Šta je kreacionizam Stare Zemlje?

Molim vas, imajte u vidu da služba GotQuestions.org zvanično veruje u kreacionizm Mlade Zemlje. Mi zaista u potpunosti verujemo da se kreacionizam Mlade Zemlje najbolje uklapa u biblijski izveštaj o stvaranju. Međutim, shvatamo da je kreacionizam Stare Zemlje validno gledište koje hrišćanin može da ima. Ni u kom slučaju, kreacionizam Stare Zemlje nije jeres i ni u kom smislu ne treba izbegavati kreacioniste Stare Zemlje jer nisu braća i sestre u Hristu. Smatrali smo da bi bilo vredno imati članak koji pozitivno predstavlja kreacionizam Stare Zemlje, jer je uvek dobro da se naša gledišta osporavaju, motivišući nas da dalje istražujemo Sveto pismo kako bismo bili sigurni da su naša verovanja biblijski opravdana.

Kreacionizam Stare Zemlje (KSZ) je sabirni termin koji se koristi za opisivanje biblijskih kreacionista koji poriču da je univerzum stvoren u poslednjih 6.000 do 10.000 godina, tokom šest uzastopnih 24-časovnih dana. Umesto toga, kreacionisti Stare Zemlje veruju da je Bog stvorio univerzum i njegove stanovnike (uključujući bukvalnog Adama i Evu) tokom mnogo dužeg vremenskog perioda nego što to dozvoljavaju kreacionisti mlade zemlje. Lista značajnih hrišćanskih vođa koji su (ili su bili tokom svog života) barem otvoreni za tumačenje Stare Zemlje je duga i ta lista nastavlja da raste. Na listi se nalaze muškarci kao što su Valter Kajzer, Norman Gajsler, Vilijam Dembski, Dž.I. Paker, Dž.P. Moreland, Filip E. Džonson, Čak Kolson, Fransis Šefer i proučavalac Starog zaveta Glison Arčer.

Kreacionisti Stare Zemlje se obično slažu sa glavnim naučnim procenama starosti univerzuma, čovečanstva i same Zemlje, dok u isto vreme odbacuju tvrdnje savremenih teoretičara evolucije u pogledu biološke evolucije. Kreacionisti stare Zemlje i njihova braća kreacionisti Mlade Zemlje imaju nekoliko važnih zajedničkih tačaka, uključujući:

1) Doslovno stvaranje univerzuma ni iz čega pre određenog vremena (creation ex nihilo).

2) Doslovno stvaranje Adama iz praha zemaljskog i Eve iz Adamove strane, kao i istoričnost izveštaja iz Postanja.

3) Odbacivanje tvrdnje darvinista da nasumična mutacija i prirodna selekcija mogu na adekvatan način objasniti složenost života.

4) Odbacivanje tvrdnje da je Bog koristio proces evolucije da dovede čoveka do danas (teistička evolucija). I kreacionizam Stare i Nove zemlje kategorično odbacuju teoriju zajedničkog porekla.

Međutim, kreacionisti Stare Zemlje se razlikuju od kreacionista Mlade Zemlje u sledećem:

1) Starost univerzuma. Kreacionisti Mlade Zemlje veruju da je Bog stvorio univerzum pre 6 000—10 000 godina. Kreacionisti Stare Zemlje postavljaju događaj stvaranja pre otprilike 13,7 milijardi godina, što je više u skladu sa „važećom“ naukom, barem u ovoj tački.

2) Vreme stvaranja Adama i Eve. Kreacionisti Mlade Zemlje veruju da je Adama stvoren najkasnije do pre 10.000 godina. Kreacionisti Stare Zemlje su različiti po ovom pitanju sa procenama koje se kreću negde između 30.000—70.000 godina.

Kontroverza između dva gledišta kreacionizma zavisi od značenja jevrejske reči yom, što znači „dan“. Kreacionisti Mlade Zemlje insistiraju na tome da je značenje reči yom u kontekstu 1. Mojsijeve 1–2 vremenski period od 24 sata. Kreacionisti Stare Zemlje se ne slažu i veruju da se reč yom koristi za označavanje mnogo dužeg vremena. Kreacionisti Stare Zemlje koristili su brojne biblijske argumente da odbrane svoj stav, uključujući sledeće:

1) Yom se koristi na drugim mestima u Bibliji gde se odnosi na dug vremenski period, posebno na Psalamu 90:4, koji kasnije citira apostol Petar: „Dan (yom) je kao hiljadu godina“ (2. Petrova 3:8).

2) Sedmi „dan“ dug je hiljadama godina. 1. Mojsijeva 2:2-3 kaže da se Bog odmarao sedmog „dana“ (yom). Sveto pismo uči da smo sigurno još u sedmom danu; stoga, reč „dan“ takođe može da se odnosi na dug vremenski period u odnosu na dane od prvog do šestog.

3) Reč „dan“ u 1. Mojsijvoj 1–2 je duža od 24 sata. 1. Mojsijeva 2:4 glasi: „Ovo je izveštaj o nebesima i zemlji kada su stvoreni u dan kada je Gospod Bog stvorio zemlju i nebo.“ U ovom stihu, „dan“ se odnosi na prvih šest dana u celini i stoga ima fleksibilnije značenje od pukog perioda od 24 sata.

4) Šesti „dan“ je verovatno duži od 24 sata. 1. Mosijeva 2:19 nam govori da je Adam posmatrao i potom kategorisao svaku živu životinju na zemlji. Na prvi pogled, ne izgleda da je Adam mogao da završi tako monumentalni zadatak za samo 24 sata. Naravno, pitanja koja razdavjaju kreacioniste Stare i Mlade Zemlje su složena i značajna. Međutim, ovo pitanje ne bi trebalo da bude test za istinsku veru. Postoje pobožni muškarci i žene na obe strane ove debate. U konačnoj analizi, biblijski kreacionisti — i Mlade i Stare zemlje — imaju mnogo toga zajedničkog i trebalo bi da rade zajedno na odbrani istorijske pouzdanosti izveštaja Postanka iz 1. Mosije.

English

---

Vrati se na Srpsku stranu

Šta je kreacionizam Stare Zemlje?