Pitanje
Da li još uvek postoji originalno Sveto pismo?
Odgovor
Odgovor na ovo pitanje je i da i ne. U najstriknijem smislu reči, ne, originalni rukopisi 66 knjiga koji sačinjavaju Sveto pismo, koji se ponekad nazivaju „autografi", nisu u vlasništvu nijedne organizacije. Međutim, u veoma realnom smislu, da, čovečanstvo ima stvarne reči i knjige koje sačunjavaju Božiju Reč. Kako je to moguće? Da bismo razumeli kako je originalno Sveto pismo napisano, i koliko je slično onome što danas čitamo u njemu, potrebno je da pogledamo proces koji je imao za ishod njegovo originalno sastavljanje i šta se desilo od tada.
Pozadina originalnog Svetog pisma
Prema skepticima nikada nije postojalo „originalno" Sveto pismo. Oni veruju da je Biblija ljudski proizvod, ne Božiji, i da je „evoluiralo" tokom godina i mnogih revizija.
Tačno je da je Sveto pismo pisano tokom dugog perioda vremena. Pisalo ga je 40 autora tokom više od 1500 godina i sastavljeno je od 66 knjiga – 39 u Starom zavetu i 27 u Novom. Stari zavet se često deli na tri dela: 1) Petoknjižje, koje se često naziva „Zakon" i uključuje prvih pet knjiga Svetog pisma; 2) Proroci, knjige koje uključuju sve veće i manje proročke spise; i 3) Literatura, koja uključuje psalme, poslovice, i mnogo drugih knjiga.
Novi zavet je takođe podeljen na tri dela: 1) Jevanđelja: 2) Crkvena istorija, koja uključuje samo knjigu Dela apostolska; 3) Apostolski spisi, što uključuje sve ostale knjige.
Sastavljanje originalnog Starog zaveta
Kako je sastavljena originalna Biblija? Njeno sastavljanje se prilično precizno može pratiti kroz Sveto pismo. Pošto je Mojsije napisao Petoknjižje (Izlazak 17:14; 24:4, 7; 34:27; Brojevi 33:2; Isus Navin 1:8; Matej 19:8; Jovan 5:46-47; Rimljanima 10:5), ono je stavljeno u Kovčeg zaveta i sačuvano (Ponovljeni zakon 31:24). Tokom vremena drugi nadahnuti tekstovi su dodati uz prvih pet biblijskih knjiga. Tokom Davidovog i Solomonovog vremena, knjige koje su sakupljene su stavljene u hramsku riznicu (1. Kraljeva 8:6) i o njima su brinuli sveštenici koji su služili u hramu (2. Kraljeva 22:8). Još knjiga je takođe dodato tokom vladavine kralja Jezekija – Davidove himne, Solomonove poslovice, i proročke knjige, kao što su Isaija, Osija i Mihej (Poslovice 25:1). U suštini, kako su govorili Božiji proroci, njihove reči su zapisivane, i ono što je zabeleženo je uključeno u ono što je današnji Stari zavet.
Tokom izgona Jevreja u šestom veku, knjige su bile raštrkane, ali ne i izgubljene. Oko 538. g.p.n.e. kada su se Jevreji vratili iz vavilonskog izgnanstva, sveštenik Ezra je prikupio sve prethodne knjige i dodao još knjiga toj zbirci. Jedan primerak je bio ostavljen u Kovčegu koji je napravljen za drugi hram, i sledeći precizan proces, drugi primerci su sačinjeni da bi se zaštitili nadahnuti spisi. Ovu zbirku starozavetnih knjiga, napisanu na hebrejskom, judaizam naziva „Hebrejska Biblija".
U trećem veku pre n.e. skup od 70 jevrejskih stručnjaka preveo je starozavetne knjige na grčki, i nazvali su ga LXX (tj. 70), ili Septuaginta (latinska reč potekla iz izraza „prevod 70 prevodilaca"). Apostoli su defnitivno citirali Septuagintu u svojim spisima, uključujući i Pavla. Najstariji rukopisi LXX uključuju neke fragmente iz prvog i drugog veka n.e.
1947. g. n.e., otkriveni su svici sa Mrtvog mora u oblasti Kumran u Izraelu. Razni svici datiraju negde od 5. veka pre naše ere, do prvog veka naše ere. Istoričari veruju da su jevrejski pisari očuvali mesto da bi sačuvali Božiju Reč i zaštitili spise tokom uništenja Jerusalima 70. g. naše ere. Svici sa Mrtvog mora predstavljaju gotovo svaku knjigu Starog zaveta, i poređenje sa novijim rukopisima pokazuje da su doslovno identični. Glavna odstupanja su propusti u slovima nekih imena i brojeva navedenih u Svetom pismu.
Svici sa Mrtvog mora su svedočanstvo o tačnosti i očuvanju Starog zaveta i daju nam sigurnost da je Stari zavet koji danas imamo isti onaj koji je Isus koristio. U stvari, Luka beleži Isusovu izjavu po pitanju sastavljanja Starog zaveta: „Zato je i Božija mudrost rekla: poslaću im proroke i apostole, i pobiće jedne od njih, a druge progoniti, pa da se zatraži od ovog naraštaja krv svih proroka koja je prolivena od postanka sveta, od Aveljeve krvi do krvi Zaharije koji je poginuo između žrtvenika i hrama. Da, kažem vam, tražiće se od ovoga naraštaja" (Luka 11:49-51, dodat kurziv). U ovim stihovima Isus je potvrdio 39 knjiga Starog zaveta u ovim stihovima. Smrt Avelja u Postanju i Zaharija u 2. Dnevnika – prva i zadnja knjiga hebrejske Biblije.
