Pitanje
Šta je otpadništvo i kako mogu da ga prepoznam?
Odgovor
Otpadništvo potiče od grčke reči apostasia, i znači „prkošenje uspostavljenom sistemu autoriteta; pobuna; napuštanje ili zanemarivanje vere". U prvom veku, otpadništvo je bio tehnički izraz za politički revolt ili dezertiranje. I baš kao i u prvom veku, otpadništvo preti današnjem Hristovom Telu.
Biblija nas upozorava na ljude kao što je Arije (oko 250-336 g. n.e.), hrišćanskog sveštenika iz Aleksandrije u Egiptu, koji je bio poučavan u Antiohiji u ranom četvrtom veku. Oko 318. g. n.e. Arije je optužio Episkopa Aleskandra iz Aleksandrije da se priklonio Savelijanstvu, lažnom učenju koje je tvrdilo da su Otac, Sin i Sveti Duh samo uloge ili oblici koje Bog preuzima u raznim vremenima. Arije je bio odlučan da naglasi jedinstvo Boga – međutim, predaleko je otišao u svom učenju o Božijoj prirodi. Arije je porekao Trojstvo i uveo ono što na površini izgleda kao nedosledna razlika između Oca i Sina.
Arije je tvrdio da Isus nije homoousios (iste suštine) kao Otac, već da je homoiousios (slične suštine). Samo jedno slovo – jota (i) – pravi razliku između njih. Arije je opisao svoje stanovište na ovaj način: „Otac je postojao pre Sina. Postojalo je vreme kada Sin nije postojao i po tome je Otac stvorio Sina. Zato, iako je Sin bio najveće od svih stvorenja, on nema istu prirodu kao Bog".
Arije je bio veoma bistar i uradio je sve što je bilo moguće da pridobije što više istomišljenika, čak je komponovao pesmice koje su poučavale njegovu teologiju, i učio sve one koji su želeli da ga slušaju. Njegova privlačna priroda, uzvišeni položaj propovednika i odricanje u kome je živeo, doprinosili su njegovom cilju.
Po pitanju otpadništva, vrlo je bitno da svi hrišćani razumeju dve stvari: (1) kako da prepoznaju otpadništvo i otpadničke učitelje, i (2), zašto je otpadničko učenje toliko opasno.
Oblici otpadništva
Da bismo se u potpunosti borili protiv otpadništva, bitno je da hrišćani razumeju različite oblike i osobine koje karakteriše takva doktrina i njeni učitelji. Što se tiče oblika otpadništva, postoje dva glavna oblika: (1) otpadništvo od ključnih i istinitih biblijskih doktrina i odlazak u jeretička učenja koja trvde da su „prava" hrišćanska doktrina, i (2) potpuno odbacivanje hrišćanske vere, koje ima za ishod napuštanje Hrista.
Arije predstavlja prvi oblik otpadništva – poricanje ključnih hrišćanskih istina (kao što je Hristovo božansko poreklo) koje ide nizbrdo u potpunno napuštanje vere, što je drugi oblik otpadništva. Bitno je da razumemo da drugi oblik gotovo uvek počinje prvim. Jeretičko verovanje postaje jeretičko učenje koje se rasparčava i raste sve dok ne zagadi sve aspekte nečije vere, i tada je postignut krajnji Sotonin cilj, a to je potpuno otpadanje od hrišćanstva.
Nedavni primer ovog procesa iz proučavanja iz 2010. koje su sproveli poznati ateisti Danijel Denet i Linda Laskola, nazvan: „Propovednici koji nisu vernici". Denet i Laskola su zabeležili rad pet različitih propovednika kojima su tokom vremena prestavljena jeretička učenja o hrišćanstvu i koji su ih prihvatili i sada su u potpunosti otpali od vere i nisu ni panteisti niti prikriveni vernici. Jedna od najtežih činjenica koja je naglašena u ovoj studiji je da su ovi propovednici zadržali svoju poziciju pastora u hrišćanskim crkvama a da njihova pastva nije uopšte bila svesna njihovog pravog duhovnog stanja kao vođa.
Opasnost od otpadanja od vere stoji kao upozorenje u Judinoj poslanici, koja služi kao priručnik za razumevanje osobina otpadnika, kao što su oni koje su opisali Denet i Laskola. Judine reči su i danas u potpunosti relevantne, baš kao i onda kada ih je on zapisao u prvom veku, tako da je bitno da ih veoma pažljivo pročitamo i razumemo.
