Pitanje
Kako hrišćanin treba da gleda na klimatsku promenu?
Odgovor
Zanimljivo je primetiti da fraza„klimatska promena" zamenjuje "globalno otopljavanje" kao moto zaštite životne sredine. Neki naučnici/klimaktolozi su ubeđeni da ljudska aktivnost, prvenstveno efekat staklene bašte izazvan emisijom gasova utiče na životnu sredinu. Ono u šta nisu sigurni je tačno kakav će uticaj to imati. Pre nekoliko decenija, postojao je strah u vezi sa „globalnim zahlađenjem", a upozorenja o novom ledenom dobu su bila primarna taktika zastrašivanja. Iako mnogi naučnici/klimaktolozi danas veruju da je globalno otopljavanje glavni rizik, nesigurnost je vodila do termina „klimatska promena" koji se koristi kao manje specifično upozorenje. U suštini, poruka klimatskih promena je ovo: emisija gasova koji čine efekat staklene bašte ugrožavaju životnu okolinu, i, iako ne znamo zasigurno kakav će biti taj efekat, znamo da će biti loš.
Klimaktolozi, ekolozi, geolozi itd su jednoglasni u tome da je zemlja doživela značajne promene u temperaturi/klimi u prošlosti. Uprkos činjenici da te klimatske promene nisu uzrokovane ljudskom aktivnošću, mnogi od tih naučnika su ubeđeni da je ljudska aktivnost primarni uzrok klimatskih promena danas. Zašto? Izgleda da postoje tri glavne motivacije.
Prvo, neki ljudi istinski i potpuno veruju da je efekat staklene bašte izazvan emisijom gasova uzrok klimatske promene. Oni iskreno istražuju podatke i donose zaključke. Drugo, neki se drže stava o klimatskim promenama sa skoro religioznim žarom. Mnogi ljudi unutar pokreta zaštite životne sredine su toliko opsednuti zaštitom „majke zemlje", da će upotrebiti bilo koji argument da postignu taj cilj, bez obzira koliko pristrasan i neuravnotežen taj argument bio. Treće, neki promovišu mentalitet klimatskih promena radi finansijskog dobitka. Neki od najjačih zastupnika zakonodavstva u vezi sa klimatskim promenama su oni koji imaju najveći finansijski dobitak od „zelenih" zakona i tehnologija. Pre nego što prihvatimo stav o klimatskim promenama, treba da znamo da ne promovišu svi klimatske promene iz verodostojnih izvora i čistih motiva.
Kako, u tom slučaju, hrišćanin treba da gleda na klimatske promene? Treba da na njih gledamo skeptično i kritično, ali, istovremeno, iskreno i sa poštovanjem. Pre svega, hrišćani treba da gledaju na klimatske promene sa biblijskog stanovišta. Šta Biblija kaže o klimatskim promenama? Ne mnogo. Najbliži biblijski primeri onog što se može smatrati klimatskom promenom bile bi katastrofe u zadnjim vremenima koje su prorokovane u Otkrivenju 6-18. Ipak, ova proročanstva nemaju nikakve veze sa emisijom štetnih gasova i efekta staklene bašte, već su rezultat Božijeg gneva, koji izobilno iskazuje svoju pravdu nad zlim svetom. Takođe, hrišćanin treba da zapamti da je Bog u kontroli i da ovaj svet nije naš dom. Bog će, jednog dana, izbrisati ovaj trenutni svemir (2. Petrova 3:7-12) i zameniće ga novim nebom i novom zemljom (Otkrivenje 21-22). Koliko napora treba da se uloži u „čuvanje" planete koju će Bog, na kraju, izbrisati i zameniti planetom koja je toliko neverovatna i divna da je sadašnja zemlja bleda u poređenju sa njom?
Da li je išta pogrešno u vezi sa očuvanjem životne sredine. Naravno da ne. Da li je pokušaj da se smanji nivo ugljen dioksida dobra stvar? Verovatno jeste. Da li su solarne table, vetrenjače i drugi obnovljivi izvori energije vredni toga da se zalažemo za njih? Naravno. Da li ijedna od ovih stvari treba da bude glavno interesovanje sledbenika Isusa Hrista? Apsolutno ne! Kao hrišćani, naš fokus treba da bude objavljivanje istine evanđelja, poruke koja ima moć da spašava duše. Spasavanje planete nije u našoj moći, niti je naša odgovornost. Klimatske promene su možda stvarne, a možda i nisu i možda ih je prouzrokovao čovek,a možda i ne. Ono što možemo da znamo je da je Bog dobar i suveren i da će planeta Zemlja biti naše stanište sve dok Bog to želi. Psalam 46:2-3 „Zato se ne bojimo ako se i zemlja, uskoleba, i gore se u srcu mora uzdrmaju;,ako i buče i kipe talasi morski, i planine se tresu od sile njegove".
English
Kako hrišćanin treba da gleda na klimatsku promenu?