Sastavljanje originala Novog zaveta
Sastav Novog zaveta bio je zvanično ustanovljen na Saboru u Kartagini 397. n.e. Međutim, veći deo Novog zaveta bio je prihvaćen kao zvaničan mnogo ranije. Prvu zbirku novozavetnih knjiga predstavio je čovek po imenu Markion 140. godine n.e. Markion je bio doketa (doketizam je sistem verovanja koji tvrdi da je sve što je duh dobro, a sve što je materija zlo), tako da je Markion izbacio svaku knjigu koja je govorila da je Hristos i Bog i čovek, i uz to je preinačio mnoge Pavlove poslanice kako bi se uklopile u njegovu filozofiju.
Naredni predlog kanona novozavetnih knjiga je bio Muratorijev kanon, iz 170.g n.e. Uključivao je sva četiri jevanđelja, Dela apostolska, 13 Pavlovih poslanica, 1,2,3 Jovanovu poslanicu, Judinu poslanicu i Otkrivenje. Konačni novozavetni kanon je prvo ustanovio crkveni otac Atanasije 367. g. n.e. a potvrdio ga je Sabor u Kartagini 397.g. n.e.
Međutim, istorija pokazuje da je Novi zavet koji imamo u savremenom Svetom pismu ustanovljen mnogo ranije i da je pravi odraz „autografa" koji poseduje. Prvo, Sveto pismo samo pokazuje da su spisi Novog zaveta smatrani za nadahnute i podjednake Starom zavetu. Na primer, Pavle piše: „Jer Pismo kaže: »Ne zavezuj usta volu koji vrše«, i »Radnik je dostojan svoje plate«" (1 Timoteju 5:18, kurziv dodat). Drugi citat je iz Luke 10:7, što pokazuje da je Pavle smatrao da je Lukino jevanđelje „Sveto pismo". Još jedan primer su Petrove reči: „Strpljivost Gospoda našega smatrajte svojim spasenjem, kao što vam je i naš dragi brat Pavle po danoj mu mudrosti pisao, kako piše u svim poslanicama u kojima o ovome govori; u njima ima nekih teško razumljivih stvari, koje nenaučeni i neutvrđeni — kao i ostala Pisma — izvrću na svoju sopstvenu propast" (2. Petrova 3:15-16, kurziv dodat). Jasno je da je Petar smatrao da su Pavlove poslanice podjednako nadahnute kao i starozavetni kanon.
Drugo. Citati crkvenih očeva rane crkve pružaju nam mogućnost da rekonstruišemo gotovo ceo Novi zavet kakav danas imamo. Na primer, Klement (95. g.n.e.) citira 11 novozavetnih knjiga, Ignjatije (107.g.n.e) daje citate iz gotovo svake novozavetne knjige, i Polikarp (Jovanov učenik, oko 110 g.n.e.) citira 17 novozavetnih knjiga. Ceo Novi zavet može da se sastavi na osnovu citata ranih crkvenih otaca, sa izuzetkom od 20-27 stihova, uglavnom iz 3. Jovanove poslanice. Takva svedočanstva govore u prilog činjenici da je Novi zavet bio prepoznat mnogo ranije nego što se zbio Sabor u Kartagini 397.g. i da je Novi zavet koji danas imamo isti onaj koji je napisan pre dve hiljade godina.
Treće, u drevnoj literaturi ne postoji rival Novom zavetu po broju rukopisa i njihovog datuma pisanja. Danas postoji 5.300 rukopisa Novog zaveta na grčkom, 10.000 na latinskom i 9.000 različitih rukopisa, kao i mnogi koji se i dalje iskopavaju na arheološkim nalazištima. Takva kombinacija – rani datum novozavetnih rukopisa i ogroman broj njegovih primeraka razlog su što istorijski stručnjaci kao što je Ser Frederik Kenjon (bivši direktor i glavni bibliotekar Britanskog muzeja) mogu ovako nešto da izjave: „Vremenski interval između datuma originalnog pisanja i naranije postojeće verzije je toliko mali da bi u suštini trebalo da bude zanemaren, i poslednja osnova za bilo kakvu sumnju da je Sveto pismo došlo do nas zaista onakvo kako je napisano sada je u potpunosti uklonjena. Konačno možemo da smatramo da je i autentičnost i opšti integritet knjiga Novog zaveta konačno ustanovljen".
Originalno Sveto pismo – zaključak
Ukratko: iako niko danas ne poseduje originalne autografe, imamo mnogo postojećih primeraka, kao i dela biblijskih istoričara, koji nam, preko nauke više tekstualne kritike pružaju sigurnost da je današnje Sveto pismo tačni odraz onoga što je napisano u originalu.
English
Da li još uvek postoji originalno Sveto pismo?
