Pitanje
Zašto je potrebno da ispovedimo svoje grehe ako su nam već oprošteni (1. Jovanova 1:9)?
Odgovor
Apostol Pavle je pisao: „Da hvalimo slavu njegove blagodati, kojom nas je obdario u voljenom Sinu; u njemu imamo otkup - njegovom krvlju, oproštaj prestupa - po bogatstvu njegove blagodati, koju je bogato izlio na nas u svakoj mudrosti i razboritosti “ (Efescima 1:6-8). Oproštaj greha se odnosi na spasenje kojim je Bog uzeo naše grehe i uklonio ih od nas „koliko je istok udaljen od zapada“ (Psalam 103:12). To je pravni oproštaj koji nam Bog daje kada primimo Isusa Hrista kao spasitelja. Naši prošli, sadašnji i budući gresi su oprošteni na pravnoj osnovi što znači da nećemo proći kroz večni sud za svoje grehe. Mi i dalje plaćamo posledice greha dok smo ovde na zemlji. Međutim, to nas dovodi do sledećeg pitanja.
Razlika između Efescima 1:6-8 i 1. Jovanove 1:9 je u tome da se Jovan bavi onim što zovemo „odnosno“ ili „porodično“ oproštenje, kao kad se radi o ocu i sinu. Na primer, ako sin učini nešto pogrešno svom ocu, ne ispunjava njegova očekivanja ili pravila, sin ima problem u svom odnosu sa svojim ocem. On i dalje ostaje sin svog oca, ali im odnos nije dobar. Njihovo zajedništvo neće biti u redu sve dok sin ne prizna svom ocu da je uradio nešto loše. Isto je i sa Bogom, naš odnos sa Njim nije dobar sve dok ne ispovedimo greh. Kada ispovedimo svoje grehe Bogu, obnavlja se zajedništvo. To je odnosni oproštaj.
„Pozicioni“ oproštaj ili pravni je onaj koji svaki hrišćanski vernik ima. U položaju koji imamo kao članovi Hristovog tela oprošten nam je svaki greh koji smo ikad počinili ili ćemo ikad počiniti. Cena koju je Hrist platio na krstu zadovoljila je Božiji gnev protiv greha i nije potrebna više ni jedna žrtva niti plata za greh. Kada je Isus rekao: „Svršeno je“, On je to stvarno mislio. Naš lični pozicioni oproštaj je tamo i tada zadobijen.
Ispovedanje greha će nas sprečiti da nas Gospod ne disciplinuje. Ako ne ispovedimo greh, Božija disciplinska mera će sigurno doći sve dok ga ne ispovedimo. Kao što je ranije rečeno, naši gresi su oprošteni prilikom spasenja (poziciono oproštenje), ali naša svakodnevna zajednica sa Bogom treba da ostane u dobrom stanju (odnosnom oproštaju). Ispravan odnos sa Bogom ne postoji sve dok ne ispovedimo svoj greh. Zato je potrebno da ispovedimo Bogu grehe čim smo svesni da smo zgrešili da bismo ostali u bliskom odnosu sa Njim.
English
Zašto je potrebno da ispovedimo svoje grehe ako su nam već oprošteni (1. Jovanova 1:9)?
