settings icon
share icon

Knjiga o Jestiri

српски
Autor: Knjiga o Jestiri nema konkretno ime autora. Najpopularnija predanja su Mardohej (glavni karakter Knjige o Jestiri), Jezdra i Nemija (koji bi mogli biti upoznati sa persijskim običajima).

Datum pisanja: Knjiga o Jestiri je verovatno napisana između 460. i 350. godine pre Hrista.

Svrha pisanja: Svrha pisanja Knjige o Jestiri je da prikaže Božiju promisao, posebno u vezi sa njegovim izabranim narodom, Izraelom. Knjiga o Jestiri beleži uvođenje običaja praznika Purim i neophodnost nastavljanja ovog običaja. Na ovaj praznik je čitana knjiga o Jestiri u znak sećanja na veliko spasenje jevrejskog naroda koje je Gospod izveo uz pomoć Jestire. Jevreji i danas čitaju Jestiru tokom ovog praznika.

Ključni stihovi: Jestira 2:15:” I tako, kad dođe red na Jestiru, kćer Avihaila strica Mardohejevog, koju beše uzeo za kćer, da uđe k caru, ona ne zaiska ništa nego šta reče Igaj dvoranin carev, čuvar ženski; i Jestira nalažaše milost u svakog ko je viđaše.

Jestira 4:14:” Jer ako ti zaćutiš sada, doći će pomoć i izbavljenje Judejcima s druge strane, a ti i dom oca tvog poginućete; i ko zna nisi li za ovako vreme došla do carstva.

Jestira 6:12: “Potom se vrati Mardohej na vrata careva, a Aman brže otide kući svojoj žalostan i pokrivene glave.

Jestira 7:3:”Tada odgovori carica Jestira i reče: Ako sam našla milost pred tobom, care, i ako je caru ugodno, neka mi se pokloni život moj na moju želju i narod moj na moju molbu.”

Kratak sažetak: Knjiga o Jestiri se može podeliti na tri glavna dela. Poglavlja 1:1-2:18 – Jestira zamenjuje Astinu; 2:19-7:10 – Mardohej pobeđuje Amana; 8:1-10:3 – Izraelci opstaju uprkos Amanovom pokušaju da ih uništi. Plemenita Jestira je rizikovala sopstveni život jer je shvatila šta preti njenom narodu. Ona je voljno učinila nešto što je moglo biti kobno po nju i nadvladala drugog čoveka na vlasti u carstvu njenog muža, Amana. Ona se pokazala kao mudar i dostojan protivnik, a u isto vreme ostala ponizna i puna poštovanja prema svome mužu, koji ima carski položaj.

Kao i u priči o Josifu u Postanju 41:34-37, i ova priča uključuje stranog vladara koji utiče na sudbinu Jevreja. Obe priče pokazuju junaštvo pojedinih Izraelaca koji nalaze način za spasenje svoga naroda i nacije. Bog je suveren i ono što na prvi pogled izgleda kao loša situacija za Izraelce, Bog izvodi na dobro. U središtu ove priče je neslaganje između Jevreja i Amalekićana, čiji je početak nagovešten u knjizi Izlaska. Amanova namera da potpuno iskoreni Jevreje je poslednji zabeležen takav pokušaj u Starom Zavetu. Na kraju su se njegovi planovi završili njegovom smrću, njegov neprijatelj Mardohej je uzvišen na njegov položaj a Jevreji su se spasili.