Karakteristike opdaništa i otpadnika
Juda je bio Isusov polubrat i vođa u ranoj crkvi. U ovoj novozavetnoj poslanici on naglašava način da se prepozna otpadništvo i snažno upozorava one koji su u Hristovom telu da se žarko bore za svoju veru (3. stih). Grčka reč koja stoji za „borite se" je složeni glagol iz koga dobijamo reč „mučiti se". Ona postoji u obliku sadašnjeg infinitiva, što znači stalnu borbu. Drugim rečima, Juda nam govori da će postojati stalna borba protiv lažnog učenja i da bi hrišćani trebalo da uzmu vrlo ozbiljno činjenicu da se „mučimo" u borbi u koju smo uključeni. Štaviše, Juda jasno govori da su svi hrišćani pozvani na borbu, ne samo hrišćanske vođe, tako da je ključno da svi vernici izoštre svoje razabiranje tako da mogu da prepoznaju otpadništvo i spreče ga u svojoj sredini.
Pošto je podstakao čitaoce da se žarko bore za veru, Juda naglašava razlog: „Jer se uvukoše neki ljudi koji su odavno unapred obeleženi za ovaj sud, bezbožnici koji blagodat Boga našega zamenjuju raspojasanošću i poriču jedinog gospodara i Gospoda našega Isusa Hrista." (4.stih). U ovom stihu, Juda daje hrišćanima tri osobine otpaništva i otpadničkih učitelja.
Prvo, Juda kaže da otpadništvo može da bude suptilno. Juda koristi reč „uvukoše" (koja se nigde drugde ne može naći u Bibliji) da bi opisao uvlačenje otpadnika u crkvu. U nebiblijskom grčkom jeziku, izraz opisuje lukavstvo advokata koji svojim pametnim argumentima uvlači umove porotnika i kvari njihovo razmišljanje. Reč doslovno znači „skrenuti sa puta, ući krišom, ušunjati se, teško prepoznatljiv". Drugim rečima, Juda kaže da je redak slučaj da otpadništvo počinje na otvoren i prepoznatljiv način. Umesto toga, ono veoma liči na Arijevo učenje u kome, na nonšalatan način, samo jedno slovo pravi razliku između njegove doktrine i pravog hrišćanskog učenja.
Opisujući ovaj aspekat otpadništva i njegove opasnosti, A.V. Tozer piše: „Tako je vešto imitiranje istine da ih obe stalno pogrešno zamenjuju jednu za drugu. Potrebne su oštre oči ovih dana da bi se znalo koji je brat Kain a koji Avelj." Apostol Pavle takođe govori o spoljašnjem dobrom ponašanju otpadnika i njihovog učenja, kada kaže: „Jer takvi ljudi su lažni apostoli, prevarljivi radnici, koji se pretvaraju u Hristove apostole. I nije čudo; jer i sam satana uzima vid svetlog anđela." (2. Korinćanima 11:13-14). Drugim rečima, ne traži kod otpadnika da izgledaju spolja loše ili da govore dramatične jeretičke reči kada kreću sa svojim učenjem. Umesto da otvoreno poriču istinu, otpadnici će je izvrnuti za svoje ciljeve, baš kao što je pastor R.K. Lenski zapazio: „Najgora vrsta zla se satoji u izvrtanju istine".
Drugo, Juda opisuje otpadnike kao „bezbožne" i one koji koriste Božiju blagodat da bi dali sebi dozvolu da čine zlo. Počevši rečju „bezbožnici", Juda opisuje 18 loših osobina otpadnika tako da njegovi čitaoci lakše mogu da ih prepoznaju. Juda kaže da su bezbožni (4.stih), moralno izopačeni (4.stih), odriču se Hrista (4.stih), kaljaju svoje telo (8.stih), pobunjenici (8.stih), hule na slave (8.stih), koji ne priznaju Boga (8.stih), koji objavljuju lažne vizije (10.stih), koji su autodestruktivni (10.stih), koji se žale na sudbinu (16.stih), ismevaju Boga (18.stih), oni koji stvaraju podele (19.stih), koji imaju svetovan um (19.stih), i konačno (nije ni čudo), nemaju Duha/nisu spaseni (19.stih).
Treće, Juda kaže da otpadnici „poriču našeg jedinog Gospodara i Gospoda, Isusa Hrista". Kako ovo rade otpadnici? Pavle nam kaže u svojoj poslanici Titu: „Čistima je sve čisto, a opoganjenima i nevernima ništa nije čisto, nego su im um i savest opoganjeni. Ispovedaju da znaju Boga, ali ga se delima odriču kao odvratni i neposlušni ljudi i nepodobni za svako dobro delo." (Titu 1:15-16, dodat naglasak). Kroz svoje bezbožno ponašanje otpadnici pokazuju svoje pravo lice. Za razliku od otpadnika, pravi vernik je neko ko je bio izbavljen od greha za pravednost u Hristu. Sa Pavlom, oni pitaju otpadnike koji promovišu svoje razuzdano ponašanje: „Šta ćemo, dakle, reći? Da ostanemo i dalje u grehu — da bi se blagodat umnožila? Daleko od toga. Kako ćemo mi, koji smo umrli grehu, i dalje u njemu živeti?" (Rimljanima 6:1-2).
