Питање
Какав је значај победоносног уласка?
Одговор
Победоносни улазак односи се на Исусов улазак у Јерусалим познат као празник Цвети, који се десио у недељу пре распећа (Јован 12:1,12). Прича о победносном уласку је један од неколико сцена у Исусовом животу која се појављује у сва четири еванђеља (Матеј 21:1-17; Марко 11:1-11; Лука 19:29-40; Јован 12:12-19). Када се размотре сва четири еванђеља, постаје јасно да је победоносни улазак један значајан догађај, не само људима из Исусовог времена, већ и хришћанима током историје. Прослављамо празник Цвети да би се сетили овог значајног догађаја.
Тог дана, Исус је ујахао у Јерусалим на позајмљеном магарету, на којем нико није раније јахао. Ученици су раширили своје плаштове на магаре да би Исус сео, а мноштво је изашло да га дочека, полажући своју одећу и палмине гране. Људи су му клицали и славили га „благословен је који иде у име Господње″ док је улазио у храм, где је подучавао људе, исцељивао их и истерао мењаче новца и трговце који су кућу Његовог Оца претворили у „разбојничку пећину" (Марко 11:7).
Исусова сврха уласка у Јерусалим била је да обелодани своју тврдњу да је њихов Месија и краљ Израела као резултат испуњења старозаветног пророчанства. Матеј каже да је улазак краља на магарету тачно испуњење Захарије 9:9: „Кличи од радости, кћери сионска. Подвикуј од весеља, кћери јерусалимска! Гле, долази краљ твој! Праведан је и побеђује, кротак је; на магарету јаше, на магарету, младу магаричину″. Исус улази у свој главни град као краљ који побеђује и народ га поздравља као таквог, на начин који је био својствен том времену. Јерусалимске улице, краљевски град су отворени за Њега и Он као краљ долази у своју палату, не у тренутну, него у духовну палату која је храм, јер Његово краљевство је духовно. Он прима слављење и хвалу од људи, јер једино је Он заслужује. Више не говори својим ученицима да ћуте у вези са Њим (Матеј 12:16; 16:20), већ да му кличу и јавно га славе. Ширење хаљина био је чин поштовања за краља (види 2. Краљевима 9:13). Исус је отворено изјављивао људима да је Он њихов Краљ и Месија кога су чекали.
Нажалост, слављење људи којим су обасипали Исуса није било због тога што су га препознали као њиховог Спаситеља од греха. Дочекали су га из жеље за месијанским избавитељем, неког ко ће их водити у побуни против Рима. Било је много оних који, иако нису веровали у Христа као Спаситеља, ипак су се надали да је Он, можда, њихов тренутни избавитељ. Они су били ти који су му клицали као Краљу са многим покличима радости, признајући га као Давидовог Сина који је дошао у име Господње. Али, када им очекивања нису испуњена, када је Он одбио да их води у масовни бунт против римских окупатора, гомила се брзо окренула против Њега. За само неколико дана, њихови покличи претворили су се у повике: „Распни Га!" (Лука 23:20-21). Они који су му клицали као хероју ускоро ће га одбацити и напустити.
Прича о победоносном уласку је прича о супротностима, а те супротности садрже примену за вернике. То је прича о Краљу који је дошао као понизни слуга на магарету, не на истренираном коњу, нити у краљевској одори, већ у одећи сиромашних и понизних. Исус Христос долази не да би освојио на силу као земаљски краљеви, већ путем љубави, благодати, милости и сопственом жртвом за свој народ. Његово краљевство није краљевство војски и сјаја, већ понизности и служења. Он не осваја нације, већ умове и срца. Његова порука је порука мира са Богом, а не привременог мира. Ако је Исус победносно ушао у наша срца, Он тамо влада у миру и љубави. Као Његови следбеници, ми приказујемо исте квалитете и свет види да прави Краљ успешно живи и влада у нама.
English
Какав је значај победоносног уласка?
