Pitanje
Da li je kreacionizam naučan?
Odgovor
Danas se vode mnoge debate o neospornosti kreacionizma, koji se definiše kao “verovanje da univerzum i živi organizmi vode poreklo od božanskog stvaranja, kako je zapisano u Bibliji, a ne od prirodnih procesa kao što je evolucija". Kreacionizam se često negira od strane svetovnog društva uz optužbe da mu nedostaje naučna utemeljenost. Ipak, on je kompatibilan sa naučnim pristupom bilo kojoj temi. Kreacionizam daje objašnjenja o događajima, mestima i stvarima u fizičkom svetu. On se ne bavi isključivo subjektivnim idejama i apstraktnim konceptima. Mnoge utvrđene naučne činjenice se podudaraju sa kreacionističkim shvatanjima, a način na koji se one međusobno povezuju pozajmljene su iz kreacionističkih tumačenja. Kao što se koherentnost uzima iz drugih velikih naučnih ideja da bi se povezale činjenice, tako je i sa kreacionizmom.
Kako onda kreacionizam – opozit naturalizmu koji je “filozofsko stanovište po kome sve dolazi iz prirodnih resursa i uzroka, a koji isključuje duhovna objašnjenja” – može da bude naučan? Kao što je poznato, odgovor zavisi od toga kako definišete "naučno”. Danas se nauka i naturalizam uglavnom izjednačavaju, zbog čega se stavovi kreacionista ignorišu. Ovakvo stanje stvari zahteva iracionalno poštovanje naturalizma. Nauka se definiše kao “posmatranje, identifikacija, opisivanje, eksperimentalno istraživanje i teoretsko objašnjavanje pojava". Nema ničega u nauci što bi zahtevalo da ona bude naturalistička. Naturalizam, kao i kreacionizam, zahteva mnoštvo pretpostavki koje nisu dokazane eksperimentima. Njihove vrednosti nisu dobijene od podataka i iz rezultata testiranja. Te filozofske pretpostavke se prihvataju pre nego što se dobije bilo kakav rezultat. Iz razloga što su i naturalizam i kreacionizam pod jakim uticajem pretpostavki koje još nisu dokazane i ulaze u diskusiju mnogo pre činjenica, bilo bi pravedno reći da je kreacionizam u najmanju ruku naučan isto koliko i naturalizam.
Kreacionizam kao i naturalizam može da bude naučan u smislu da je kompatibilan sa naučnim metodama otkrića. Ova dva koncepta ipak nisu sami po sebi nauka, zato što oba stanovišta sadrže aspekte koji se ne smatraju naučnim u opšteprihvaćenom smislu. Isto tako, nijedno od ovih stanovišta nije lažno, tj. ne postoji eksperiment koji bi ih mogao konačno opovrgnuti. Nijedno nije predvidivo, jer ne pruža mogućnost da se predvidi krajnji ishod. Samo na osnovu ta dva zaključka vidimo da ne postoji logičan razlog zbog koga bi se jedno stanovište smatralo naučno prihvatljivijim od drugog.
Jedan od osnovnih razloga zbog kojih naturalisti odbacuju kreacionizam je koncept čuda. Apsurdno, naturalisti tvrde da su čuda poput stvaranja sveta i života nemoguća zato što narušavaju prirodne zakone koji se prate u celoj istoriji. Ovakav stav je kontradiktoran sa više aspekata. Pogledajte samo abiogenezu, teoriju da je život nastao od nežive materije. Abiogeneza je jedan od najopovrgavanijih naučnih koncepata. Pa ipak, pravo naturalističko gledište pretpostavlja da je život na zemlji – samoobnovljivi, samoodrživi složeni ogranski život – slučajno nastao iz nežive materije. Tako nešto nikad nije primećeno u celoj ljudskoj istoriji. Takođe, nikad nisu primećene ni evolutivne promene nekog bića u složeniji oblik. Kreacionizam zato ima prednost kada su u pitanju dokazi za tvrdnje da su u Bibliji dati dokumentovani izveštaji o čudima. Ako kreacionizam treba da se proglasi nenaučnim zbog pitanja čuda, onda bi i naturalizam morao da se tretira na sličan način.
U debati koja se vodi između kreacionista i naturalista koriste se razne činjenice. Činjenice su činjenice, ali ne postoji takva činjenica koja bi apsolutno zahtevala samo jednu interpretaciju. Razdor između kreacionizma i sekularnog naturalizma počiva isključivo na različitim interpretacijama. Govoreći o debati između evolucije i kreacionizma, Čarls Darvin je došao do sledećeg zaključka. U uvodu knjige “Poreklo vrsta” napisao je: “Duboko sam svestan da se na skoro svaku tačku o kojoj se raspravlja u ovoj knjizi mogu primeniti činjenice koje često očigledno vode do zaključaka koji su sasvim suprotni onima do kojih sam ja došao". Darvin je verovao u evoluciju, ali je priznao da je ključ za uverenje bila interpretacija. Jedan naučnik može da vidi određenu činjenicu kao dokaz naturalizma, dok drugi na tu istu činjenicu gleda kao na potporu kreacionizmu.
Takođe, činjenica da je kreacionizam jedina moguća alternativa naturalističkim idejama kao što je evolucija čini ga razložnom temom, naročito što je ta dihotomija priznata od strane nekih vodećih naučnih umova. Mnogi poznati i uticajni naučnici tvrde da je jedino moguće objašnjenje života naturalistička evolucija ili specijalno stvaranje. Nisu svi naučnici saglasni šta je od toga tačno, ali skoro svi se slažu da ili jedno ili drugo mora da bude istina.
Postoji još mnogo razloga koji kreacionizam čine racionalnim i naučnim pristupom učenju. Među njima su koncept realističke verovatnoće, neuverljivi dokazi za makroevoluciju, dokaz iskustva itd. Nema logičkog osnova po kome bi se prihvatale naturalističke pretpostavke, a odbacivale kreacionističke. Čvrsto verovanje u stvaranje nije prepreka naučnim otkrićima. Samo pogledajte rezultate Njutna, Pastera, Mendela, Paskala, Kelvina, Linea i Maksvela. Svi su bili ubeđeni kreacionisti. Kreacionizam, kao ni naturalizam, nije nauka. Ipak, kreacionizam je u potpunosti kompatibilan sa naukom.
English
Da li je kreacionizam naučan?
