Питање
Шта је Библија?
Одговор
Реч „Библија“ потиче од латинске и грчке речи чије је значењеи „књига“, што је одговрајуће име за њу пошто је Библија књига за све људе, за сва времена. То је књига другачија од свих осталих, категорија сама за себе.
Библија се састоји од 66 књига. Оне укључују књиге као што су трећа и пета мојсијева Мојсијева, историјске књиге као што су Јездра и Дела апостолска, књиге поезије као што су пслами и књига проповедника; књиге пророштва као што су Исаија и Откривење; биографије, као јеванђеље по Матеју и Јовану; и посланице (формална писма) као што су посланице Титу и Јеврејима.
Аутори
Отприлике 40 људи је писало Библију и то у периоду од 1500 година. Аутори су били цареви, рибари, свештеници, припадници власти, сељаци, пастири и доктори. Из све ове разноликости извире невероватно јединство, са заједничким темама које провејавају кроз целу књигу.
Јединство Библије постоји због чињенице да она има једног аутора, самог Бога. Библија је „богонадахнута“ (2. Тимотеју 3:16). Људи су писали тачно оно што је Бог желео да напишу и ишод је био света Реч Божија (Псалам 12:6; 2.Петрова 1:21).
Поделе
Библија се дели на два главна дела: Стари и Нови завет. Укратко, Стари завет је прича о народу, а Нови, проча о Човеку. Кроз народ Бог је довео Човека —Исуса Христа—на свет.
Стари завет описује оснивање и одржање народа Израела. Бог је обећао Израелу да ће бити благослов за цео свет (1. Мојсијева 12:2-3). Када је Израел био установљен као народ, Бог је подигао породицу у оквиру народа кроз коју ће доћи благослов: Давидову породицу (Псалам 89:3-4). Тада је од Давидове породице био је обећан Човек који ће донети обећани благослов (Исаија 11:1-10).
Нови завет даје детаље о доласку обећаног Човека. Његово име је Исус, и Он је испунио старозаветна обећања својим савршеним животом, умро да постане Спаситељ и устао из мртвих.
Централна личност
Исус је централна личност у Библији, цела књига у суштини говори о Њему. Стари завет предвиђа Његов долазак и спрема позорницу за његов улазак у свет. Нови завет описује његов долазак и Његово дело доношења спасења у наш грешни свет.
Исус је више од историјске личности, Он је више од човека. Он је Бог у телу, његов долазак је био најважнији догађај и историји света. Сам Бог је постао човек да би нам дао јасну, разумљиву слику онога ко је Он. Какав је Бог? Он је као Исус, Исус је Бог у људском облику. (Јован 1:14, 14:9).
Кратак преглед
Бог је створио човека и ставио га у савршено окружење. Међутим, човек се побунио против Бога и отпао од оног што је Бог намеравао да он буде. Бог је проклео свет због греха али одмах је покренуо план да обнови човечантво и сву творевину у првобитну славу.
Као план Божијег откупљења Бог је позвао Аврама из Вавилона у Ханан (око 2000 г. пре н.е.). Бог је обећао Авраму, његовом сину Исаку и унуку Јакову (који се звао и Израел) да ће да благослови свет преко његових потомака. Израелова породица је емигрирала из Ханана у Египат где су израсли у народ.
Око 1400. г. пре н.е., Бог је водио Израелове потомке из Египта под директним Мојсијевим вођством и дао им је обећану земљу, Ханан. Кроз Мојсија Бог је Израелу дао Закон и начинио је завет са њима – ако остану верни Богу и не оду у идолопоклонство као околни народи, они ће просперирати. Ако оставе Бога и окрену се идолима, Бог ће их уништити као народ.
Око 400 г. касније, током владавине Давида и његовог сина Соломона, Израел је постао велики и моћан народ. Бог је обећао Соломону да ће његов потомак владати као вечни цар.
После Соломонове владавине израелски народ се поделио. Десет племена на северу су добила назив „Израел“, и они су постојали 200 година пре него што им је Бог судио због идолопоклонства. Сирија је освојила Израел око 712. г. пре н.е. Два племена на југу добила су име „Јуда“ и трајали су мало дуже, али су на крају и они окренули леђа Богу. Вавилон их је окупирао око 600. г. пре н.е.
Неких 70 година касније Бог је благодатно довео остатак заробљеника назад у њихову земљу. Јерусалим, главни град, био је обновљен око 444.г. пре н.е. и Израел је поново успоставио национални идентитет. Тако се завршава Стари завет.
Нови завет почиње неких 400 година касније рођењем Исуса Христа у Витлејему. Исус је био наследник који је био обећан Авраму и Давиду, онај који ће испунити Божији план за откуп човечанства и обнављање творевине. Исус је верно употпунио своје дело – умро је за грехе и устао из мртвих. Христова смрт је основа новог завета са светом. Сви који имају веру у Исуса биће спасени од греха и вечно ће живети.
После васкрсења Исус је послао своје ученике да свуда шире новост о Његовом животу и Његовој моћи да спасе. Путовали су преко Мале Азије, Грчке и целе римске империје. Нови завет се завршава пророштвом о Исусовом повратку приликом кога ће судити онима који не верују и ослободити творевину од проклетства.
Шта је Библија?
