Koja su najpoznatija/navažnija pitanja u Svetom pismu?
Odgovor
Ima mnogo, mnogo pitanja u Svetom pismu. Teško je dati precizan broj jer drevni hebrejski i koine grčki nisu koristili interpunkciju. Ne možemo da jednostavno izvučemo spise sa Mrtvog mora i brojimo znake interpunkcije! Često je teško znati da li je neka rečenica zaista bila pitanje. Međutim, biblijski stručnjaci procenjuju da otkrilike postoji 3.300 pitanja u Svetom pismu.
Spisak pitanja u Svetom pismu definitivno nije potpun. To je samo istraživanje nekih od najpoznatijih pitanja u Bibliji.
„Je li istina da je Bog kazao..." (Postanak 3:1)
Ovo je prvo pitanje u Svetom pismu i takođe prvi slučaj da neko preispituje Božiju reč. Sotona iskušava Evu da sumnja u Božiju reč. Eva reaguje tako što dodaje reči Božijoj reči: „...i ne dirajte u nj". Bog je rekao da ne jedu sa drveta ali ne i da ga ne diraju, niti njegov plod. Adam i Eva odgovaraju na sotonino pitanje neposlušnošću Božijoj reči. Sve je počelo malim pitanjem.
„Gde si?" (Postanak 3:9)
Ovo je prvo pitanje koje je Bog u Svetom pismu postavio. Naravno, Bog je tačno znao gde su se Adam i Eva nalazili. Pitanje je bilo za njihovo dobro. Bog je u suštini pitao: „Niste mi bili poslušni. Da li su se stvari ispale kako ste želeli ili kako sam rekao da će biti?" Ovo pitanje takođe pokazuje kakvo je Božije srce, a to je srce pastira koji traži svoje izgubljene jaganjce da bi ih vratio u svoje stado. Isus će kasnije doći da „potraži i spase ono što je propalo" (Luka 19:10).
„Zar sam ja čuvar brata svog?" (Postanak 4:9)
Ovo je bio Kainovo pitanje kada ga je Bog pitao gde je Avelj. Osim što je Kain ubio brata, izrazio je osećanje koje svi imamo kada ne želimo da se brinemo ili staramo o drugima. Da li sam ja čuvar svog brata? Da, jesi. Da li to znači da treba da znamo sve vreme gde se brat nalazi i šta radi? Ne. Ali trebalo bi da budemo dovoljno zainteresovani za druge ljude kada primetimo da nešto nije u redu. Trebalo bi da dovoljno brinemo da bismo ako je potrebno reagovali.
„Eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo?" (Postanak 18:25)
Da, sudija cele zemlje će uvek pravo suditi. Avram je postavio ovo pitanje u molbi Bogu da poštedi pravednike i zaštiti ih od suda. Ako nam se nešto što Bog radi čini nepravedno, onda to pogrešno razumemo. Kada preispitujemo Božiju pravednost razlog za to je naše izokrenuto shvatanje pravednosti. Kada kažemo: „Ne razumem kako pravedni Bog može da dozvoli nešto tako", to je zato što ne razumemo šta je dobar i pravedan Bog. Mnogi ljudi misle da imaju bolje razumevanje pravde od samog Boga.
„Hoćeš li se još držati dobrote svoje? Blagoslovi Boga, pa umri." (Jov 2:9)
Cela knjiga Jova odjekuje ovim pitanjem njegove žene. Jov je kroz sve to održao svoju dobrotu. Jovovi „prijatelji" su stalno ponavljali, „Jove, mora da si uradio nešto zaista loše kada ti je Bog ovo uradio". Bog je izgrdio Jovove prijatelje što su ga napali i posumnjali u Božiju suverenu volju. Tada Bog opominje Jova podsećajući ga da je samo Bog savršen u svemu što čini. Kada Bog govori o svojoj veličini, postavlja mnogo pitanja: „Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju?" (Jov 38:4).
„Kad umre čovek, hoće li oživeti?" (Jov 14:14)
Osim ako se Hristos ne vrati tokom našeg života, svi ćemo umreti jednog dana. Da li postoji život posle smrti? Svi postavljaju ovo pitanje u nekom trenutku. Da, postoji život posle smrti, i svi će to iskusiti. Pitanje je samo gde ćemo živeti. Da li svi putevi vode do Boga? Na neki način, da. Svi ćemo stati pred Boga pošto umremo (Jevrejima 9:27). Bez obzira na put koji je čovek odabrao, on će sresti Boga posle smrti. „I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na život večni, a drugi na sramotu i prekor večni" (Danilo 12:2).
„Kako će mladić očistiti put svoj?" (Psalam 119:9)
Odgovor: tako što će živeti u skladu sa Božijom rečju. Kada „sakrivamo" Božiju reč u svom srcu, ona nas čuva od greha (Psalam 119:11). Sveto pismo nam ne govori sve. Ono nema odgovore na sva pitanja. Ali Sveto pismo nam govori o našoj svrsi i uči nas kako da je ispunimo. Sveto pismo nam daje sredstva za taj cilj. „Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svako dobro delo." (2. Timoteju 3:16–17).
„Koga ću poslati? I ko će nam ići?" (Isaija 6:8)
Isaija je dao pravi odgovor: „A ja rekoh: Evo mene, pošalji mene". Veoma često naš odgovor je: „Evo mene, ali pošalji nekog drugog". Isaija 6:8 je popularan stih u vezi sa misionarskim poslom. Međutim, u tom kontekstu, Bog nije tražio od nekog da ode na drugu stranu planete, već je tragao za nekim ko bi isporučio Njegovu poruku Izraelcima. Bog je želeo da Isaija objavljuje istinu ljudima koje je sretao svaki dan, svom narodu, svojoj porodici, komšijama, prijateljima.