Praznovanje je glavna tema ove knjige, gde ima deset zabeleženih gozbi, tokom kojih su bili planirani razni događaji ili kovane zavere i iste bile razotkrivane tokom ovih gozbi. Iako u ovoj knjizi Božije ime nije pomenuto, jasno je da su Jevreji iz Susana svojim trodnevnim postom i molitvom tražili da On nešto preduzme (Jestira 4:16). Iako je zakon koji dozvoljava njihovo istrebljenje napisan u skladu sa Midskim i Persijskim zakonom, što ga čini nepromenljivim, našao se način da njihove molitve budu ispunjene. Jestira je rizikovala svoj život time što je izašla nepozvana pred cara, ne jednom a dva puta (Jestira 4:1-2; 8:3). Ona nije bila zadovoljna uništenjem Amana; bila je usmerena na spasavanje svog naroda. Uvođenje običaja Purim je zapisano i očuvano da bi svi mogli da znaju šta se desilo i slavi se i dan danas. Bez direktnog pominjanja Božijeg imena, Njegov izabrani narod je bio spasen od pogubljenja uz pomoć Jestirine mudrosti i poniznosti.

Predskazanje: U Jestiri je dat pogled na večitu zakulisanu borbu Satane protiv Božijih planova, a posebno protiv Mesije, Njegovog obećanog Spasitelja. Dolazak Hrista među ljude je zasnovan na postojanju jevrejske nacije. Satana se postavio protiv Hrista i Božijeg naroda baš onako kako što se postavio i Aman protiv Jevreja, želeći da ih uništi. I kao što je Aman bio poražen na vešalima koje je izgradio za Mardoheja, tako i Hristos koristi isto oružje koje je njegov neprijatelj namenio da uništi Njega i Njegovo duhovno potomstvo. Krst, kojim je Sotona planirao da uništi Hrista, je bio isto sredstvo kojim je Hrist “izbrisao obveznicu protiv nas, koja nas je svojim zapovestima optuživala, i uništio ju je, prikovavši je na krst. I razoružao je poglavarstva i vlasti i osramotio ih javno, pobedivši ih kroz njega” (Kološanima 2:14-15). Đavo je slomljen na krstu koga je podigao da bi na njemu uništio Hrista isto kao što je Aman obešen na vešalima koje je izgradio za Mardoheja.

Praktična primena: Knjiga o Jestiri pokazuje naš izbor između dva pogleda na svet, postojanja Božije ruke u našim žiotima i toga da je sve prosta slučajnost. Bog je vrhovni vladar sveta i možemo biti sigurni da nikakvi zli ljudi svojim postupcima ne mogu poremetiti Njegove planove. Njegova briga za svoj narod, kako pojedince tako i naciju, je očigledna, bez obzira na to što se Njegovo ime ne spominje nigde u knjizi. Na primer, ne možemo da ne vidimo Svemogući uticaj na nesanicu cara Kserksa. Kroz primer Mardoheja i Jestire je prikazano kako Otac često koristi svoj nečujni jezik ljubavi za neposredno opštenje sa našim duhom.

Jestira dokazuje da ima pobožan i poučan duh koji je pokazao veliku snagu i voljnu poslušnost. Njena poniznost ju je činila primetno drugačijom od ljudi oko nje, i to ju je uzdiglo do mesta carice. Jestira dokazuje da ako ostaneš pun poštovanja i ponizan čak i u teškim, ako ne i u nemogućim situacijama, to ti omogućava da budeš posuda za neizrecive blagoslove za sebe i za druge. Bilo bi dobro da oponašamo njeno pobožno držanje u svim oblastima života, a naročito u nevoljama. U knjizi ne možemo da vidimo niti jednom da se žalila ili je imala loš stav prema nečemu. Nekoliko puta vidimo da je dobila " naklonost" ljudi oko nje. Jedna takva naklonost je na kraju spasila njen narod. Takvu naklonost i mi možemo da dobijemo ako prihvatimo čak i nepravedno progonstvo i sledimo Esterin primer. Ona je zadržala pozitivan stav, kroz poniznost i odlučnost da se osloni na Boga. I ko zna nije li nas Bog postavio u takvu situaciju zaradi vremena kao što je ovo?

English



Vrati se na Srpsku stranu

Knjiga o Jestiri
Podelite ovu stranicu: Facebook icon Twitter icon Pinterest icon Email icon
© Copyright Got Questions Ministries