
Какво значење има то што се храмска завеса расцепила на два дела у тренутку Исусове смрти?
