Pitanje
Šta znači da je pakao večna odvojenost od Boga?
Odgovor
Biblija je jasna da postoje dva moguća odredišta za svaku ljudsku dušu nakon fizičke smrti: raj ili pakao (Matej 25:34, 41, 46; Luka 16:22–23). Samo pravednici nasleđuju večni život, a jedini način da budu proglašeni pravednima pred Bogom je vera u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista (Jovan 3:16–18; Rimljanima 10:9). Duše pravednika idu direktno u Božje prisustvo (Luka 23:43; 2. Korinćanima 5:8; Filipljanima 1:23).
Za one koji ne prime Isusa Hrista kao Spasitelja, smrt znači večnu kaznu (2. Solunjanima 1:8–9). Ova kazna je opisana na različite načine: ognjeno jezero (Luka 16:24; Otkrivenje 20:14–15), spoljašnja tama (Matej 8:12) i zatvor (1. Petrova 3:19) na primer . Ovo mesto kazne je večno (Juda 1:13; Matej 25:46). Ne postoji biblijska podrška za ideju da posle smrti ljudi dobijaju još jednu priliku da se pokaju. U Jevrejima 9:27 jasno se kaže da svi umiru fizički i nakon toga, dolazi sud. Hrišćanima je već suđeno i oni su osuđeni. Isus je tu kaznu preuzeo na Sebe. Naš greh postaje Njegov i Njegova pravednost postaje naša kada poverujemo u Njega. Pošto je On uzeo našu pravednu kaznu, ne treba da se plašimo da ćemo ikada više biti odvojeni od Njega (Rimljanima 8:29–30). Sud za nevernike tek predstoji.
Druga Solunjanima 1:8–9 kaže:„ U plamenom ognju koji će kazniti one što ne znaju Boga i one što nisu poslušni evanđelju o Gospodu našem Isusu, koji će biti kažnjeni večnom propašću daleko od lica Gospodnjeg i od njegove silne slave." Beda pakla će se sastojati ne samo od fizičkog mučenja, već i od agonije odsečenosti od svih puteva sreće. Bog je izvor svih dobrih stvari (Jakovljeva 1:17). Biti odsečen od Boga znači izgubiti svako izlaganje bilo čemu dobrom. Pakao će biti stanje večnog greha; ipak će oni koji tamo pate imati potpuno razumevanje užasa greha. Kajanje, krivica i stid biće beskrajni, ali praćeni uverenjem da je kazna pravedna.
Više neće biti obmane o „dobroti čoveka". Biti odvojen od Boga znači biti zauvek isključen od svetlosti (1 Jovanova 1:5), ljubavi (1 Jovanova 4:8), radosti (Matej 25:23) i mira (Efešanima 2:14) jer je Bog izvor svih tih dobrih stvari. Bilo koje dobro koje posmatramo u čovečanstvu, samo je odraz Božjeg karaktera, na čiju smo sliku stvoreni (Postanje 1:27).
Dok će duhovi onih koji su preporođeni Božjim Svetim Duhom ostati zauvek sa Bogom u savršenom stanju (1. Jovanova 3:2), suprotno je tačno za one u paklu. U njima neće biti ničeg od Božije dobrote. I bilo koje dobro za koje su mislili da predstavljaju na zemlji biće prikazano baš tako kakvo je, sebično, pohotno, idolopoklonstvo (Isaija 64:6). Čovekove ideje o dobroti će biti izmerene u odnosu na Božije savršenstvo i svetost, gde će se videti njeni ozbiljni nedostatci. Oni koji su u paklu, zauvek su izgubili priliku da vide Božje lice, čuju Njegov glas, iskuse Njegovo oproštenje ili uživaju u Njegovom zajedništvu. Biti zauvek odvojen od Boga je krajnja kazna. Whatever good they may have thought they represented on earth will be shown for the selfish, lustful, idolatrous thing it was (Isaiah 64:6). Man's ideas of goodness will be measured against the perfection of God's holiness and be found severely lacking. Those in hell have forever lost the chance to see God's face, hear His voice, experience His forgiveness, or enjoy His fellowship. To be forever separated from God is the ultimate punishment.
English
Šta znači da je pakao večna odvojenost od Boga?
