Pitanje
Zašto Bog dozvoljava loše stvari da se dešavaju dobrim ljudima?
Odgovor
Zašto se loše stvari dešavaju dobrim ljudima? To je jedno od najtežih pitanja u celoj teologiji. Bog je večan, beskrajan, sveznajući, sveprisutan, svemogući, itd. Zašto bi ljudska bića (koja nisu večana, beskrajana, sveznajuća, sveprisutana ili svemoguća) očekivala da budu u stanju da u potpunosti razumeju Božije puteve? Knjiga o Jovu govori o ovim stvarima. Bog je dozvolio Satani da Jovu uradi sve što želi, osim da ga ubije. Šta je bila Jovova rekcija? “ Gle, da me i ubije, opet ću se uzdati u Njega” (Jov 13:15). “Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje” (Jov 1:21). Jov nije razumeo zašto je Bog dozvolio to što je dozvolio da se dogodi, ali je znao da je Bog dobar, i zato je nastavio da veruje u Njega. Na kraju krajeva, ovo bi trebalo da je i naša reakcija takodje. Bog je dobar, pravedan, Onaj koji nas voli, i koji je milostiv. Često nam se dešavaju stvari koje ne možemo da razumemo. Medjutim, umesto da sumnjamo u Božiju dobrotu, trebalo bi da se pouzdamo u Njega. "Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se.Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i On će opravdati staze tvoje." (Priče Solomonove 3:5-6).
Možda bi bolje pitanje bilo, "Zašto se dobre stvari događaju lošim ljudima?" Bog je svet (Isaija 6:3; Otkrivenje 4:8). Ljudi su grešni (Rimljanima 3:23; 6:23). Da li želiš da znaš kako Bog gleda na ljudski rod? “Kao što je napisano: Nema pravednoga – baš ni jednoga; nema razumnoga, nema toga koji Boga traži. Svi su skrenuli, svi su zajedno postali beskorisni; nema toga koji čini dobro, nema baš ni jednog. Njihovo grlo je otvoren grob, varali su svojim jezicima, zmijski otrov je pod njihovim usnama; usta su im puna kletve i gorčine. Noge su im brze za krvoproliće, pustoš i beda je na njihovim putevima, a put mira ne poznaše. Pred njihovim očima nema straha od Boga.” (Rimljanima 3:10-18). Svako ljudsko stvorenje na ovoj planeti zaslužuje da bude bačeno u pakao ovog istog momenta. Svaku sekunda koju provedemo živi je zahvaljujući blagodati Božijoj. Čak i najveća nesreća koju možemo da doživimo na ovoj planeti je blagodat u poređenju sa onim što zaslužujemo, večnost u ognjenom jezeru pakla.
“Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici.” (Rimljanima 5:8). Uprkos zloj, lošoj, grešnoj prirodi ljudi ovoga sveta, Bog nas još uvek voli. Voleo nas je dovoljno da bi umro da preuzme kaznu za naše grehe (Rimljanima 6:23). Sve što treba da uradimo je da poverujemo u Isusa Hrista (Jovan 3:16; Rimljanima 10:9) da bi nam bilo oprošteno i da bi nam bio obećan dom na nebu (Rimljanima 8:1). Ono što zaslužujemo = pakao. Ono što nam je dato= večni život na nebu ako samo poverujemo. Rečeno je, ovaj svet je jedini pakao koji će vernici ikad iskusiti, i ovaj svet je jedini raj koji će nevernici ikad iskusiti. Sledeći put kada postavimo to pitanje, “Zašto Bog dozvoljava loše stvari da se događaju dobrim ljudima?”, možda bi trebalo da se pitamo, “Zašto Bog dozvoljava dobre stvari da se događaju lošim ljudima?”
English
Zašto Bog dozvoljava loše stvari da se dešavaju dobrim ljudima?
