Pitanje
Šta je učenje „ kraljevstvo sada?
Odgovor
Teologija pokreta „kraljevstva sada", je verovanje unutar harizmatskog pokreta protestantskog hrišćanstva, uglavnom u SAD-u. Zagovornici ove teologije veruju da je Bog izgubio kontrolu nad svetom i predao ga satani, kada su Adam i Eva zgrešili . Od tada, ova teologija govori, Bog pokušava da ponovo uspostavi kontrolu nad svetom, tražeći posebnu grupu vernika- poznatih kao „ljudi zaveta", „oni koji prevladavaju" ili „Joilova armija" i da će kroz ove ljude, društvene institucije (uključujući vlade i zakone) biti stavljeni pod Božiji autoritet. Oni veruju da, pošto vernici imaju istog Svetog Duha koji je obitavao u Isusu, mi imamo sav autoritet na nebu i na zemlji; mi imamo moć da verujemo za i izgovaramo u realnost stvari koje ne postoje i tako, možemo da donesemo doba kraljevstva.
Među najkontraverznijim postulatima ove teologije je verovanje da svetovno ili nehrišćansko društvo nikada neće uspeti. Stoga, „kraljevstvo sada" suprotstavlja se odvajanju crkve i države. Druga verovanja uključuju ideju da, kao telo Hristovo, mi jesmo Hristos. Drugim rečima, mi imamo Njegovu božansku prirodu. Učitelji ovog pokreta takođe opisuju Uznesenje Crkve kao osećanje uzbuđenja ili zanosa kada se Gospod vrati da primi Kraljevstvo iz naših ruku. Drugim rečima, svi će biti „zahvaćeni" emotivno kada se On vrati. Takođe, među nebiblijskim verovanjima je ideja da se sva proročanstva u vezi sa budućim Izraelom – i u Starom i Novom zavetu – odnose na Crkvu.
Teologija ovog učenja vidi Drugi Hristov dolazak u dve faze: prva kroz telo vernika (a posebno kroz telo današnjih apostola i proroka), a zatim i lično da preuzme Kraljevstvo koje su m predali oni koji su bili pobednici (ili„oni koji prevladavaju"). Pre Drugog dolaska, pobednici moraju da očiste zemlju od svih zlih uticaja. Kraljevstvo sada tvrdi da Isus ne može da se vrati dok svi Njegovi neprijatelji ne budu stavljeni pod noge Crkve (uključujući i smrt, pretpostavljamo).
Iako neki ljudi koji veruju u neka, ali ne sva učenja „kraljevstva sada", zajednička su im učenja koja su navedena gore, od kojih sva izlaze iz granica glavnih struja hrišćanstva i od kojih svi poriču Bibliju. Prvo, ideja da je Bog „izgubio kontrolu" nad bilo čim je smešna, posebno ideja da su mu potrebna ljudska bića da mu pomognu da povrati kontrolu. On je suvereni Gospod svemira, potpun i svet, savršen u svim svojim osobinama . On ima potpunu kontrolu nad svim stvarima – prošlošću, sadašnjošću i budućnošću – i ništa se ne dešava van Njegove zapovesti. Sve teče prema Njegovom božanskom planu i svrsi i nijedan molekul se ne pomera po sopstvenom nahođenju. „Gospod nad Vojskama je odlučio, ko će mu se protiviti? Njegova je ruka podignuta, ko će je odvratiti?"(Isajia 14:27). Što se tiče toga da ljudi imaju „moć da veruju za i izgovaraju u stvarnosti stvari koje ne postoje", ta sila pripada samo Bogu, koji nije ljubazan prema onim koji pokušavaju da mu je otmu. „Zapamtite to, i budite ljudi, saberite se, grešnici! Pamtite ono što je od starine bilo, jer sam ja Bog, drugog Boga nema. Ja sam Bog, i niko nije kao ja.Od početka javljam šta će biti, unapred javljam šta se još nije zbilo. Ja govorim: Odluka će moja ostati, svu ću volju svoju izvršiti! Ja sam koji s istoka pticu grabljivicu zovem, i čoveka iz zemlje daleke, da izvrši volju moju. Rekao sam i učiniću. Naumio sam i izvršiću" (Isaija 46:8-11).
Njihovo poricanje Uznesenja Crkve je takođe nebibijsko. Objašnjenje da je uznesenje ništa više do toga da su Božiji ljudi obuzeti nekim zanesenim osećanjima ignoriše činjenicu da takva primena termina„obuzeti" je idiomatski izraz svojstven engleskom jeziku, ne grčkom. „Obuzemo me je film" (ili neko drugo uzbuđenje) nije isto što i reč „harpazo" u 1. Solunjanima 4:17, 2. Korinćanima 12:2-4 i Otkrivenju 12:5 koja se koristi da se opiše telesno uznesenje na nebo ili u Delima 8:39, gde je Filip bio telesno „obuzet" Duhom i bio premešten na drugu lokaciju.
Što se tiče toga da smo kao Hristos i da imamo božansku prirodu, mi nismo Hristos, iako mi saučestvujemo u Njegovoj božanskoj prirodi (2. Petrova 1:4) prilikom spasenja obitavanjem Svetog Duha. Ali, Hristos je druga Osoba Trojstva I niko niije kao Bog. Ovo je laž od oca laži, Satane,koji je prvo to rekao u rajskom vrtu, kada je iskušavao Evu rečima „postaćes kao Bog" (Postanje 3:5).
Ideja da je Crkva zamenila Izrael i da se ispunjenja proročanstava za Izrael odnose na crkvu poznato je kao teologija zamene i nije biblijska. Obećanja o Izraelu biće ispunjena u Izraelu, ne u Crkvi. Božiji blagoslovi za Izrael su večni i ne mogu biti opozvani.
Na kraju, drugi Hristov dolazak desiće se kada On, ne ljudi, porazi svoje neprijatelje i stavi sve neprijatelje podno svojih nogu. Opis drugog dolaska u Otkrivenju 19 je opis moćnog ratnika koji dolazi da ispravi sve stvari, a ne nekog ko dolazi na zemlju koja je već očišćena i spremna za Njega da vlada. Stih 15 je jasan: „I iz njegovih usta iziđe oštar mač — da njim pobije mnogobošce. I on će im biti pastir sa gvozdenom palicom; i on će gaziti muljaru ljutog vina gneva Boga Svedržitelja". Ako je zemlja „očišćena od svih zlih uticaja", kao što zagovornici ovog pokreta veruju, zašto je Njemu onda potreban oštar mač da udari na narode i zašto još uvek postoji Božija ljutnja i gnev prema njima?
Teologija „kraljevstva sada" je još jedna u dugom nizu pogrešnih, nebiblijskih i obmanjujućih ljudskih filozofija čije mašte teže da humanizuju boga i obože čoveka. To treba izbegavati.
English
Šta je učenje „ kraljevstvo sada?
