Pitanje
Šta je kolektivno spasenje?
Odgovor
U principu, „kolektivno spasenje" znači „ukoliko svi nismo spašeni, niko od nas neće biti spašen" ili „mi kao pojedinci moramo da sarađujemo i žrtvujemo se za dobro celine." Drugi način da navedemo šta znači kolektivno spasenje je: „Ne mogu sam da budem spašen. Moram da učinim svoj deo sarađujući sa grupom, čak i da se žrtvujem, da osiguram spasenje svakoga. Tada smo svi zajedno spašen." Međutim, Biblija je jasna da je spasenje proces putem kojeg Bog spašava pojedince kroz Hristovu žrtvu na krstu. Svaka osoba mora da dođe Hristu pojedinačno, a ne kolektivno.
Kolektivno spasenje je analogno ekumenskom pokretu u tom smislu, što su mnoge protestantske crkve voljne da prihvate katolicizam, islam, budizam, religije istočnjačkog misticizma i sekte da bi postigle društvene i moralne ciljeve. Njihovo razmišljanje je da, ukoliko je dovoljno pobožnih ljudi okupljeno zajedno, oni mogu da dobiju rat protiv bezbožničkog paganstva i zla u društvima koja su se odrekla svakog morala. Verovanje se sastoji u tome da, kada svi pojedinci sarađuju i žrtvuju se za opšte dobro, biće iskorenjeno svo društveno zlo. Sledbenici ekumenizma tvrde da je crkva u svetom ratu da bi sačuvala hrišćanske vrednosti koji su intimno utkane u sastav biblijskog učenja i da moramo da prestanemo sa doktrinarnim neslaganjima i da se udružimo da bismo ratovali protiv sveta koji propada.
Zastupnici ekumenizma ili kolektivnog spasenja često koriste Jovan 17 kao dokaz. Oni objašnjavaju da se Isus molio da svi budu u slozi, a ne da se bore jedni protiv drugih. Ali, njegova molitva ticala se Njegovih učenika – svih onih koji će Ga ikada slediti, isključujući druge – da imaju zajedničku sponu, jedinstvo u Božijem Duhu, što se, na kraju, desilo na dan Pentekosta (vidi Dela, 2. poglavlje). Bog je proizveo ovu zajedničku sponu među hrišćanima kada se Njegov Duh spustio na njih i kada su bili kršteni Duhom u Hristovo telo. Pavle je prikazao sažeto u 1. Korinćanima 6:17 kada je rekao: „A ko se Gospoda drži jedan je duh s njim."
Problem sa konceptom kolektivnog spasenja je da nigde ne može da se nađe u Bibliji. Jedna od ključnih kompenenti kolektivnog spasenja povezana je sa obmanom da crkva mora da se udruži u ujedinjenom naporu da oslobodi svet nemorala koji prožima naše društvo danas. Međutim, nigde se ne vidi u Novom zavetu da su Isus ili bilo ko od apostola ikada pokušavali da reše probleme društva, uključujući i vlade. Ono što su podučavali je da je spasenje osobe kroz Hristovo evanđelje na pojedinačnom nivou, a ne kolektivnom. Hristos susreće srce svakog pojedinca, kuca na vrata da bi ušao i silom i kretanjem Svetog Duha , mi otvaramo Njemu vrata našeg srca (1. Korinćanima 2:12-16; Otkrivenje 3:20).
Jedan od najproblematičnijih aspekata kolektivnog spasenja ili ekumenizma je tvrdnja da je naša svrha da vodimo kulturološki rat, da smo mi neka vrsta ljudske baze uticaja koja može da utiče na vlade glasanjem u velikim grupama ili lobiranjem ili stvaranjem institucija koje mogu da odbrane ili uvedu moral u naše društvo. Ali, Pavle jasno govori da to nije uloga hrišćanina: „A i svi koji žele da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni. A zli ljudi i varalice napredovaće na gore — varajući i varajući se" (2. Timoteju 3:12-13). Naš biblijski hrišćanski mandat nema nikakve veze sa bilo kakvom kolektivnom moralnošću sa političkog, organizacionog ili religioskog aspekta. Naš mandat je jedino u vezi sa Velikim poslanjem — poziv drugima za pojedinačno spasenje kroz Hrista.
English
Šta je kolektivno spasenje?
