Питање
Šta Sveto pismo govorio o transrodnosti/ transseksualnosti?
Одговор
Transseksualnost, poznata i pod imenom transrodnost, poremećaj polnog identiteta, ili polna disforija je osećaj da biloški/genetski/psihološki pol nije u skladu sa polom u kome osoba sebe vidi. Transrodne/ transseksualne osobe često opisuju kako se osećaju „zarobljene" u telu koje se ne poklapa sa njihovim pravim polom. Često praktikuju transvestizam i mogu da traže hormonsku terapiju ili hirušku promenu pola da bi svoje telo uskladili sa polom za koji smatraju da je njihov.
Sveto pismo nigde eksplicitno ne pominje transrodnost niti opisuje ikoga ko ima transrodne emocije, ali mnogo govori o ljudskoj seksualnosti. Osnovno je za razumevanje polnosti da je Bog stvorio dva (i samo dva) pola: „muško i žensko stvori ih" (Postanak 1:27). Sve moderne spekulacije o mnogim polovima ili polnoj fluidnosti, pa čak i polnom „kontinuumu", sa neograničenim brojem polova, ne postoji u Svetom pismu.
Najsličnije nešto što Sveto pismo pominje o transrodnosti je kad osuđuje homoseksualnost (Rimljanima 1:18–32; 1. Korinćanima 6:9–10) i transvestizam (Ponovljeni zakon 22:5). Grčka reč koja se često prevodi kao „pederasti" ili „muške prostitutke" u 1. Korinćanima 6:9 doslovno znači „ženstven muškarac". Iako Sveto pismo ne pominje direktno transrodnost, kada pominje slučajeve rodne „zbunjenosti" jasno i eksplicitno ih naziva grehom.
A šta je sa mogućnošću da oni koji pate od transrodnosti imaju mozak koji funkcioniše kao jedan pol dok je ostatak tela drugog roda? Sveto pismo ni ne nagoveštava takvu mogućnost. Međutim, Sveto pismo ne pominje ni hermafroditizam (stanje u kome osoba ima organe i muškog i ženskog pola), što se nesumnjivo rađa, ali veoma retko. Zatim, ljudi mogu da se rode ili razviju tokom života razne moždane defekte ili disfunkcije. Kako možemo da kažemo da je nemoguće da ženski mozak bude u muškom telu (i obratno)?
Pošto je hermafroditizam činjenica, ne možemo da kažemo da ako Sveto pismo nešto ne pominje, onda to i ne postoji. Tako da je moguće da se osoba rodi sa mozgom koji je tako sklopljen da doprinosi polnoj disforiji. To bi moglo da bude objašnjenje za neke slučajeve homoseksualnosti. Međutim, samo zato što nešto može da ima biološki uzrok ne znači da je ispravno prihvatiti efekte tog uzroka. Neki ljudi imaju moždanu aktivnost seksualne ekstremne aktivnosti. To ne znali da je ispravno da se prepuštaju seksualnom nemoralu. Naučno je dokazano da neke psihopate/sociopate imaju mozak koji ima žestoko oslabljene mehanizme kontrole impulsa. To ne znači da je u redu da praktikuju svako devijantno ponašanje koje im padne na pamet.
Bez obzira na to da li rodno izopačenje ima genetske, hormonalne, psihološke, fiziološke ili duhovne uzroke, ono može da bude izlečeno putem vere u Hrista i stalnim oslanjanjem na silu Svetog Duha. Putem spasenja koje Hristos daje, izlečenje može da se primi, greh može da se savlada i životi mogu da se promene, čak i ako postoje biološki/fiziološki faktori. Vernici u Korintu su takav primer promene: „I neki od vas su bili ovakvi. Ali ste se oprali, i posvetili, i opravdali imenom Gospoda [našega] Isusa Hrista i Duhom Boga našega" (1. Korinćanima 6:11). Ima nade za sve, transeksualce, transrodne, one koji imaju poremećaj polnog identiteta, uključujući i transvestite, jer je Božiji oproštaj dostupan u Isusu Hristu.
Šta Sveto pismo govorio o transrodnosti/ transseksualnosti?
