Pitanje
Šta Sveto pismo govori o korišćenju droga?
Odgovor
Sveto pismo ne govori direktno o bilo kom obiku korišćenja nedozvoljenih supstanci. Ne postoji izričita zabrana protiv korišćenja kokaina, heroina, ekstazija (MDMA), ili metanfetamina. Ne pominje se marihuana, kanabis, pejot, magične pečurke ili LSD. Nigde ništa ne piše o duvanju, šrmkanju, pušenju, kapanju, ubrizgavanju, lizanju ili bilo kojoj drugoj vrsti unosa. To ne znači da je dozvoljeno rekreatvono korišćenje droge. Naprotiv, postoji nekoliko veoma jasnih biblijskih principa koji droge stavljaju van domena prihvatljivog ponašanja.
Za početak, hrišćani su pod univerzalnim zakonom da poštuju i pokore se zakonima zemlje (Propovednik 8:2-5; Matej 22:21; 23:2-3; Rimljanima 13:1-7; Titu 3:1; 1. Petrova 2:13-17). JEDINI slučaj kada nam je dozvoljeno da se ne pokorimo zakonima zemlje je kada ti zakoni krše božanske naredbe (Danilo 3 and 6; Dela 5:29). za ovaj zakon nema izuzetka. Suprotno popularnom verovanju, to što se ne slažemo sa zakonom ne daje nam dozvolu da ga prekršimo.
Mnogima je argument da nema opravdanja za zabranu marihuane. Oni tvrde da je dozvoljeno koristiti marihuanu sa obzirom na to što je, po njihovom mišljenju, licemerje zabraniti je dok je dozvoljena upotreba nikotina i alkohola. Oni su možda iskreni u ovome, ali svejedno greše. Iskreno odbacivanje zakona ne opravdava da prekršaj ostane nekažnjen kao što je naš Gospod govorio. Dok je grdio fariseje što su Mojsijev zakon pretvorili u zlostavljanje, Hristos je i dalje očekivao od Svojih učenika da se pokore njegovim strogim zahtevima (Matej 23:1-36, pogotovo 1-4). Obaveza pokoravanja autoritetu i strpljiva istrajnost kroz nepravednu patnju, ili nešto što shvatamo kao nepravdu (1. Petrova 2:18-23) je Božije visko merilo za nas, čak i ako to znači da se uzdržavamo od marihuane zbog „nepravednog" zakona.
Nanovo rođeni hrišćani bi trebalo da se pokore autoritetu ne samo formalno, već zato što imamo obavezu da živimo znad prekora radi Jevanđelja (1. Korinćanima 10:32; 2. Korinćanima 4:2; 6:3; Titu 2:1-8; 2. Petrova 3:14). Nepotrebno je naglasiti da je kriminalno ponašanje izuzetno kažnjivo.
Očigledno je da prvi princip ne utiče na one koji koriste droge u zemljama kao što je Holandija gde su rekreacione drige legalne i dozvoljene. Međutim, postoje principi koji su primenjivi za sve. Na primer, od hrišćana se očekuje da budu dobri upravitelji nad onim što im je Bog poverio, bez obzira na naš nacionalni identitet (Matej 25:14-30). To uključuje i naša tela. Nažalost, nedozvoljene droge su izuzetno efektive u uništavanju zdravlja, ne samo fizičkog, već i mentalnog i emotivnog.
Iako je marihuana najmanje štetna od svih zabranjenih droga, i dalje je potencijano ubitačna. Entuzijasti koji je koriste teše se činjenicom da za razliku od većine zabranjenih droga, ona naizgled ne može da se predozira ako se normalno koristi (na pr, kroz pušenje). Ali to ne umanjuje moguće fatalne rizike kao što su rak pluća, emfizem, i druge oblike hronične opstruktivne plućne bolesti, koje proizvodi dim marihuane. Iako se marihuana može koristiti da da se ne puši, i time umanji rizik, i dalje ostaju negativne posledice koje uključuju oštećenje reproduktivnog sistema, imunog sistema i kognitivnih sposobnosti.
Osim obaveze da budemo dobri upravitelji, naša tela nisu naša. Mi smo „skupo kupljeni, proslavite, dakle, Boga svojim telom" (1. Korinćanima 6:19-20), ne „propadljivim stvarima, srebrom ili zlatom, nego dragocenom krvlju Hrista kao nevinog i čistog jagnjeta" (1. Petrova 1:17-19). Pošto nas je kupio Svojim životom, Hristos je uživao u stvaranju nečeg potpuno novog, nečeg donekle bizarnog. Pošto nas je ispunio Svojim Duhom, On nas je pretvorio u organske hramove, na neki način. Zato briga o zdravlju nije samo stvar dobrog upraviteljstva, već poslušne pobožnosti. Ovo je i čudesno i zatrašujuće.
Još jedan biblijski princip se tiče naše podložnosti obmani. Kao grešna bića skloni smo zabludama. I pošto nas Bog izuzetno voli Njegovi neprijatelji su i naši. To uključuje i najvećeg neprijatelja, Sotonu, oca svih laži (Jovan 8:44), najtežeg i najodlučnijeg neprijatelja. Apostoli nas opominju da ostanemo čistog uma i budni (1. korinćanima 15:34; 1. Solunjanima 5:4-8; 2. Timoteju 4:5; 1. Petrova 1:13; 4:7; 5:8) i podsećaju nas da moramo da budemo stalno na oprezu za zamke đavola (1. Petrova 5:8), koji želi da nas uhvati u zamku putem obmane. Trezvenost je takođe bitna za molitvu (1. Petrova 4:7), pošto je to posušnost Bogu (Isaija 1:10-17).
Što se tiče zavisnosti od druga, ne stvaraju sve zabranjene droge fizičku zavisnost, ali stvaraju psihološku. Iako je mnogo ljudi upoznato sa fizičkom zavisnošću, gde telo postaje fizički ovisno od određene supstance da bi moglo da funkcioniše, psihološka zavisnost je manje poznata. Psihoška zavisnost je zarobljavanje uma, i često je karakteriše opsesivna sklonost i nedostatak želje da se prekine. Dok fizička zavisnost dovodi telo u potčinjenost, psihološka zavisnost dovodi do poslušnosti. Korisnici obično govore: „Prekinuo bih kada bih hteo, ali jednostavno ne želim". Ovakav stav dovodi do dugogodišnjeg obrasca korišćenja droge, i korisnici postaju obožavatelji odbacivanjem veoma snažnog biblijskog principa. Stvar je u tome da niko ne može da služi dva gospodara (Matej 6:24; Luka 16:13). Svaki put kada neko kleči pred bogom droge je vreme kada je okrenuo leđa biblisjkom Bogu.
Na kraju, Sveto pismo nas uči „odreknemo bezbožnosti i svetskih žudnji, da živimo razborito i pravedno i pobožno na ovom svetu" (Titu 2:12).
English
Šta Sveto pismo govori o korišćenju droga?
