Pitanje
Da li Bog obnavlja funkcije apostola i proroka u današnjoj crkvi?
Odgovor
Pokret za obnovu funkcija apostola i proroka zasniva se na pretpostavci da apostoli i proroci treba da budu deo crkve prema Efescima 4:11-12 „I on je sam dao jedne za apostole, a druge za proroke, jedne za evanđeliste, a druge za pastire i učitelje, da se sveti priprave za delo službe, za izgradnju Hristova tela."
Tokom prvog veka crkve, postojala je funkcija apostola i duhovni dar apostolstva. Dvanaest Hristovih učenika imalo je funkciju ili poziciju apostola, uključujući i Mateju (koji je zauzeto Judino mesto) i Pavla. Apostole je birao Hristos (Marko 3:16-19). Odabir zamene za Judu vidi se u Delima 1:20-26. Obratite pažnju da se Judina pozicija, u ovom odeljku, zove „služba". Treba obratiti pažnju da je i Pavla izabrao Hristos (1. Korinćanima 15:8-9; Galatima 1:1; 2:6-9). Ovi ljudi primili su zadatak da postave temelj univerzalne crkve (Efescima 2:20). Temelj univerzalne crkve položen je u prvom veku. Zato služba apostola više nije aktivna. Pošto je postavljen temelj, nisu nam potrebni oni koji taj temelj postavljaju.
Postojao je duhovni dar apostolstva (ovo ne treba mešati sa službom – to su dve odvojene stvari). Među onima koji su imali taj duhovni dar bili su Jakov (1. Korinćanima 15:7; Galatima 1:19), Varnava (Dela 14:14; 1. Korinćanima 9:6), Andronik i Junije (Rimljania 16:7), verovatno Sila i Timotej (1. Solunjanima 1:1, 2:7) i Apolo (1. Korinćanima 4:6, 9). Ova druga grupa imala je dar apostolstva, ali ne i apostolsku „službu" datu Dvanaestorici i Pavlu. Oni koji su imali dar apostolstva bili su oni koji su prenosili evanđeosku poruku sa Božijim autoritetom. Reč „apostol" znači „onaj koji je poslat kao opunomoćeni predstavnik". Ovo je važilo za one koji su imali apostolsku službu (kao Pavle) i one koji su imali duhovni dar (kao Apolo). Iako ima ovakvih ljudi i danas, koje je Bog poslao da šire evanđelje, najbolje je NE nazivati ih apostolima, zbog zabune koja nastaje. Mnogi nisu svesni dve različite upotrebe reči „apostol".
Dar proroštva je, takođe, bio privremeni Hristos dar u cilju postavljanja temelja univerzalne crkve (Efescima 2:20). Prorok je objavljivao poruku od Gospoda za vernike u prvom veku. Ovi vernici nisu imali privilegiju završene Biblije, koju mi danas imamo. Zadnja knjiga Novog zaveta (Otkrivenje) završena je tek krajem prvog veka. Stoga, Gospod je obezbedio nadarene ljude koje je nazvao prorocima, koji su objavljivali Božije poruke, sve dok biblijski kanon nije bio završen.
Treba naglasiti i da je trenutno učenje o obnovi proroka i apostola daleko od onog kako Biblija opisuje ljude koji su imali dar proroštva i apostolsku službu. Oni koji podučavaju o takvoj obnovi podučavaju da se protiv apostola i proroka ne sme nikad govoriti, niti da se oni smeju dovoditi u pitanje, jer govoriti protiv njih je govoriti protiv Boga. Ipak, apostol Pavle pohvalio je ljude u Veriji što su, ono što je rekao, proveravali sa Božijom Reču, da bi bili sigurni da je govorio istinu (Dela 17:10-11). Apostol Pavle je rekao ljudima u Galiciji, da ako iko, uključujući i njega, podučava drugo evanđelje, ta osoba treba da je „prokleta" (Galatima 1:8-9). U svemu, Pavle je ukazivao ljudima da je Biblija krajni autoritet. Ljudi koji tvrde da su apostoli i proroci danas čine sebe krajnjim autoritetom, što Pavle i Dvanaestorica nikad nisu radili.
Treba i naglasiti da Biblija pominje apostole i proroke u prošlom vremenu. Druga Petrova 3:2 i Juda 3- 4 govori da ljudi ne treba da se udalje od poruke koju su apostoli dali (prošlo vreme). Jevrejima 2:3-4 takođe govori u prošlom vremenu o onima koji su izvodili (u prošlosti) „čudne znake i čudesa" kroz darove Svetog Duha.
English
Da li Bog obnavlja funkcije apostola i proroka u današnjoj crkvi?
