Pitanje
Zašto nam je Bog dao četiri jevanđelja?
Odgovor
Ovo su neki od razloga zbog kojih nam je Bog dao četiri jevanđelja umesto samo jednog:
1) Da bismo dobili kompletniju sliku Hrista. Iako je s jedne strane Bibliju nadahnuo Bog (2. Timoteju 3:16), koristio je ljude kao pisce koji su imali različito poreklo i ličnosti da bi postigli njegove ciljeve kroz ono što su napisali. Svaki od autora jevanđelja imao je razlilit cilj za svoje jevanđelje i u sprovođenju tih ciljeva svaki je naglašavao različite aspekte ličnosti i službe Isusa Hrista.
Matej je se obraćao jevrejskoj publici i jedan od njegovih ciljeva je bio da pokaže iz Isusovog rodoslova i ispunjenja starozavetnih proroštava da je On dugoočekivani Mesija, i da treba u to verovati. Matejev naglasak je na Isusu, obećanom Caru, „Sinu Davidovom“, koji će zavek sedeti na prestolu Izraela (Matej 9:27; 21:9).
Marko, Varnavin rođak (Kološanima 4:10), bio je svedok događaja u Hristovom životu, kao i prijatelj apostola Petra. Marko je pisao za neznabošce, što se može videti iz toga što nije uključio ono što bi bilo bitno jevrejskom čitaocu (rodoslovi, Hristove rasprave sa jevrejskim vođama onog vremena, često citiranje Starog zaveta, itd.). Marko naglašava da je Hrist sluga koji je propatio, Onaj koji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život kao otkup za sve ljude (Marko 10:45).
Luka, „dragi lekar“ (Kološanima 4:14), jevanđelista i pratilac apostola Pavla napisao je jevanđelje po Luki i Dela apostolska. Luka je jedini pisac u Novom zavetu koji je nejevrejskog porekla. Dugo su ga prihvatali kao marljivog istoričara oni koji su koristili njegove spise za rodoslovlja i istorijska proučavanja. Kao istoričar on tvrdi da je njegova namera da zapiše po redosledu Hristov život na osnovu izveštaja očevidaca (Luka 1:1-4). Pošto je konkretno pisao za Teofila, neznabošca na nekoj poziciji, njegovo jevanđelje je bilo upućeno neznabožačkoj publici a njegova namera bila je da pokaže da se hrišćanska vera zasniva na istorijski pouzdanim događajima koji se mogu proveriti. Luka često govori o Hristu kao „Sinu čovečjem“, naglašavajući njegovu ljudskost, i iznosi mnoge detalje koji se ne nalaze u drugim jevanđeljima.
Jevanđelje po Jovanu je napisao apostol Jovan i razlikuje se od ostala tri jevanđelja jer sadrži dosta teologije u pogledu Hristove ličnosti i smisla vere. Matej, Marko i Luka se nazivaju „sinoptičkim jevanđeljima“ zbog njihovog sličnog stila i sadržaja, a i zato što daju sinopsu Hristovog života. Jevanđelje po Jovanu ne počinje izveštajem o Isusovom rođenju niti zemaljskoj službi, već delovanjem i karakteristikama Sina Božijeg pre nego što je postao čovek (Jovan 1:14). Jevanđelje po Jovanu naglašava Hristovo božansko poreklo, što se vidi iz izraza „Bog beše Reč“ (Jovan 1:1), „Spasitelj sveta“(Jovan 4:42), „Sin Božiji“ (često ponavljano) i „Gospod i ... Bog“ (Jovan 20:28). U Jovanovom jevanđelju, Isus takođe naglašava svoje božansko poreklo sa nekoliko „Ja jesam“ tvrdnji. Najistaknutija među njima je u Jovanu 8:58, gde tvrdi: „Ja postojim pre no što se Avraam rodio” (uporedi to sa 2. Mojsijevom 3:13-14). Međutim, Jovan takođe naglašava činjenicu o Isusovoj ljudskosti želeći da pokaže grešku religiozne sekte svog vremena, gnostika, koji nisu verovali u Isusovo ljudsko poreklo. Jovanovo jevanđelje to govori u cilju sa kojim je napisano: „I mnoga druga čuda učini Isus pred učenicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi; a ova su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Božiji, i da verujući imate život u njegovo ime.“ (Jovan 20:30-31).
