Питање
Шта је утилитаризам?
Одговор
Суштина утилитаризма је његов концепт задовољства и бола. Утилитаристичка филозофија види „добро" као све оно што повећава задовољство и смањује бол. То је филозофија ишода. Ако ишод неког поступка служи да би се повећало задовољство и смањио бол, тада се сматра да је поступак добар. У својој суштини, утилитаризам је хедонистичка филозофија. Историја утилитаризма иде уназад до грчког филозофа Епикура, али као школа размишљања, утилитаризам се често приписује британском филозофу Џереми Бентаму.
Који су неки од проблема у вези са утилитаризмом? Пре свега, он је усмерен на ишод. У стварности, неки поступак није добар само зато што је ишод добар. Библија каже: „Човек гледа на оно што очи виде а Господ гледа на срце" (1. Самуилова 16:7). Бога не занима толико ишод колико мотиви неке особе. Добра дела са лошим намерама нису Богу угодна. Очигледно је да не можемо да видимо туђе мотиве. Ми нисмо у стању ни да у потпуности разаберемо сопстевене мотиве. Међутим, то није изговор; сви ћемо морати да станемо пред Бога и дамо му објашњење за своје поступке.
Други проблем са утилитаризмом је да се усмерава на задовољство уместо на оно што је заиста добро. Задовољство је људска дефиниција доброг, и као таква може да буде веома субјективна. Оно што је задовољство за једну особу не мора да буде и за другу. Према Библији, Бог је дефиниција доброг (Псалам 86:5; 119:68), и пошто се Бог не мења (Јаковљева 1:17), ни дефиниција доброг се не мења; она је објективна, не субјективна. Доброта не варира у складу са трендовима људских жеља или временима. Штавише, поистовећујући добро и задовољство, дефинишемо добро као једноставно задовољење својих основних телесних жеља. Као што је очигледно код људи који се утопе у хедонистички начин живота, што више неко ужива у нечему, све је мање задовољство, и све је више потребно да би се достигла иста стимулација. То је закон падајућих приноса, примењен на задовољство. Један пример овог циклуса су овисници који експериментишу са све јачим дрогама да би постигли исто задовољство.
Трећи проблем са утилитаризмом је избегавање бола. Није лош сваки бол. Не ради се о томе да је сваки бол сам по себи добар, али може да води у нешто добро. Историја човечанства је препуна учења из грешака. Као што многи кажу, грешка је најбољи учитељ. Нико не каже да би требало да активно тражимо да нас нешто боли. Међутим, ако кажемо да је сваки бол лош и да би га требало избећи је наивно. Бога више занима наша светост него наша срећа. Његов позив за Његов народ је да буду свети као што је Он свет (Левитска 11:44; 1. Петрова 15-16). Библија такође каже да би требало да све сматрамо за чисту радост када се суочимо са различитим проблемима (Јаковљева 1:2-4), не зато што су проблеми пуни радости, већ зато што нас воде ка већој истрајности и верности.
Све у свему, филозофија утилитаризма је усмерена на то да овај живот буде са што мање бола за што већи број људи. Гледано споља, то изгледа као узвишени циљ. Ко не би волео да ослободи бола људе по целом свету? Међутим, Библија нам каже да постоји живот који није ограничен само на овај овде на земљи. Ако сви живимо тако да доведемо до максимума своје задовољство овде на земљи, пропустићемо нешто много веће. Исус каже да ће они који живе само за овај живот бити језиво разочарани (Матеја 6:19). Апостол Павле каже да се невоље овог живота не могу упоредити са славом коју ћемо примити у вечности (2. Коринћанима 4:17). Ствари овог живота су пролазне и привремене (ст. 18). Наш фокус би требало да буде на што већој слави на небу, не у животу на земљи.
Шта је утилитаризам?
