Pitanje
Šta je evanđelje inkluzije?
Odgovor
Evanđelje inkluzije je stara jeres univerzalizma kojoj je dato novo ime. Univerzalizam je verovanje da će svi ljudi, na kraju, biti spašeni i ići na nebo. Evanđelje inkluzije, prema učenju Karltona Pirsona i drugih, obuhvata nekoliko lažnih verovanja:
1) Evanđelje inkluzije kaže da su smrt i vaskrsenje Isusa Hrista platili cenu za celo čovečanstvo da uživaju u večnom životu na nebu bez bilo kakve potrebe za pokajanjem.
2) Evanđelje inkluzije podučava da je spasenje bezuslovno i čak i ne traži veru u Isusa Hrista kao platu za dug čovečjeg greha.
3) Evanđelje inkluzije veruje da je sudbina svog čovečanstva da ide na nebo, bez obzira da li to shvataju ili ne.
4) Evanđelje inkluzije kazuje da će celokupno čovečanstvo da ide na nebo, bez obzira na religijsku pripadnost.
5) Najzad, evanđelje inkluzije kaže da će, samo oni koji su namerno i svesno odbili Božiju blagodat – pošto su „okusili plod" Njegove blagodati- provesti večnost odvojeni od Boga.
Evanđelje inkluzije je suprotno jasnom učenju Isusa i Biblije. U Jovanovom evanđelju, Isus jasno govori da je jedini put ka spasenju kroz Njega (Jovan 14:6). Bog je poslao Isusa u svet da obezbedi spasenje za palo čovečanstvo , ali to spasenje je dostupno samo onima koji poveruju u Isusa Hrista kao Božiju platu za svoje grehe (Jovan 3:16). Apostoli ponavljaju ovu poruku (Efescima 2:8-9; 1. Petrova 1:8-9; 1. Jovanova 5:13). Vera u Isusa Hrista znači da više ne pokušavamo da obezbedimo spasenje zasnovano na delima, već da verujemo da, ono što je Isus uradio, bilo dovoljno da se obezbedi spasenje.
Spasenje je povezano sa pokajanjem. Pokajanje je promena uma u vezi sa sopstvenim grehom i potrebom za spasenjem uz Hristovu pomoć putem vere (Dela 2:38). Čin pokajanja je onaj u kojem priznajemo da smo, pred Bogom, grešnici nesposobni da zaradimo sopstveni put do spasenja, pa se zato kajemo zbog naših grehova – okrećemo se od njih – i tražimo Hrista po veri (grčka reč za „pokajati" doslovno znači „promeniti stav").
Isus nudi spasenje svakom ko je voljan da se pokaje i poveruje (Jovan 3:16). Međutim, sam Isus je rekao da neće svi verovati (Matej 7:13-14; Jovan 3:19). Niko ne želi da pomisli kako Bog pun ljubavi i blagodati šalje ljude u pakao, ali to je upravo ono što Biblija govori. Isus kaže, na kraju, da će Sin Čovečiji razdvojiti sve narode kao što pastir razdvaja ovce od jaraca. Ovce (predstavljaju one koji, putem vere u Isusa Hrista, imaju obezbeđeno spasenje) ići će u carstvo sa Isusom. Jarčevi (predstavljaju one koji su odbili spasenje koje Isus nudi) ići će u pakao, što je opisano kao večni oganj (Matej 25:31-46).
Ovo učenje mnoge vređa i umesto da preobražavamo svoje razmišljanje u odnosu na jasno učenje Božije Reči, neki menjaju ono što Biblija uči i šire to lažno učenje. Evanđelje inkluziije je primer ovog.
Evo još nekih dodatnih argumenata protiv evanđelja inkluzije:
1) Ako vera i pokajanje nisu potrebni da bi se primio dar spasenja, zašto je Novi zavet pun poziva na pokajanje i verovanje u Isusa Hrista?
2) Ako spasenje ne zahteva veru u Hristovo svršeno delo na krstu, zašto se Isus potčinio tako ponižavajućoj i izuzetno bolnoj smrti? Bog je mogao svima jednostavno da obezbedi „božanski oproštaj."
3) Ako će svi da idu na nebo bez obzira da li to shvataju ili ne, čemu onda slobodna volja? Da li će ateista koji je ceo život proveo odbacajući Boga, Bibliju, Isusa i hrišćanstvo biti odvučen na nebo protiv svoje volje? Evanđelje inkluzije izgleda da ukazuje da će nebo biti ispunjeno ljudima koji i ne žele da budu tamo.
4) Kako svi ljudi mogu da idu na nebo bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, ako postoji mnogo religija koje imaju kontradiktorne tvrdnje? Na primer, šta je sa ljudima koji imaju potpuno drugačije shvatanje o životu posle smrti, kao što je reinkarnacija ili anihilacionizam (tj. ideja da prestajemo da postojimo nakon smrti)?
5) Na kraju, ako oni koji otvoreno odbacuju Božiju blagodat ne odlaze na nebo, onda to i nije evanđelje inkluzije, zar ne? Ako svi ljudi ne idu u raj, nemojte to zvati evanđelje inkluzije, jer to i dalje isključuje neke.
Apostol Pavle nazvao je poruku evanđelja „miris od smrti za smrt" (2. Korinćanima 2:16). To je značilo, da, za mnoge, poruka evanđelja jeste uvredljiva. Govori ljudima istinu o njihovom grehu i beznadežnom stanju bez Hrista. Govori ljudima da ne postoji ništa što mogu da urade da prebrode jaz između sebe i Boga. Tokom vekova, postojali su ljudi (mnogi od njih dobronamerni) koji su pokušali da ublaže poruku evanđelja da bi doveli više ljudi u crkvu. Naizgled, to deluje kao mudra odluka, ali na kraju, daje ljudima lažni osećaju sigurnosti. Pavle je rekao, da bilo ko, ko propoveda drugačije evanđelje od onog koje se propoveda treba da bude proklet (Galatima 1:8). To su jake reči, ali kada jednom shvatite kako je poruka evanđelja od vitalnog značaja, takođe shvatiš kako je od životne važnosti da se poruka ispravno shvati. Lažno evanđelje ne spašava nikoga. Sve što čini je da osuđuje više ljudi na pakao i proizvodi veću osudu za one koji promovišu laži kao što to čini evanđelje inkluzije.
English
Šta je evanđelje inkluzije?