Tako su u četiri različita ali podjednako tačna izveštaja o Hristu otkriveni različiti aspekti njegove ličnosti i službe. Svaki od izveštaja postaje nalik na nit posebne boje u tkanju koje je izatkano da formira potpuniju sliku Onoga koji je neopisiv. Iako nikada nećemo do kraja moći da razumemo sve što se tiče Isusa Hrista (Jovan 20:30), kroz četiri jevanđelja možemo da saznamo dovoljno o njemu da bismo ga poštovali zbog onoga ko On jeste i što je učinio za nas tako da možemo da imamo život po veri u Njega.
2) Da nam omogući da objektivno proverimo istinitost njihovih izveštaja. Biblija od samog početka tvrdi da presuda na sudu ne treba da bude načinjena protiv nekog na osnovu jednog svedoka, već minimum dva ili tri (5. Mojsijeva 19:15). Isto tako, različiti izveštaji o Isusu Hristu kao osobi i njegovoj službi na zemlji pomažu nam da proverimo tačnost informacija koje imamo u vezi sa njim.
Sajmon Grinlif, veoma poznat i prihvaćen autoritet po pitanju pouzdanosti svedočanstva u sudskom procesu proučavao je jevanđelja iz perspektive zakona. Zapazio je da se izveštaji očevidaca koji su izneseni u četiri jevanđelja podudaraju ali da je svaki pisac izabrao da iznese ili izostavi određene detalje koji se razlikuju kod drugih, što je tipično za pouzdane, nezavisne izvore koji bi bili prihvaćeni na sudu kao snažan dokaz. Da su jevanđelja imala potpuno iste detalje napisane iz iste perspektive, to bi ukazivalo na zaveru, tj. da su pisci imali dovoljno vremena da „usaglase“ priče da bi njihovi izveštaji izgledali verodostojniji. Razlike između jevanđelja, čak i očigledne kontradiktornosti u detaljima na prvi pogled govore o nezavisnom izvoru spisa. Tako se nezavisnost svakog od četiri jevanđelja, koja se slažu u svojim informacijama ali razlikuju u perspektivi, količini detalja i događajima koji su zabeleženi, nagoveštavaju da je zapis o Hristovom životu i službi kako je predstavljen u jevanđeljima tačan i pouzdan.
3) Da bi nagradila one koji ih marljivo istražuju. Mnogo toga dobrog može se dobiti iz poređenja raznih izveštaja konkretnih događaja iz Isusove službe. Na primer, u Mateju 14 zapisan je događaj o tome kako je Isus nahranio 5000 ljudi i hodao po vodi. U Mateju 14:22 stoji: „I odmah natera učenike da uđu u čamac i da idu pred njim na drugu stranu, dok on otpusti narod”. Mogli bismo se zapitati zašto je Isus ovo uradio. Nema očiglednog razloga koji se može naći u Matejevom jevanđelju. Međutim, kada to kombinujemo sa izveštajem iz šestog poglavlja Markovog jevanđelja vidimo da su se učenici vratili pošto su izbacivali demone i lečili ljude autoritetom koji im je dat kada ih je poslao po dvojicu. Međutim, vratili su se umišljeni zaboravljajući ko su, i navodno u stanju da oni Njega pouče (Matej 14:15). Tako je, poslavši ih uveče na drugu stranu Galilejskog jezera Isus otkrio dve stvari. Dok su se borili protiv vetrova i talasa u svojoj samouverenosti, sve do ranih jutarnjih sati (Marko 6:48-50), počinju da shvataju da: 1) ništa ne mogu da postignu za Boga svojom snagom, i 2) ništa nije nemoguće ako pozovu Njega i žive oslanjajući se na na Njegovu snagu. Mnogi odeljci sadrže slične „bisere“ koje će otkriti onaj koji marljivo proučava Božiju Reč i odvaja vreme da upoređuje različite delove Pisma.
English
Zašto nam je Bog dao četiri jevanđelja?
