Питање
Како да знам да славим Бога на исправан начин?
Одговор
Обожавање може да се дефинише као чин поштовања и љубави према божанству, идолу или особи на један „несебичан" начин. Чин обожавања укључује цело биће док одаје славу, хвалу и поштовање том божанству, особи или материјалној ствари. То није нешто што може да се ради са пола срца и тек када дефинишемо шта јесте, а шта није обожавање, у односу на божанско биће, можемо да прецизније одговоримо на претходно питање. Право, библијско обожавање, како га дефинише научник А.W Пинк (1886-1952) у својој експозицији еванђеља по Јовану, каже ово: „То је откупљено срце, обузето Богом, које се изражава кроз обожавање и захвалност". На исти начин, А.W. Тозер, некада сматран пророком 20. века је рекао: „Право обожавање значи бити лично и безнадежно заљубљен у Бога, тако да идеја о осећањима према некој другој особи ни приближно не постоји".
Право обожавање чине следећи критеријуми: прво, долази из откупљеног срца човека или жене који су оправдани пред Богом због вере и који верују Господу Исусу Христу искључиво за опроштење греха. Како неко може да обожава небеског Бога, ако се није обрачунао са грехом? Никада не може бити прихватљиво такво обожавање које проистиче из непрепорођеног срца где Сатана, сопстено ја и свет имају моћ (2. Тимотеју 2:26; 1. Јованова 2:15). Било које обожавање, осим оног које потиче из „опраног" срца је узалудно.
Друго, право обожавање Бога долази из срца које жели само Њега. Управо у томе су Самарићани грешили; желели су да обожавају и Бога и идоле (2. Краљевима 17:28-41), а ово је потврдио и Господ Исус Христос када је разговарао на тему правог обожавања са Самарићанком која је дошла да узме воду са извора: „Ви се молите ономе што не знате, ми се молимо ономе што знамо" (Јован 4:22). Ови људи обожавали су Бога „са пола срца", јер њихова потпуна наклоност није била усредсређена на Бога. Могуће је и да прави верници начине ову другу грешку. Можда не пристајемо да имамо физичке идоле, попут Самарићана, али шта је оно што највише заокупља нашу вољу, наше време, наше ресурсе? Да ли је то каријера, материјалне ствари, новац, здравље, чак и наше породице? Хајде да завапимо као цар Давид у Псалму 63:5:„Као салом и уљем наситиће се душа моја И радосним гласом хвалиће те уста моја".Ништа мање него Бог би требало да задовољи срце обновљеног човека, а његов одговор на божанско задовољење, које се може поредити са најбољом храном, је плод усана које певају славу Богу (Јеврејима 13:15).
Треће, истинско обожавање Бога значи и жељу за продубљивањем знања о Богу. Како смо само изгубили ту жељу ових дана! Поред Библије, коју бисмо требали да читамо сваки дан, треба да обогатимо наше знање читајући и друге добре књиге. Треба стално да испуњавамо наше мисли Божијим стварима; Бог стално треба да нам буде на уму, а све што радимо треба да радимо у односу на Њега (Колошанима 3:17; 1. Коринћанима 10:31). Интересантно је да грчка реч за „обожавање" у Римљанима 12:1, такође може да значи и „служба".Зато и наши свакодневни животи могу да се сматрају обожавањем. Сваки дан треба себе да нудимо као живу жртву, свету и угодну Богу. Црква би требало да „утисне" свет у свој калуп, калуп Исуса Христа, али често се дешава супротно.
Хајде да прочистимо своја срца ако заиста желимо да обожавамо тројединог Бога у духу и истини. Наш Бог је свет; Он је сасвим „свој", Бог који не може да нас дели са другим предметима наше наклоности. Заиста, Бог који НЕЋЕ да нас дели, зарад своје светости. Ми смо створени да будемо створења која обожавамо, али Пад нас је осакатио и уништио. Обожавање је најприродније стање човека, али док не доживимо обнову у Богу кроз жртву Његовог драгог Сина, сво наше обожавање је узалудно. То је „туђ огањ" пред олтаром (Књига Левита 10:1).
Како да знам да славим Бога на исправан начин?
