Pitanje
Šta je moralni relativizam?
Odgovor
Moralni relativizam ćemo lakše razumeti ako ga uporedimo sa moralnim apsolutizmom. Apsolutizam tvrdi da se moral oslanja na univerzalne principe (prirodne zakone, savest itd.). Hrišćanski apsolutisti veruju da je Bog krajnji izvor opšteg morala koji je, prema tome, nepromenljiv kao što je i on nepromenljiv. Moralni relativizam zagovara da se moral ne temelji ni na jednom apsolutnom standardu. Etičke „istine“ pre zavise od varijabli kao što su situacija, kultura, nečija osećanja i dr.
O argumentima za moralni relativizam može se reći nekoliko stvari koje dovode u pitanje njihovu valjanost. Prvo, dok mnogi argumenti koji podržavaju relativizam na prvi pogled mogu da deluju razumno, u svima njima postoji logička kontradiktornost jer svi nude “ispravan" moralni obrazac koji svi treba da sledimo. To je samo po sebi apsolutizam. Drugo, čak i takozvani relativisti u mnogim slučajevima odbacuju relativizam. Oni nikada neće reći da neki ubica ili silovatelj nije kriv sve dok ne ugrožava sopstvene standarde.
Relativisti kažu da različite vrednosti u različitim kulturama pokazuju da moral nije za sve ljude isti. Ali, ovaj argument meša dela pojedinaca (ono što rade) i apsolutne standarde (da li treba to da rade). Ako kultura određuje šta je dobro a šta zlo, kako da sudimo nacistima? Na kraju krajeva, oni su samo sledili moral svoje kulture. Nacisti su krivi samo ako je ubistvo univerzalno pogrešno. To što su oni imali svoj moral ne menja ovu činjenicu. Nadalje, iako ljudi različito praktikuju moralnost, ipak dele opšti moral. Na primer, zagovornici abortusa i oni koji mu se protive slažu se da je ubistvo pogrešno, ali ne slažu se u tome da li je abortus ubistvo. Dakle, vidimo da se čak i tu univerzalni moral pokazuje kao istinit.
Neki tvrde da se moral prilagođava promeni situacije – određeno delo u jednoj situaciji može da bude ispravno, a u nekoj drugoj ne. Međutim, delo prosuđujemo po tri stvari: situaciji, delovanju i nameri. Primera radi, neko može da bude osuđen za pokušaj ubistva (s namerom) iako do njega nije došlo (delovanje). Tako su situacije deo moralne odluke, jer postavljaju kontekst za odabir određenog moralnog delovanja (primena univerzalnih principa).
Glavni argument na koji se relativisti pozivaju je tolerancija. Oni tvrde da je netolerantno kada kažeš nekome da njegova moralnost ne valja, kao i da relativizam toleriše svačije mišljenje. Ali, to je sasvim pogrešno. Pre svega, zlo nikada ne treba tolerisati. Treba li da tolerišemo mišljenje silovatelja da su žene objekat zadovoljenja koji treba zloupotrebiti? Drugo, relativizam pobija sam sebe zato što ne toleriše netoleranciju i apsolutizam. Treće, on ne može da objasni zašto bi trebalo da neko uopšte bude tolerantan. Sama činjenica da treba da tolerišemo ljude (čak i kad se ne slažemo s njima) zasnovana je na apsolutnom moralu da prema ljudima uvek treba da postupamo pravično – ali to je opet apsolutizam! Naposletku, bez univerzalnih moralnih principa ne može biti dobra.
Činjenica je da su svi ljudi rođeni sa savešću i da svi mi instinktivno znamo kada smo pogrešili ili kada smo naneli nepravdu drugima. Naš način ponašanja pokazuje da i od drugih očekujemo isti stav. Čak i kao deca znali smo razliku između pravičnog i nepravičnog. Samo loša filozofija može da nas ubeđuje da je moralni relativizam ispravan i da nismo u pravu.
English
Šta je moralni relativizam?
