Pitanje
Da li je teorija o prestanku čudesnih darova biblijska?
Odgovor
Cezacionizam je gledište po kome su „čudesni darovi” jezika i isceljenja prestali – i da je kraj apostolskog doba označio prestanak čuda koja su ga pratila. Mnogi podržavaoci ove teorije veruju da, iako Bog može i čini čuda danas, Sveti Duh više ne koristi pojedince da čine čudesne znake.
Biblija beleži da su se čuda dešavala u posebnim periodima radi specifične svrhe, da bi pružili autentičnost novoj Božijoj poruci. Mojsije je bio osposobljen da izvodi čuda da bi potvrdio autentičnost svoje službe pred faraonom (Izlazak 4:1-8). Iliji su data čuda da bi bila potvrđena njegova služba pred Ahabom (1. Kraljeva 17:1; 18:24). Apostolima su data čuda radi autentičnosti njihove službe u Izraelu (Dela 4:10,16).
Isusovu službu su takođe pratila čuda, koje su apostoli zvali „znacima” (Jovan 2:11). Jovan je želeo da stavi do znanja da su čuda bila dokaz autentičnosti Isusove poruke.
Posle Hristovog vaskrsenja, kako je Crkva bila u procesu uspostavljanja, a Novi zavet u procesu formiranja, apostoli su pokazivali „znake” kao što su jezici i sila isceljenja. „Čudni jezici nisu čudni znak za verujuće, nego za nevernike” (1.Korinćanima 14:22, stih koji jasno govori da taj dar nije bio namenjen radi izgradnje crkve).
Apostol Pavle predvideo je da će dar jezika prestati (1.Korinćanima 13:8). Evo šest dokaza da je već prestao:
1) Apostoli, kroz koje su jezici došli, bili su jedinstveni u istoriji crkve. Onog momenta kada je njihova služba postigla cilj, potreba za znacima koji su potvrđivali njihovu službu prestala je da postoji.
2) Čuda (ili znakovni) darovi pominju se jedino u najranijim poslanicama,kao što su 1. Korinćanima. Kasnije knjige, kao što su Efescima i Rimljanima pružaju detaljne odlomke o darovima Duha, ali čudesni darovi se ne pominju, iako Rimljani pominju dar proroštva. Grčka reč za reč „proroštvo” znači „izreći” i ne podrazumeva obavezno predviđanje budućnosti.
3) Dar jezika je znak nevernom Izraelu da je Božije spasenje sada na raspolaganju drugim nacijama. Vidi 1. Korinćanima 14:21-22 i Isaija 28:11-12.
4) Jezici su bili inferiorniji dar u odnosu na proroštvo (propovedanje). Propovedanje Božije Reči duhovno izgrađuje vernike, dok jezici to ne rade. Vernicima je rečeno da radije traže dar proroštva nego dar jezika (1. Korinćanima 14:1-3).
5) Istorija beleži da jezici jesu prestali. Jezici se uopšte ne pominju među ocima koji su došli posle apostola. Drugi pisci kao Justin Mučenik, Origen, Zlatousti i Agustin smatrali su da su jezici nešto što se desilo jedino u najranijim danima Crkve.
6) Na osnovu trenutnog razmatranja, čudo jezika je prestalo. Da je dar i dalje na raspolaganju, ne bi bilo potrebno da misionari pohađaju škole jezika. Mogli bi da putuju u bilo koju zemlju i pričaju tečno bilo koji jezik, kao što su to mogli apostoli u Delima 2. Što se tiče čudesnog znaka isceljenja, vidimo u Bibliji da je isceljenje bilo povezano sa službom Isusa Hrista i apostola (Luka 9:1-2). I vidimo kako se period apostola bližio kraju, isceljenje, kao i jezici su postajali ređi. Apostol Pavle, koji je podigao Evtiha iz mrtvih (Dela 20:9-12), nije iscelio Epafrodita (Filipljanima 2:25-27), Trofima (2. Timoteju 4:20), Timoteja (1. Timoteju 5:23), čak ni sebe (2. Korinćanima 12:7-9). Razlozi Pavlovih „neuspelih izlečenja” su: 1) dar nikad nije bio namenjen za izlečenje svakog hrišćanina, već da se potvrdi autentičnost apostolstva i 2) autoritet apostola bio je dovoljno dokazan, a time su dalja čuda postala suvišna.
Gore navedeni razlozi su dokaz za teoriju prestanka čudesnih darova. Prema 1. Korinćanima 13:13-14:1, treba da „težimo ljubavi“, najvećem od svih darova. Ako želimo te darove, treba da želimo da govorimo Božiju Reč, tako da svi mogu da budu izgrađeni. English
Da li je teorija o prestanku čudesnih darova biblijska?