Međutim, lažno učenje otpadnika takođe pokazuje njihovu pravu prirodu. Petar kaže: „A bilo je i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja, koji će unositi ubitačne jeresi i poricati gospodara koji ih je iskupio, navlačeći na sebe brzu propast." (2. Petrova 2:1). Drugi aspekt pravog vernika je da je izbavljen iz duhovne tame za svetlost (Efežanima 5:8) i zato neće poreći temeljne Biblijske istine kao što je Arije uradio po pitanju Isusovog božanstva.
Konačno, znak da je neko otpadnik je da konačno otpadne i udalji se od istine Božije Reči i Njegove pravednosti. Apostol Jovan naznačava ko je pravi vernik: „Od nas iziđoše, ali ne behu od nas; jer da od nas behu, ostali bi sa nama; nego trebalo je da se pokažu da nisu svi od nas." (1. Jovanova 2:19).
Ideje imaju posledice
Činjenica da Bog uzima za ozbiljno otpadnike očigledna je zbog činjenice da svaka novozavetna knjiga, osim Filemona, sadrži upozorenja o lažnim učenjima. Zašto je to tako? Jednostavno zato što ideje imaju posledice. Ispravno razmišljanje proizvodi dobrotu, dok pogrešno i njegova posledična dela imaju za ishod neželjene kazne. Jedan primer, kambodžanska polja ubijanja 1970tih su proizvod nihilističkog gledišta Žan Pol Sartra i njegovog učenja. Vođa Crvenih Kmera, Pol Pot je živeo prema Sartrovoj filozofiji prema ljudima na jasan i zastrašujuć način, što je ovako sročio: „Zadržati te nema koristi. Uništiti te nije gubitak."
Trebalo bi da zapamtimo da Sotona nije došao prvom paru u Vrtu sa spoljašnjim ukrasima ili natprironim moćima, već je došao sa idejom. To je bila ideja koja ih je osudila i ostatak čovečanstva, a jedini lek je bio žrtvovanje Božijeg jedinog Sina.
Velika je tragedija što znao to ili ne, otpadnički učitelj osuđuje na propast svoje sledbenike. Jedan od najstrašnijih stihova u celoj Bibliji dolazi iz Isusovih usta. Kada je govorio Svojim učenicima o religioznim vođama svog vremena, rekao je: „ Ostavite ih; slepi su vođe slepima; a kada slepi vodi slepoga, obojica će pasti u jamu." (Mateja 15:14, dodat naglasak). Ovaj stih je alarmantan jer Isus potvrđuje da u propast neće otići samo lažni učitelji, već i njihovi sledbenici. Hrišćanski filozof Seren Kirkegor to ovako objašnjava: „Jer do sada se nikada nije desilo da jedna budala padne a da ne povuče, na svojoj stramputici još nekoliko drugih za sobom".
Zaključak
325 g. n.e., prvi vaseljenski sabor u Nikeji sazvan je prvenstveno da bi razmotrio problem Arija i njegovog učenja. Na Arijevu žalost, konačni ishod je bila njegova ekskomunikacija iz crkve i tvrdnja Nikejskog simbola vere koja potrvrđuje Hristovo Božanstvo: „Verujemo u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca svega vidljivog i nevidljivog. I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, rođenog od Oca jedinorodnog, to jest iz Očeve suštine, Boga od Boga, Svetlost od Svetlosti. Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog, ne stvorenog, jednosuštnog Ocu, kroz koga je sve postalo, kako na nebesima, tako i na zemlji."
Arije je možda umro pre mnogo vekova, ali njegova duhovna deca su i dalje sa nama do današnjeg dana, u obliku kultova kao što su Jehovini Svedoci, i drugi koji poriču Hristovu pravu suštinu i osobu. Nažalost, sve dok se Hristos ne vrati i svaki, do poslednjeg duhovnog neprijatelja ne bude uništen, ovakav kukolj će biti prisutan u žitu (Mateja 13:24-30). U stvari, Biblija kaže da će otpadništvo biti samo gore kako se bude približavao Hristov povratak. "Tada će se mnogi sablazniti i jedan drugoga izdati i mrzeti jedan drugoga" (Mateja 24:10). Pavle govori isto što i Isus u svojim nadahnutim spisima. Apostol je rekao Solunjanima da će pre Hristovog dolaska doći veliko otpadništvo (2. Solunjanima 2:3) i da će u zadnja vremena biti nevolja i praznih religioznih šarlatana: „ A ovo znaj, da će u poslednje dane nastati teška vremena. Ljudi će, naime, biti samoživi, srebroljubivi, hvalisavi, oholi, hulnici, roditeljima nepokorni, neblagodarni, bezbožni… koji imaju obličje pobožnosti, ali su se odrekli njene sile; i ovih se kloni."
Od ključnog je značaja, sada više nego ikad, da se svaki vernik moli za razabiranje, da se bori protiv otpadništva, da se žarko utrdi u veri koja je jednom zauvek bila predata svetima.
English
Šta je otpadništvo i kako mogu da ga prepoznam?
