Pitanje
Da li će patnja za Hrista uvek biti deo našeg sledbeništva?
Odgovor
Biblija puno govori o patnji zarad Hrista. U doba kada je Novi zavet pisan, Isusove sledbenike su porodice i njihovo okruženje često izopštavali . Neka od najgorih progonstava poticala su od religijskih vođa (Dela 4:1-3). Isus je rekao svojim sledbenicima: „Blaženi su prognani radi pravednosti, jer je njihovo carstvo nebesko" (Matej 5:10). On je podsetio svoje učenike: „Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas." (Jovan 15:18).
Druga Timoteju 3:12 kaže: „A i svi koji žele da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni". Kao i tokom biblijskih vremena, mnogi hrišćani danas vide da javno ispovedanje vere u Hrista može voditi do zatvora, prebijanja, mučenja ili smrti (Jevrejima 11:32-38; 2. Korinćanima 12:10; Filipljanima 3:8; Dela 5:40). Često se mi u slobodnim zemljama stresemo na tu pomisao, ali se osećamo relativno bezbedno. Razumemo da postoji hiljade ljudi koji svakodnevno pate zbog Hrista i zahvalni smo što mi ne moramo da patimo. Ali,da li postoji samo jedan način progonstva?
Isus je jasno naveo šta znači slediti Njega: „Ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe i uzme svoj krst svaki dan, pa neka ide za mnom. Jer ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga; a ko izgubi svoj život radi mene, taj će ga spasti. Jer kakvu korist ima čovek kad zadobije sav svet, a samoga sebe upropasti ili ošteti?" (Luka 9:23-25). Naše moderno razumevanje izraza „uzmi svoj krst i sledi me" često nije pogodan. U Isusovo vreme, krst je uvek simbolizovao smrt. Kada je čovek nosio krst, već je bio osuđen da na njemu umre. Isus je rekao, da bismo ga sledili, moramo da budemo voljni da umremo za njega. Nećemo svi umreti smrću mučenika. Nećemo svi biti u zatvoru, prebijeni ili mučeni zbog naše vere. Na koju smrt Isus misli?
Pavle objašnjava u Galatima 2:20: „Tako ne živim više ja, nego Hristos živi u meni. A što sad živim u telu, živim verom u Sina Božijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene". Slediti Hrista znači da mi umiremo našem starom načinu postupanja. Naša volja, naša prava, strasti i naši ciljevi su razapeti na krstu sa Njim. Naše pravo da upravljamo našim životima je mrtvo (Filipljanima 3:7-8). Smrt uključuje patnju. Telo ne želi da umre. Umiranje sebi je bolno i protivno je našim prirodnim sklonostima da tražimo sopstveno zadovoljstvo. Ali, ne možemo da sledimo i Hrista i telo (Luka 16:13; Matej 6:24; Rimljanima 8:8). Isus je rekao: „Za carstvo Božije nije niko ko stavi svoju ruku na plug pa se osvrće natrag" (Luka 9:62).
Pavle je patio zarad Hrista više nego iko. Ovo je rekao hrišćanima u Filipima: „Jer je vama darovano za Hrista ne samo da u njega verujete, nego i da stradate za njega" (Filipljanima 1:29). Reč darovano ovde znači „pružena blagodat, dato besplatno kao dar". Pavle ne predstavlja patnju kao kletvu, već kao dobrobit.
Patnja može da ima mnogo oblika. Time što smo poslušni Gospodu Isusu Hristu, mi se upuštamo u konflikt sa svetom. Galatima 1:10 kaže: „Da li ja sad ljude uveravam ili Boga? ili nastojim da ugodim ljudima? Kad bih još ljudima ugađao, Hristov služitelj ne bih bio". Time što prianjamo biblijskom učenju, mi se stavljamo u poziciju da budemo odbačeni, ismevani, usamljeni ili izdani. Često, najokrutnije progonstvo dolazi od onih koji sebe smatraju duhovnim, ali definišu Boga prema sopstvenim idejama. Ako odaberemo da zauzmemo stav za pravednost i biblijsku istinu, možemo biti sigurni da ćemo biti neshvaćeni, ismevani ili nešto još gore. Treba da imamo na umu da nikakva pretnja o patnji nije sprečila apostole da propovedaju Hrista. Pavle kaže da je izgubiti sve bilo vredno — „da poznam njega i silu njegovoga vaskrsenja, i učešće u njegovim stradanjima, saobražavajući se Njegovoj smrti" (Filipljanima 3:10). Dela 5:40-41 opisuju reakcije apostola pošto su preživeli batinanje jer su propovedali o Hristu:„ Oni pak otidoše od sinedriona radujući se što su bili udostojeni da pretrpe poniženje za ime Isusovo".
Neki oblik patnje će uvek biti deo onog ko istinski sledi Hrista. Isus je rekao da je put koji vodi ka životu težak (Matej 7:14). Naše poteškoće su, takođe, način da se poistovetimo sa Njegovom patnjom u manjoj meri.
Isus je rekao da, ako ga se odreknemo pred ljudima, On će nas se odreći pred Njegovim Ocem na nebesima (Matej 10:33; Luka 12:9). Postoje mnogi suptilni načini da se odreknemo Hrista. Ako naši postupci, reči, način života ili vidove zabave ne odražavaju Njegovu volju, mi se odričemo Hrista. Ukoliko tvrdimo da ga poznajemo, ali živimo kao da ga ne poznajemo, mi se odričemo Hrista (1. Jovanova 3:6-10). Mnogi ljudi biraju ove oblike odricanja od Hrista, jer ne žele da pate za Njega.
Često, naša najveća patnja dolazi od nas samih, jer bijemo bitku za kontrolu nad našim srcem koje mora da umre sopstvenoj volji i preda se Hristovom gospodstvu (Rimljanima 7:15-25). U kojoj god meri patnja došla, treba da je prigrlimo kao simbol časti i privilegiju da, kao i apostoli, budemo „udostojeni da pretrpimo poniženje za ime Isusovo".
English
Da li će patnja za Hrista uvek biti deo našeg sledbeništva?