„Gospode, koliko puta će sagrešiti brat moj prema meni, i ja da mu oprostim? Do sedam puta?" (Matej 18:21)
Teško je oprostiti. Petrov predlog da do sedam puta oprosti, verovatno mu se činio kao veoma milostiv. Isusov odgovor je pokazao koliko je u suštini slab naš oproštaj. Treba da oprostimo jer je Bog nama oprostio mnogo više (Kološanima 3:13). Ne oprštamo zato što to neko zaslužuje. „Zasluga nema veze sa blagodaću". Opraštamo zato što je to ispravno. Osoba možda ne zaslužuje naš oproštaj, ali ni mi ne zaslužujemo Božiji, a On nam ipak oprašta.
„A šta da uradim sa Isusom" (Matej 27:22)
Ovo je bilo Pilatovo pitanje upućeno gomili koja se okupila na Isusovom suđenju. Njihov odgovor je bio da ga raspne. Nekoliko dana ranije su vikali: „Osana sinu Davidovu; neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje" (Matej 21:9). Neverovatno je kako ljudi menjaju svoje mišljenje zbog pritiska okoline i neispunjenih očekivanja. U prvom veku u Jerusalimu, ljudi koji su pogrešno videli Isusa i Njegovu službu, odbacili su ga, a tako je i danas – ljudi koji postanu hrišćanski vernici a imaju pogrešno viđenje Hrista, na kraju će mu okrenuti leđa. Moramo da budemo sigurni da kada ljudima govorimo o svojoj veri tačno objašnjavamo ko je Isus i šta je hrišćanstvo.
„A vi šta kažete, ko sam ja?" (Matej 16:15)
Ovo Isusovo pitanje je jedno od najvažnijih na koje će čovek da odgovori. Za većinu ljudi On je dobar učitelj. Za neke je prorok. Nekima je samo legenda. Petrov odgovor: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga" je tačan odgovor (Matej 16:16).
„Jer šta koristi čoveku da zadobije sav svet, a život svoj izgubi?" (Marko 8:36)
Ako je cena nečija duša – šta god da čovek zadobije, neka je to i ceo svet, ništa ne vredi. Nažalost, „ništa" je ono za čim većina ljudi teži – za stvarima ovog sveta. Izgubiti sopstvenu dušu znači dve stvari. Prvo, očiglednije značenje je da će onaj koji izgubi dušu za večnost doživeti večnu smrt u paklu. Međutim, traganje da se zadobije ceo svet će takođe dovesti čoveka do toga da izgubi svoju dušu na drugačiji način, tokom ovog života. Nikada neće iskusiti izobilan život koji nam je dostupan preko Isusa Hrista (Jovan 10:10). Solomon je jurio za uživanjem i ničega se nije odricao, a ipak je izjavio: „Gle, sve beše taština i muka duhu, i nema koristi pod suncem" (Propovednik 2:10-11).
„Dobri učitelju, šta da učinim pa da nasledim večni život?" (Luka 18:18) i „Šta treba da činim da bih se spasao?" (Dela 16:30)
Zanimljivo je videti dva potpuno različita odgovora Isusa i Pavla na suštinski isto pitanje. Isus je, znajući samopravedni način na koji je razmišljao mladi bogati vladar rekao mu je da bude poslušan zapovestima. Čovek je samo mislio da je pravedan; Isus je znao da su ga materijalizam i pohlepa sprečavali da zaista traži spasenje. Bilo je potrebno da čovek prvo razume da je grešan i da mu je potreban Spasitelj. Pavle je prepoznao da je filipljanski tamničar bio spreman za spasenje, te je rekao: „Poveruj u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen i ti i tvoj dom". Tamničar je poverovao i njegova porodica ga je sledila prihvativši Isusa kao Spasitelja. Prepoznavanje gde se osoba nalazi na svom duhovnom putovanju može da utiče na to kako ćemo da odgovorimo na nečije pitanje i time promenimo početnu tačku u svom izlaganju jevanđelja.
„Kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi?" (Jovan 3:4)
Ovo pitanje potiče od Nikodima kada mu je Isus rekao da treba nanovo da se rodi. Ljudi danas pogrešno razumeju šta znači biti nanovo rođen. Gotovo svi shvataju da se biti nanovo rođen ne odnosi na drugo fizičko rođenje. Međutim, većina ne razume šta u potpunosti podrazumeva taj termin. Postati hrišćanin, biti nanovo rođen je početak potpuno novog života. To je izlazak iz stanja duhovne smrti u stanje duhovnog života (Jovan 5:24). To znači postati novo stvorenje (2. Korinćanima 5:17). Smisao novog rođenja nije dodavanje nečeg našem životu, več radikalnu zamenu naših života.
„Šta ćemo, dakle, reći? Da ostanemo i dalje u grehu — da bi se blagodat umnožila?" (Rimljanima 6:1)
Spasavamo se po blagodati (Efežanima 6:8). Kada se pouzdamo u Isusa Hrista, oprošteni su nam gresi i imamo garanciju za večni život na nebu. Spasenje je Božiji dar po blagodati. Da li to znači da hrišćanin može da živi kako mu je volja i i dalje bude spasen? Da. Međutim, pravi hrišćanin neće živeti „kako god mu je volja". