Pitanje
Kako bi hrišćanin trebalo da se odnosi prema osećanju krivice po pitanju greha iz prošlosti?
Odgovor
Svi su zgrešili i jedan od rezultata greha je krivica. Možemo da budemo zahvalni za osećanje krivice jer nas tera na traženje oproštaja. U trenutku kada se osoba pokaje za greh i okrene Isusu Hristu po veri, oprošteno joj je. Pokajanje je deo vere koja vodi ka spasenju (Matej 3:2; 4:17; Dela 3:19).
U Hristu su i najgrozniji gresi izbrisani (pogledaj 1. Korinćanima 6:9-11 radi spiska nepravednih dela zbog kojih se treba pokajati). Spasenje je po blagodati, a blagodat oprašta. Kad je osoba spasena ona i dalje greši, a kada to čini Bog obećava da će joj biti oprošteno. „Dečice moja, pišem vam ovo da vi ne zgrešite. Ako ko zgreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika” (1. Jovanova 2:1).
Oslobođenost od greha međutim ne podrazumeva da ne postoji osećanje krivice. Čak i kada su nam gresi oprošteni i dalje ih pamtimo. Imamo i duhovnog neprijatelja koji se naziva optužiteljem braće (Otkrivenje 12:10) koji nas neumorno podseća na greške, promašaje i grehe. Kada hrišćanin ima osećaj greha, trebalo bi da uradi sledeće:
1) ispovedi sav greh za koji zna, a koji ranije nije ispovedio. U mnogim slučajevima osećanje krivice je ispravno jer je potrebno ispovedanje greha. Mnogo puta osećamo krivicu zato što smo naprosto krivi! (Pogledaj Davidov opis krivice i rešenje iz Psalma 32:3-5.)
2) traži od Gospoda da ti otkrije greh koji možda treba da ispovediš. Budi hrabar da budeš u potpunosti otvoren pred Gospodom. „Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlom putu, i vodi me na put večni. (Psalam 139:23-24).
3) pouzdaj se u obećanje da će ti Bog oprostiti greh i ukloniti krivicu na osnovu Hristove krvi (1. Jovanova 1:9; Psalam 85:2; 86:5; Rimljanima 8:1).
4) ako se povremeno javi osećanje krivice za grehe koje si već ispovedio i odrekao ih se, odbaci ta osećanja kao lažnu krivicu. Gospod je veran svom obećanju da će oprostiti. Pročitaj Psalam 103:8-12 i meditiraj nad njim.
5) zamoli Gospoda da ukori Satanu, tvog optužitelja, i zamoli ga da ti obnovi radost koja dolazi kada je čovek oslobođen krivice (Psalam 51:12).
Psalam 32 je veoma koristan deo za proučavanje. Iako je David počinio grozan greh našao je slobodu i od greha i krivice. Suočio se sa uzrokom krivice i realnošću oproštaja. Psalam 51 je još jedan dobar odeljak koji treba proučiti. Ovde je naglasak na ispovedanju greha, pošto se David od srca moli Bogu pun krivice i tuge. I to je rezultiralo opravdanjem i radošću.
Konačno, ako osoba ispovedi greh, pokaje se i dobije oproštaj, vreme je da ide dalje. Ne zaboravi da smo mi koji smo došli Hristu postali nova bića u Njemu. „Prema tome, ako je ko u Hristu - novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo.” (2. Korinćanima 5:17). Deo „starog“ koji je nestao je sećanje na prošle grehe i krivica koju je proizvodilo. Nažalost, neki hrišćani su skloni da se valjaju u uspomenama na svoj prethodni život u grehu, koje bi trebalo da su odavno nestale. Ovo je besmisleno i suprotno od pobedonosnog hrišćanskog života koji Bog želi za nas. Mudra je izreka: „Ako te je Bog izvadio iz kanalizacione cevi, nemoj da se vraćaš nazad i plivaš po njoj“.
English
Kako bi hrišćanin trebalo da se odnosi prema osećanju krivice po pitanju greha iz prošlosti?
