Pitanje
Da li je obezbeđivanje hrišćanskog obrazovanja važno za dete?
Odgovor
Za vernike u Isusa Hrista, pitanje da li je hrišćansko obrazovanje važno ili ne je očigledno. Odgovor bi trebalo da bude naglašeno „Da!" Čemu onda ovo pitanje? Zbog brojnih gledanja unutar hrišćanske vere. Možda bi pitanje trebalo da bude: „Ko je odgovoran za upoznavanje mog deteta sa hrišćanstvom?" ili „Da li obrazovanje mog deteta treba da bude u državnom, privatnom ili kućnom sistemu?" Postoje mnoga mišljenja na ovu temu, neka kojih se ljudi vrlo čvrsto drže i koja su predmet beskrajnih emotivnih debata.
Kako krećemo u potragu za biblijskim stavom na ovu temu, dolazimo do starozavetnog odlomka o obrazovanju dece u Ponovljenom zakonu 6:5-8: „Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom. I ove zapovedi koje ti ja danas dajem drži u srcu svome. Objasnićeš ih sinovima svojim i govorićeš o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležiš i kad ustaješ. Vezaćeš ih sebi na ruku i biće ti kao zapis među očima". Prema jevrejskoj istoriji , otac je trebalo da se zalaže za podučavanje svoje dece u skladu sa Gospodnjim rečima i putevima radi njihovog duhovnog razvoja i dobrobiti. Ova poruka ponavlja se u Novom zavetu gde Pavle upozorava roditelje da odgajaju decu da ih „u Gospodnjoj nauci i opomeni" (Efescima 6:4). Izreke 22:6 nam takođe kažu: „Uči dete prema putu kojim treba da ide i on neće odstupiti od njega ni kada ostari". Obuka ne podrazumeva samo formalno obrazovanje, već i prva uputstva koje roditelji daju detetu, tj. njegovo rano obrazovanje. Ova obuka osmišljena je se dete utemelji na osnovama na kojima će se njegov život zasnivati.
Kako se približavamo temi formalnog obrazovanja, postoje i nesporazumi kojima treba da se pozabavimo. Prvo, Bog ne govori da samo roditelji treba da obrazuju decu, kao što bi mnogi to rekli. Drugo, On ne govori da je javno obrazovanje loše i da treba da upisujemo decu samo u hrišćanske škole ili da imaju kućno obrazovanje. Princip koji nalazimo u Bibliji je o krajnjoj odgovornosti. Bog nikada ne vodi roditelje da izbegavaju obrazovanje van kuće. Reći da je jedini „biblijski" metod formalnog obrazovanja podučavanje kod kuće ili hrišćanske škole značilo bi da dodajemo na Božijiu Reč i da želimo da izbegnemo korišćenje Biblije da bismo opravdali sopstveno mišljenje. Istina je baš suprotna: mi želimo da zasnivamo naše mišljenje na Bibliji. Takođe, želimo da izbegnemo argument da su samo „obučeni" učitelji sposobni da obrazuju svoju decu. Pitanje je krajnje odgovornosti, a ona pripada roditeljima.
U Bibliji se ne postavlja pitanje koji tip opšteg obrazovanja naša deca primaju, već kroz koju paradigmu te informacije treba da budu filtrirane. Na primer, dete koje podučavaju kod kuće može da primi „hrišćansko" obrazovanje i da ne doživi uspeh u životu, jer on ili ona ne poznaje Boga Biblije i istinske ne razume biblijske principe. Na isti način, dete koje je obrazovano u državnoj školi može da razume nedostatke svetske mudrosti gledajući na njih kroz Božiju Reč, za koju je primio podučavanje kod kuće. U oba slučaja, informacije prolaze kroz biblijski filter, ali pravo duhovno razumevanje postoji samo u ovom drugom slučaju. Na isti način, student može da pohađa hrišćansku školu, ali da nikada ne upozna Boga kroz blizak, lični odnos. Na kraju, na roditeljima leži odgovornost da oblikuju dete tako da postigne pravo duhovno obrazovanje.
U Jevrejima 10:25, Bog daje hrišćanima zapovest „da ne ostavljamo svoje skupštine, kao što neki imaju običaj, nego da bodrimo jedan drugoga utoliko pre ukoliko vidite da se približava sudni dan". Hristovo telo je sastavni deo obrazovanja dece i pomaže roditeljima u odgoju i obrazovanju dece po pitanju duhovnih stvari. Izlaganje dece nečemu van porodične strukture – u ovom slučaju, zdravom biblijskom podučavanju u crkvi i nedeljnoj školi je dobro i neophodno.
Stoga, bez obzira na vrstu obrazovne institucije koju odaberemo, roditelji su odgovorni za duhovno obrazovanje svoje dece. Profesor u hrišćanskoj školi možda pogreši, pastir i učitelj nedeljne škole možda pogreši i roditelji mogu da pogreše zbog nekog teološkog pitanja. Dok podučavamo svoju decu duhovnim stvarima, oni treba da razumeju da je jedini izvor apsolutne istine Bibilija (2. Timoteju 3;16). Zato, najvažnija lekcija koju možemo da pružimo svojoj deci je da prate primer stanovnika Verije koji su „istražujući svakodnevno Pisma — je li to tako" (Dela 17:11) i da testiramo sve što smo podučeni – iz bilo kog izvora – u odnosu na Božiju Reč (1. Solunjanima 5:21).
English
Da li je obezbeđivanje hrišćanskog obrazovanja važno za dete?
