Питање
Који је био значај и важност преображења?
Одговор
Недељу дана пошто је Исус јасно рекао ученицима да ће патити, бити убијен и вратити се у живот (Лука 9:22), одвео је Петра, Јакова и Јована на гору да се моли. Док се Он молио, Његов лик је попримио прослављени облик, а одећа му је постала бљештаво бела. Мојсије и Илија су се појавили и причали су са Њим о Његовој смрти која ће се ускоро десити. Петар, не знајући шта је говорио и преплашен, понудио је да сагради три сенице за њих. Ово се несумњиво односило на шаторе који су се користили за прославу празника сеница, када су Израелци боравили у шаторима 7 дана (Књига Левита 23:34-42). Петар је изразио жељу да остане на том месту. Када их је покрио облак, један глас је рекао: „Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте“. Облак се подигао, Мојсије и Илија су нестали, а Исус је остао са преплашеним ученицима. Исус их је упозорио да ником не говоре шта су видели, док не прође Васкрсење. Три извештаја о овом догађају могу се наћи у Матеју 17:1-8, Марко 9:2-8 и Лука 9:28-36.
Несумњиво, сврха Христовог преображења у делимичну небеску славу била је да „унутрашњи круг” ученика може да стекне боље разумевање тога ко је Исус. Христос је претрпео драматичну промену у изгледу да би ученици могли да Га посматрају у Његовој сили. Ученици, који су га познавали само у Његовом људском телу, сада су имали боље шватање Христовог божанства, иако нису то могли потпуно да швате. Ово им је дало уверење које им је било потребно, пошто су чули шокантну вест о Његовој смрти.
Симболично, појављивање Мојсија и Илије представљало је Закон и Пророке. Али, Божији глас са неба „Њега слушајте” јасно је показао да Закон и Пророци морају да уступе пред Исусом. Онај који је нов пут и пут живота замењује оно што је старо; Он је испуњење Закона и безброј старозаветних пророчанстава. Такође, они су, у Његовом прослављеном лику, видели најаву Његове долазеће славе и устоличења као Цара над царевима и Господаром над господарима.
Ученици нису никада заборавили шта се тада десило на гори и несумљиво да је то и била намера. Јован је написао у свом еванђељу, „Гледасмо њену славу, славу као јединороднога од Оца” (Јован 1:14). Петар је такође написао: „Нисмо вам, наиме, мудро смишљеним причама обзнанили силу и долазак Господа нашега Исуса Христа, него на основу тога што смо ми постали очевици његовога величанства. Јер он је од Бога Оца примио част и славу, када му је од величанствене славе дошао овакав глас: ,Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи'. И ми чусмо овај глас где сиђе са неба - кад смо били с њим на светој гори“ (2. Петрова 1:16-18). Они који су били очевици преображења, о томе су посведочили другим ученицима, а то се преносило милионима током векова.
Који је био значај и важност преображења?
