Pitanje
Da li nas Biblija uči da oprostimo i zaboravimo?
Odgovor
Izraz, "oprosti i zaboravi" se ne nalazi u Bibliji. Međutim, postoje bezbrojni stihovi koji nam zapovedaju da "oprostimo jedni drugima" (Matej 6:14 i Efescima 4:32). Jedan Hrišćanin koji nije spreman da proštava drugima će imati problema u svom odnosu sa Bogom ( Matej 6:15) i može da iskusi ogorčenje i gubitak nagrade (Jevrejima 12:14–15; 2. Jovanova 1:8).
Oproštenje je odluka volje. Pošto nam Bog zapoveda da oprostimo, neophodno je da napravimo svestan izbor da poslušamo Boga i da oprostimo. Okrivljeni može da ne želi da mu bude oprošteno i može da se nikada ne promeni, ali to ne negira Božiju želju mi da imamo duh opraštanja (Matej 5:44). U idealnom slučaju, krivac bi trebalo da traži pomirenje, ali ako ne, onaj koji je povređen još uvek može da reši da oprosti.
Naravno, nemoguće je zaista zaboraviti grehe koji su počinjeni protiv nas. Ne možemo selektivno „brisati" događaje iz naše memorije. Biblija kaže da se Bog ne "seća" naših grehova (Jevrejima 8,12). Ali Bog još uvek sve zna. Bog se seća da smo „sagrešili i da smo lišeni slave Božije" (Rimljanima 3:23). Ali, nakon oproštenja, mi smo poziciono (sudski) opravdani. Nebo je naše, kao da se naš greh nikada nije dogodio. Ako mu verom u Hrista pripadamo, Bog nas ne osuđuje za naše grehe (Rimljanima 8: 1). U tom smislu Bog „oprašta i zaboravlja".
Ako "oprosti i zaboravi" za nekog znači: "Ja sam rešio da oprostim onom koji me je povredio zaradi Hrista i da nastavim sa svojim životom," onda je to mudra i pobožna odluka. Koliko god je to moguće, trebali bismo zaboraviti šta stoji iza i težiti ka onome što je pred nama (Filipljanima 3:13). Trebali bismo oprostiti jedni drugima „baš kao što je i Bog oprostio nama" (Efescima 4:32). Ne smemo dozvoliti da se u našem srcu pojavi koren gorčine (Jevrejima 12:15).
Međutim, ako "oprostiti i zaboraviti" za nekog znači: "Ponašaću se kao da se greh nikada nije dogodio i živeću kao da ga se ne sećam," tada možemo da se nađemo u nevolji. Na primer, žrtva silovanja može da reši da oprosti silovatelju, ali to ne znači da treba da se ponaša kao da se to nikada nije dogodilo. Da
provedeš vreme sa silovateljom, posebno ako se on nije pokajao, nije ono što Biblija uči. Oproštenje podrazumeva da prestanemo da smo ogorčeni protiv neke osobe, ali oproštenje je različito od poverenja. Mudro je preduzeti mere predostrožnosti, a ponekad će se morati promeniti dinamika odnosa. "Obazriv čovek primeti nevolju, pa se skrije, a lakoverni idu dalje i budu kažnjeni" (Priče 22:3). Isus je rekao svojim sledbenicima, "budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi" (Matej 10:16). U kontekstu održavanja odnosa sa nepokajanim grešnicima, moramo biti "bezazleni" (spremni da oprostimo) ali u isto vreme "mudri" (oprezni).
Ideal je oprostiti i zaboraviti. Ljubav ne vodi evidenciju o greškama (1. Korinćanima 13: 5) i pokriva mnoštvo grehova (1. Petrova 4: 8). Međutim, promena srca je Božiji posao i sve dok prestupnik ne doživi istinsku, natprirodnu promenu srca, pametno je ograničiti nivo poverenja koje dajemo toj osobi. Oprez ne znači da nismo oprostili. To jednostavno znači da nismo Bog i da ne možemo videti srce te osobe.
English
Da li nas Biblija uči da oprostimo i zaboravimo?
