Pitanje
Da li u prvoj glavi 1. Mojsijeve dan doslovno traje 24 časa?
Odgovor
Pažljivim proučavanjem reči “dan” na hebrejskom i konteksta u kome se ona pojavljuje u 1. Mojsijevoj, dolazimo do zaključka se odnosi na dvadesetčetvoročasovni interval. Jom ima više značenja. Može da se odnosi na vreme u kome se Zemlja okrene oko svoje osi (npr. “Dan ima 24 časa”). Može da se odnosi na vreme između zore i sumraka (npr. “Danju je prilično vruće, ali noću je malo hladnije”). A može i da se odnosi na neodređeni period (npr. “U danima mog dede”). U 1. Moj. 7:11 koristi se za interval od 24 časa, u 1. Moj. 1:16 za vreme između zore i sumraka, a u 1. Moj. 2:4 za neodređeni interval. Koliko traju dani u spoju sa rednim brojevima u 1. Moj. 1:5-2:2 (dan prvi, dan drugi, dan treći…). Da li traju 24 časa? Da li jom u ovom kontekstu možda označava neodređeni vremenski razmak?
Tumačenje reči jom u 1. Mojsijevoj 1:5-2:2 odredićemo tako što ćemo ispitati kontekst u kome se ona nalazi i uporediti ga sa ostalim kontekstima u Bibliji. Na taj način dopuštamo Svetom pismu da tumači samo sebe. Reč jom pojavljuje se 2301 put u Starom zavetu. Pored 1. Mojsijeve, jom uz redni broj (pojavljuje se 410 puta) uvek ukazuje na običan dan od 24 časa. Reči “veče” i “jutro” zajedno (38 puta) uvek ukazuju na običan dan. Jom + "veče" ili "jutro" (23 puta) uvek ukazuje na običan dan. Jom + “noć” (52 puta) uvek ukazuje na običan dan.
Kontekst u kome se reč jom koristi u 1. Mojsijevoj 1:5-2:2, a koja opisuje svaki dan kao “veče i jutro”, jasno ukazuje da je pisac te knjige mislio na interval od 24 časa. Pominjanje večeri i jutra nema mnogo smisla osim ako se bukvalno ne odnosi na dan od 24 časa. Ovakvo tumačenje dana u 1. Mojsijevoj 1:5 – 2:2 bilo je standardno sve do 19. veka kada su se u naučnim krugovima desile revolucionarne promene zbog kojih su dotadašnja saznanja o sedimentnim slojevima Zemlje dovedena u pitanje. Dok su ranije slojevi stena bili dokaz Nojevog potopa, sada je potop odbačen kao naučno neosnovan, a slojevi stena postali su dokaz o mnogo većoj starosti Zemlje. Neki dobronamerni ali nesmotreni hrišćani želeli su da pomire novo protivpotopsko i protivbiblijsko tumačenje sa biblijskim stvaranjem, pa su jom počeli da tumače kao širok, nedefinisan vremenski razmak.
Istina, mnoga ranija tumačenja starosti Zemlje zasnivala su se na pogrešnim pretpostavkama. Međutim, ne smemo dozvoliti tvrdoglavom i ograničenom stavu nauke da utiče na to kako tumačimo Bibliju. Prema 2. Mojsijevoj 20:9-11, Bog je za doslovno šest dana stvorio svet, što je poslužilo kao primer čovekove radne nedelje: radi šest dana, a sedmog se odmaraj. Bog je svakako mogao da stvori sve odjednom da je tako hteo. Ali on je očito imao nas na umu još pre nego što je stvorio čoveka (šestog dana), jer je želeo da nam ostavi primer koji treba da sledimo.
English
Da li u prvoj glavi 1. Mojsijeve dan doslovno traje 24 časa?
