Питање
Да ли хришћани треба да су толерантни када се ради о вери других људи?
Одговор
У данашње време “толеранције,” морални релативизам је наметнут као узвишена врлина. Свака филозофија, идеја, и верски ситем имају једнака мерила, кажу релативисти и то је пођеднако вредно поштовања. Они који фаворизују један верски систем у односу на други или —још горе—тврде да знају потпуну истину се сматрају ограниченим, непросвећеним или чак фанатицима.
Наравно, различите религије дају узајамно искључиве изјаве и релативисти нису у стању да логички помире очигледне разлике. На пример, Библија тврди да је “људима одређено једном да умру” (Јеврејима 9:27), док неке источњачке религије говоре о реинкарнацији. Тако да, да ли умиремо једном, или много пута? Оба учења не могу бити истина. Релативисти у основи предефинишу истину да би створили парадоксални свет у коме више контрадикторних “истина” могу да коегзистирају.
Исус је рекао: “Ја сам пут, истина и живот: нико не долази Оцу – сем кроз мене.” (Јован 14:6). Један хришћанин прихвата Истину не као концепт, већ као Особу. Овакво познавање Истине одваја хришћанина од такозваних “отворених умова” данашњице.
Хришћанин јавно признаје да је Исус устао из мртвих (Римљанима 10:9-10). Ако он заиста верује у Васкрсење, како он може да буде “отворен” у погледу неверникове процене да Исус није устао поново? Ако би хришћанин порекао јасно учење Божије речи, то би значило да он издаје Бога.
Можете да приметите да смо у нашим примерима до сада већ излистали основе наше вере. Неке од њих (као што је Христово васкрсење у телу) су неоспорне. О другим стварима можемо да расправљамо, као што су, ко је написао Посланицу Јеврејима, природу Павловог “трна у телу,” и број анђела који могу да стану на врх једне игле. Треба да избегавамо да се запетљавамо у расправе око неважних ствари (Друга Тимотеју 2:23; Титу 3:9).
Чак и када се воде расправе/дијалози око познатих доктрина, хришћанин треба да се суздрзава и да има поштовање. Једно нешто је да се не слажете са неким ставом; но сасвим друго је да понизиш неког. Ми треба чврсто да се држимо Истине и уједно да показујемо саосећање према онима који сумњају у Истину. Као Исус, треба да смо пуни и благодти и истине (Јован 1:14).
Петар наглашава добар баланс између тога да имамо одговор и да имамо понизност: “…свагда спремни на одговор сваком ко тражи разлог наде која је у вама, само са благошћу и страхом” (Прва Петрова 3:15,16).
Да ли хришћани треба да су толерантни када се ради о вери других људи?
