Питање
Зашто Бог дозвољава да пролазимо кроз искушења и невоље?
Одговор
Један од најтежих делова хришћанског живота је чињеница да то, што постанемо Христови ученици,нас не чини имунима на животна искушења и невоље. Зашто би један добар Бог пун љубави дозволио да пролазимо кроз такве ствари као што је смрт детета, болест, повреда нас самих или нама вољених особа, финансијске потешкоће, брига и страх? Сигурно, ако нас воли, Он би нас поштедео тих ствари. Најзад, зар љубав према нама не подразумева да Он жели да наши животи буду лаки и удобни? Не, не значи. Библија јасно подучава да Бог воли оне који су Његова деца, и „све изводи на добро" (Римљанима 8:28). Стога, то мора да значи да су искушења и невоље које дозвољава у нашим животима део ствари које раде за наше добро. Зато, за верника, сва искушења и невоље мора да имају божанску сврху.
Као и у свим другим стварима, Божија крајња сврха за нас је да попримамо све више лик Његовог Сина (Римљанима 8:29). Ово је циљ хришћанина и све у животу, укључујући и искушења и невоље, осмишљено је да би нас оспособило да постигнемо тај циљ. То је део процеса посвећења, бити одвојени ради Божије сврхе и подесни да живимо за Његову славу. Начин на који ово невоље постижу објашњено је у 1. Петровој 1:6-7:„Тада ћете ликовати, пошто сте сад замало, ако тако треба да буде, ожалошћени различитим искушењима, да би се врсноћа ваше вере нашла као драгоценија од пропадљивог злата које се ватром куша, на хвалу и славу и част када се покаже Исус Христос". Вера истинског верника биће учвршћена искушењима кроз које пролазимо тако да можемо да се одморимо у сазнању да је она истинска и да ће вечно трајати.
Искушења развијају побожни карактер, а то нас оспособљава да „се хвалимо и невољама, знајући да невоља гради стрпљивост, стрпљивост пак прекаљеност, а прекаљеност наду; и, нада не срамоти, јер се Божија љубав већ излила у наша срца Духом Светим који нам је дат" (Римљанима 5:3-5). Исус Христос је дао савршени пример: „Али Бог показује своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас кад смо још били грешници."(Римљанима 5:8). Ови стихови откривају аспекте Његове божанске сврхе и за искушења и невоље Христа, а и нас самих. Истрајност је доказ наше вере. „Све могу у ономе који ме снажи" (Римиљанима 4:13).
Међутим, морамо да будемо опрезни да никад не правимо изговоре за наша „искушења и невоље", ако су резултат наших погрешних поступака. „Нико од вас, наиме, да не страда као убица, или лупеж, или злочинац, или као човек који се меша у туђе ствари." (1. Петрова 4:15). Бог ће нам опростити наше грехе јер је вечну казну за њих платила Христова жртва на крсту. Међутим, ми ћемо и даље трпети природне последице нашег греха и лоших избора у овом животу. Али Бог користи чак и те патње да би нас обликовао за Његову сврху и наше крајње добро.
Искушења и невоље долазе и због сврхе и због награде „Сматрајте за чисту радост, браћо моја, кад паднете у различите напасти, знајући да кушање ваше вере гради стрпљивост. А стрпљивост нека има савршено дело, да будете савршени и потпуни, без икаква недостатка…. Блажен је човек који истрајно подноси искушење, јер ће — кад постане прекаљен — примити венац живота, који је Господ обећао онима који га љубе" (Јаковљева 1:2-4,12).
Ми имамо победу кроз сва животна искушења и невоље. „Али хвала Богу који нам даје победу кроз Господа нашега Исуса Христа". Иако смо у духовној борби, Сатана нема власт над верником у Христу. Бог нам је дао Његову Реч да нас води, Његовог Светог Духа да нас оспособи и привилегију да Му приђемо било где, било када, да се молимо за било шта. Он нам је дао и уверење да ниједно искушење неће да нас тестира више него што можемо да то поднесемо
„него ће учинити и крај са искушењима, да можете поднети" (1. Коринћанима 10:13).
Зашто Бог дозвољава да пролазимо кроз искушења и невоље?
