Knjiga 2. Korinćanima
Autor: 2. Korinćanima 1:1 navodi da je autor knjige aposto Pavle, moguće zajedno sa Timotejem.Datum pisanja: Knjiga 2. Korinćanima najverovatnije je napisana oko 55-57 godine nove ere.
Svrha pisanja: Crkva u Korintu nastala je 52. godine nove ere tokom Pavlovog drugog misionarskog putovanja. Tada je ostao godinu i po dana, prvi put bilo mu je dozvoljeno da na jednom mestu ostane koliko god je želeo. Izveštaj o toj poseti i osnivanju crvke može se naći u knjizi Dela Apostolska 18:1-8.
U svom drugom pismu Korinćanima, Pavle izražava olakšanje i radost, jer su Korinćani primili njegovo „teško” pismo (sada izgubljeno) na pozitivan način. To pismo bavilo se pitanjima koja su razdirala crkvu, prvenstveno stupanjem na scenu samozvanih (lažnih) apostola (2. Korinćanima 11:13) koji su napadali Pavlovu ličnost, sejući neslaganje među vernicima i podučavajući lažne doktrine. Oni su izgleda stavljali pod znak pitanja njegovu verodostojnost (2. Korinćanima 1:15-17), njegovu sposobnost govorništva (2.Korinćanima 10:10; 11:6) i njegovu nevoljnost da prihvati finansijsku podršku od crkve u Korintu (2. Korinćanma 11:7-9; 12:13). Postojali su takođe ljudi koji se nisu pokajali zbog svog razuzdanog ponašanja (2. Korinćanima 12:20-21).
Pavle je bio presrećan kada je saznao od Tita da se najveći broj Korinćana pokajao zbog svog buntovništva prema njemu (2. Korinćanima 2:12-13; 7:5-9). Apostol ih ohrabruje zbog ovoga u izrazu istinske ljubavi (2. Korinćanima 7:3-16). Pavle je takođe želeo da opravda svoje apostolstvo, s obzirom da su neki ljudi u crkvi, po svemu sudeći, dovodili u pitanje njegov autoritet (2. Korinćanima 13:3).
Ono što je pozitivno je da je Pavle saznao da su Korinćani dobro primili njegovo „teško” pismo. Apostol ih ohrabruje zbog ovoga u izrazu istinske ljubavi (2. Korinćanima 7:3-16). Pavle je takođe želeo da opravda svoje apostolstvo, s obzirom da su neki ljudi u crkvi po svemu sudeći dovodili u pitanje njegov autoritet (2. Korinćanima 13:3).
Ključni stihovi: 2. Korinćanima 3:5: „Ne kao da smo sami od sebe kadri da o nečemu rasuđujemo - kao sami od sebe, nego je naša sposobnost od Boga”.
2. Korinćanima 3:18: „A mi svi otkrivena lica odražavamo slavu Gospodnju i preobražavamo se u istu sliku iz slave u slavu - kako to čini Duh Gospodnji”.
2. Korinćanima 5:17: „Prema tome, ako je ko u Hristu - novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo“.
2. Korinćanima 5:21: „Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija“.
2. Korinćanima 10:5: „te rušimo mudrovanja, i svako uzvišavanje koje se diže protiv bogopoznanja, i zarobljavamo svaku misao - za poslušnost Hristu“.
2 Corinthians 13:4: „On je, doduše, i raspet bio iz slabosti, ali živi od sile Božije. Pa i mi smo slabi u njemu, ali ćemo s njim živeti od sile Božije - za vas“.
Sažetak: Pošto je pozdravio vernike u crkvi u Korintu i objasnio zašto ih nije posetio kao što je prvobitno planirano (stihovi 1:3–2:2), Pavle objašnjava prirodu svoje službe. Pobeda kroz Hrista i iskrenost pred Bogom bili su obeležja njegove službe crkvama (2:14-17). On upoređuje slavnu službu Hristove pravednosti sa „službom osude”,koju predstavlja Zakon (stih 3:9) i objavljuje svoju veru u istinitost svoje službe uprkos intenzivnom progonstvu (4:8-18). Poglavlje 5 ističe osnovu hrišćanske vere –novu prirodu (stih 17) i zamenu našeg greha sa Hristovom pravednošću (stih 21).
Poglavlja 6 i 7 prikazuju Pavla kako brani sebe i svoju službu, uveravajući iznova Korinćane u svoju iskrenu ljubav prema njima i opominjući ih da se pokaju i žive svetim životom. U poglavljima 8 i 9, Pavle opominje vernike u Korintu da slede primer braće iz Makedonije i pruže velikodušnu pomoć svetima u potrebi. On ih podučava principima i nagradama koje donosi blagodatno davanje.
Pavle završava svoje pismo ponovo naglašavajući svoj autoritet među njima (poglavlje 10) i brigu za njihovu vernost njemu uprkos oštrom protivljenju lažnih proroka. On sebe naziva „budalom” jer mora da se hvališe svojim sposobnostima i patnjom za Hrista (poglavlje 11). Poslanicu završava opisujući viziju sa neba koju je doživeo i „trn u telu” koji mu je Bog dao da bi osigurao njegovu poniznost (poglavlje 12). Poslednje poglavlje sadrži njegovo upozorenje Korinćanima da se preispitaju da bi videli da li je ono što ispovedaju realnost i završava sa blagoslovima ljubavi i mira.
Povezanost sa Starim zavetom: Kroz njegove poslanice, Pavle se često poziva na Mojsijev zakon, upoređujući ga sa neprevaziđenom veličinom Evanđelja Isusa Hrista i spasenjem po blagodati. U 2. Korinćanima 3:4-11, Pavle suprotstavlja zakon Starog zaveta sa novim savezom blagodati, upoređujući ga sa onim što „ubija” dok Duh daje život. Zakon je „služba smrti, napisana i ugravirana na kamen” (stih 7, knjiga Izlaska 24:12), jer donosi samo saznanje o grehu i njegovoj osudi. Slava zakona je u tome da odražava slavu Božiju, ali služba Duha je mnogo slavnija nego služba zakona, jer odražava Njegovu milost, blagodat i ljubav obezbedivši Hrista kao ispunjenje zakona.
Praktična primena: Ovo pismo je najličnije i najmanje se bavi doktrinom od svih Pavlovih poslanica. Govori vise o Pavlu kao osobi i služitelju nego bilo koje druge. S tim u vezi, postoji nekoliko stvari koje možemo da preuzmemo iz ovog pisma i primenimo na naše živote danas. Prva stvar je upraviteljstvo, ne samo novca, već i vremena. Makedonci nisu samo velikodušno davali -„davali su ne samo kao što smo se nadali, nego su sami sebe dali prvo Gospodu, pa onda nama - po Božijoj volji” (2. Korinćanima 8:5). Na isti način, i mi treba da posvetimo, ne samo sve što imamo, Gospodu, već i sve što mi jesmo. Njemu zaista nije potreban naš novac. On je svemoguć! On želi naše srce, ono koje žudi da služi, zadovolji i voli. Upraviteljstvo i davanje Bogu je više od novca. Da, Bog želi da dajemo desetak od našeg prihoda i On obećava da će nas blagosloviti kada mi dajemo Njemu. Ali, postoji nešto vise od toga. Bog želi 100%. On želi da mu damo sve naše. Sve što mi jesmo. Treba da provedemo svoje živote služeći našem Ocu. Ne treba Bogu samo da dajemo od naše plate, već naši životi treba da budu odraz Njega. Treba prvo da se damo Gospodu, onda crkvi i radu službi Isusa Hrista.
English
Knjiga 2. Korinćanima
