Pitanje
Koja je opasnost/posledica neispovedanog greha?
Odgovor
1. Jovanova 1:9 kaže: „Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan — da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti". Ovaj stih je namenjen hrišćanima i visi o reči ako. Bog daje potpuni oproštaj za svaki greh AKO ga Njemu ispovedimo. Reč ispovediti podrazumeva slaganje sa Bogom u vezi sa tim koliko su loši naši gresi. Pokajanje, ili odvraćanje od greha je deo ispovedanja. Za one koji nisu primili oproštaj putem Hristove krvi, svaki greh je neispovedan i neoprošten. Večna kazna čeka one koji odbiju da se pokaju za svoje grehe i prihvate Isusovu žrtvu za greh (2. Solunjanima 1:8–9; Jovan 3:15–18). Ali šta je sa hrišćaninom koji ne ispoveda greh?
Prema Svetom pismu svi naši gresi su plaćeni kada prihvatimo Isusovu žrtvu koju je podneo umesto nas. 2. Korinćanima 5:21 kaže: „Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija". Kada na krstu napravimo tu božansku zamenu, Bog odlučuje da nas vidi kao pravedne. To nije naša pravednost već Hristova koju Bog u nama vidi (Titu 3:5). On zamenjuje sa nama račune: naše uništeno stanje za Njegovo savršeno. Od tada na dalje imamo kod Boga potpuno odobravanje i prihvaćenost.
Ali šta se desi kada zgrešimo pošto smo primili taj savršeni račun? Zamisli da stojiš pored južnog prozora u hladnom zimskom danu. Vazduh je hladan ali sunce sija kroz prozor. Počinje da te zagreva, i uživaš u njegovom sjaju. Tada navučeš draperiju na prozor. Odmah toplota nestaje. Zbog toga što je sunce prestalo da sija? Ne, nego zato što se nešto isprečilo između tebe i sunca. U trenutku kada skloniš draperiju, sunce ponovo može da te ogreje. Do tebe je. Prepreka je u kući, ne van nje.
Neispovedani greh je nalik na tu draperiju. Bog uživa u Svojoj deci (Psalam 37:23; Rimljanima 8:38–39). On želi da nas blagoslovi, da ima zajedništvo sa nama, i da nas zaspe svojom prihvatanjem (Psalam 84:11; 115:13; 1. Samuilova 2:30). On želi da se ogrejemo u toploti Njegovog osmeha. Ali kada odaberemo da grešimo, mi napravimo prepreku između sebe i našeg svetog Oca. Povučemo draperiju između sebe i zajedništva sa Njim, i počnemo da osećamo jezu duhovne usamljeniosti. Mnogo puta ljuti optužimo Boga da nas je ostavio, a u stvari mi smo Njega ostavili. Kada tvrdoglavo odbijamo da se pokajemo, naš ljubljeni Otac nas disciplinuje (Jevrejima 12:7–11). Gospodnja disciplinska mera može da bude oštra, čak i da dovede do smrti kada nam je srce toliko otvrdlo da nema povratka (1. Korinćanima 11:30; 1. Jovanova 5:16). Bog žudi da obnovimo zajedništvo mnogo više nego mi (Isaija 65:2; 66:13; Matej 23:37; Joilo 2:12–13). On nas traži, disciplinuje, voli, čak i u našem grehu (Rimljanima 5:8). Ali ne dira u našu slobodnu volju. Moramo da sklonimo draperiju ispovedanjem greha i pokajanjem.
Ako, kao Božija deca odaberemo da ostanemo ugrehu, tada biramo posledice koje idu uz taj izbor, oštećeni odnos i nedostatak duhovnog rasta. Međutim, oni koji uporno ostaju u grehu, trebalo bi da preispitaju svoj pravi odnos sa Bogom (2. Korinćanima 13:5). Sveto pismo jasno govori da oni koji poznaju Boga ne nastavljaju da žive u gresima i kaju se za njih (1. Jovanova 2:3–6; 3:7–10). Želja za svetošću je obeležje onih koji poznaju Boga. Znati Boga znači voleti ga (Matej 22:37–38). Voleti Boga znači želeti da mu ugodimo (Jovan 14:15). Neispovedani greh je prepreka da mu ugodimo, tako da pravo Božije dete želi da ispovedi greh. Promeni se, i obnovi svoj odnos sa Bogom.
English
Koja je opasnost/posledica neispovedanog greha?
