Pitanje
Šta je pravo obožavanje?
Odgovor
Apostol Pavle savršeno je opisao pravo obožavanje u Rimljanima 12:1-2: „Molim vas stoga, braćo, milosti Božije radi, da svoja telesa prinesete na živu, svetu, bogougodnu žrtvu, da to bude vaša umna služba Bogu. I ne upodobljavajte se ovom svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da biste mogli da razaberete šta je volja Božija, šta je dobro, i ugodno, i savršeno".
Ovaj odlomak sadrži sve elemente pravog obožavanja. Prvo, postoji motivacija za obožavanje „Božija milost". Božija milost je sve što nam je dao, a što nismo zaslužili: večnu ljubav, večnu blagodat, Svetog Duha, večni mir, večnu radost, spasonosnu veru, utehu, snagu, mudrost, nadu, strpljenje, ljubaznost, čast, slavu, pravednost, bezbednost, večni život, oproštenje, pomirenje, opravdanje, posvećenje, slobododu, zastupanje i još mnogo toga. Spoznaja i razumevanje ovih neverovatnih darova motiviše nas da objavljuje slavljenje i hvalu – drugim rečima, obožavanje!
Takođe, u odlomku se nalazi i način na koji treba da obožavamo„prinesite svoja tela na živu i svetu žrtvu". Prinošenje naših tela znači dati Bog sve ono što je naše. Pominjanje naših tela ovde znači sve naše ljudske sposobnosti, našu ljudskost – naša srca, umove, ruke, misli, stavove – treba da budu prineseni Bogu. Drugim rečima, treba da predamo kontrolu ovih stvari i predamo ih Njemu, kao što je i doslovna žrtva bila data Bogu na oltaru. Ali kako? Odlomak je jasan „preobražavanjem uma". Mi preobražavamo naše umove svaki dan čisteći ih od svetske „mudrosti" i zamenjujući ih pravom mudrošću koja dolazi od Boga. Mi ga obožavamo našim obnovljenim i očišćenim umovima, ne našim emocijama. Emocije su divna stvar, ali ako ih ne oblikuje um koji je natopljen istinom, one mogu biti destruktivne sile van kontrole. Tamo gde ide um, volja prati, a takođe i emocije. Prva Korinćanima 2:16 nam kaže da imamo „um Hristov", ne Hristove emocije.
Postoji samo jedan način da obnovimo svoje umove, a to je Božijom Rečju. To je ta istina, znanje Božije Reči, tj. spoznaja o Božijoj milosti, i mi smo opet na početku. Znati istinu, verovati istinu, imati ubeđenja o istini, voleti istinu će za prirodni rezultat imati istinsko duhovno obožavanje. Ubeđenje proizvodi naklonost, naklonost koja je odgovor na istinu, a ne na bilo koji spoljni stimulans, uključujući muziku prilikom obožavanja/slavljenja. Muzika sama po sebi nema nikakve veze sa obožavanjem. Muzika ne može da proizvede obožavanje, mada može da proizvede emocije. Muzika nije poreklo obožavanja, ali obožavanje može da se izrazi kroz muziku. Ne tražite da muzika proizvede vaše obožavanje; neka muzika jednostavno bude izraz onog što je proizvod srca koje je ushićeno Božijom milošću i sluša Njegove zapovesti.
Pravo obožavanje je ono u čijem je središtu Bog. Ljudi se nekad brinu gde treba da se slavi, koju muziku treba da slušaju prilikom slavljenja i kako njihovo slavljenje izgleda drugim ljudima. Usredsređivanjem na te stvari se propušta suština. Isus nam kaže da će pravi molioci da slave Boga u duhu i istini (Jovan 4:24). Ovo znači da obožavamo iz srca i na način koji je Bog osmislio. Obožavanje može da uključuje molitvu, čitanje Božije Reči otvorenog srca, pevanje, učestvovanje u pričesti i službu drugima. Nije ograničeno na jedan čin, već je ispravno svaki put kada su srce i stav osobe na pravom mestu.
Takođe je bitno znati da je obožavanje rezervisano samo za Boga. Jedino On je dostojan i nijedan od Njegovih sluga (Otkrivenje 19:10). Ne treba da obožavamo svece, proroke, statue, anđele, bilo koje lažne bogove ili Mariju, Isusovu majku. Ne treba da slavimo u očekivanju da ćemo dobiti nešto zauzvrat, kao što je čudesno isceljenje. Obožavanje se radi zbog Boga – jer On to zaslužuje – i radi toga da Njemu ugodimo. Obožavanje može biti javno slavljenje upućeno Bogu (Psalam 22:22; 35:18), u okruženju sa drugim vernicima u crkvi, gde možemo da izrazimo kroz molitvu i slavljenje naše obožavanje i zahvalnost zbog onog što je učinio za nas. Pravo slavljenje oseća se iznutra, a zatim se izražava kroz naše postupke. Obožavanje iz dužnosti nije ugodno Bogu i potpuno je uzaludno. On može da prozre naše licemerje i mrzi ga. On to pokazuje u Amosu 5:21-24 dok govori o nastupajućem sudu. Drugi primer je priča o Kainu i Avelju, prvim sinovima Adama i Eve. Obojica su doneli prinose Gospodu, ali Bogu je bila ugodna Aveljova žrtva. Kain je doneo svoj dar zbog obaveze. Avelj je doneo najlepše jagnje iz svog stada. On ga je doneo zbog vere i divljenja prema Bogu.
Pravo obožavanje nije ograničeno onim što radimo u crkvi ili putem javnog slavljenja (iako su te stvari dobre i u Bibliji nam je rečeno da ih činimo). Pravo slavljenje je odavanje priznanja Bogu i Njegovoj sili i slavi u svemu što radimo. Najviši oblik slavljenja i obožavanja je poslušnost Njemu i Njegovoj Reči. Da bismo ovo uradili, moramo da poznajemo Boga; ne možemo biti u neznaju u vezi sa tim ko je On (Dela 17:23). Obožavanje znači slaviti i uzvisivati Boga – da bismo pokazali našu odanost i divljenje našem Ocu.
English
Šta je pravo obožavanje?
