Druga Mojsijeva Knjiga - Knjiga Izlaska
Autor: Mojsije je autor knjige “ 2. Mojsijeva” (Druga Mojsijeva 17:14; 24:4-7; 34:27).
Datum pisanja: Ova knjiga je napisana između 1440 i 1400 godine pre Hrista.
Svrha pisanja: Reč “egzodus” znači odlazak. U Božije vreme, Izlazak Izraelaca iz Egipta je označio kraj perioda zuluma nad Avramovim potomcima (1. Mojsijeva 15:13), a početak ispunjenja zavetnog obećanja koje je Bog dao Avramu da njegovi potomci neće živeti samo u Obećanoj zemlji, nego će se umnožavati i postati veliki narod (1.Mojsijeva 12:1-3, 7). Svrha knjige se može izraziti kao praćenje brzog rasta broja Jakovljevih potomaka od Egipta do uspostavljanja teokratske nacije u Obećanoj zemlji.
Ključni stihovi: 2. Mojsijeva 1:8: " Tada nasta nov car u Misiru, koji ne znaše za Josifa."
2. Mojsijeva 2:24-25: " I Bog ču uzdisanje njihovo, i opomenu se Bog zaveta svog s Avramom, s Isakom i s Jakovom. I pogleda Bog na sinove Izrailjeve, i vide ih."
2. Mojsijeva 12:27: 'Ovo je žrtva za prolazak Gospodnji, kad prođe kuće sinova Izrailjevih u Misiru ubijajući Misirce, a domove naše sačuva.' Tada narod savi glavu i pokloni se."
2. Mojsijeva 20:2-3: " Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih bogova uza me."
Kratak sažetak: 2. Mojsijeva počinje tamo gde prestaje 1. Mojsijeva dok se Bog bavi Jevrejima, svojim izabranim narodom. Događaji koje prati ova knjiga su se desili u vremenu od ulaska Izraelaca u Egipat, u ulozi Josifovih gostiju, koji je bio moćan u Egiptu, sve do njihovog krajnjeg oslobađanja od surovog ropstva u doveo novi kralj, "nov car u Misiru, koji ne znaše za Josifa, " (2. Mojsijeva 1:8).
Poglavlja 1-14 opisuju Faraonovo ugnjetavanje Jevreja, uspon Mojsija kao njihovog osloboditelja, pošasti koje je Bog poslao na Egipat zbog odbijanja njihovog vođe da Mu se potčini, i odlaska izabranog naroda iz Egipta. Božija suverena i moćna ruka se vidi u čudima pošasti—završno sa smrću novorođenih i uvođenjem prve Pashe—oslobođenju Izraelaca, razdvajanju Crvenog mora na dva dela i uništenju egipatske vojske.
Srednji deo 2. Mojsijeve je posvećen lutanjima po pustinji i Božijim čudesnim snadbevanjem svih potreba za Njegov narod. Ali, uprkos tome što im je dao hleb sa neba, što je gorku vodu pretvorio u slatku, što iz stene potekla voda, što su pobedili one koji su ih hteli uništiti, uprkos Njegovom rukom napisanim zapovestima na kamenim pločama, i Njegovom prisustvu u obliku oblaka i ognjenih stubova, ljudi su stalno gunđali i bunili se protiv Njega.
Poslednja trećina knjige opisuje izgradnju Zavetnog Kovčega i plan za Šator od sastanka, sa različitim žrtvama, oltarima, nameštajem, ceremonijama i bogosluženjima.
Nagoveštaj: Brojne žrtve, koje su zahtevane od Izraelaca, su bile slika najveće žrtve, Pashalnog Jagnjeta Božijeg, Isusa Hrista. U noći poslednje pošasti u Egiptu u svakoj porodici Božijeg naroda je ubijeno zdravo jagnje bey mane, a njegovom krvlju je premazan gornji prag i oba dovratka na svakoj kući, čime su bili zaštićeni od anđela smrti. Ovaj događaj nagoveštava Isusa Hrista, Jagnje Božije bez mrlje i mane (1 Petrova 1:19), čija je krv preneta na nas osiguravajući nam večni život. Između ostalih simboličnih predstavljanja Hrista u knjizi Izlaska postoji priča o vodi koja je potekla iz stene (2. Mojsijeva 17:6). Baš kao što je Mojsije udario u kamen štapom da bi obezbedio život-dajući vodu ljudima da piju, Gospod je udario u Kamen našeg spasenja, raspinjući svog sina zbog naših greha, te iz Kamena dođe dar žive vode (Jovan 4:10). Snadbevanje manom u pustinji je savršena slika Hrista, Hleba Života (Jovan 6:48), koji je Bog obezbedio da bi nam podario život.
Praktična primena: Mojsijev zakon je dat ljudima i zbog toga da bi shvatili da nisu u stanju da ga održe. Mi ne možemo ugoditi Bogu delima zakona, stoga, Pavle nas opominje da “poverujemo u Isusa Hrista tako da možemo biti opravdani verom u Hrista a ne delima zakona, jer delima zakona niko neće biti opravdan” (Galatima 2:16).
Božija briga za Izraelce, od izbavljenja iz zarobljeništva do mane i prepelica u pustinji, su jasan dokaz Njegove milostive brige za svoj narod. Bog je obećao da će podmiriti sve naše potrebe. “Veran je Bog koji vas je pozvao u zajednicu Sina svoga, Isusa Hrista, Gospoda našega.” (1 Korićanima 1:9).
Mi treba da verujemo u Gospoda, je On može da nas izbaviiz bilo koje situacije. Ali Bog ne dozvoljava da greh prođe nekažnjeno. Iz toga sledi da možemo verovati u Njegovu osvetu i pravdu. Kada nas Bog ukloni iz neke loše sitacije, ne bi trebalo da se vratimo tome. Kada nam Bog postavlja zahteve On očekuje od nas da to poštujemo, ali u isto vreme On nam daje blagodat i milost jer zna da sami od sebe nismo u mogućnosti da se potpuno povinujemo.
English
Druga Mojsijeva Knjiga - Knjiga Izlaska
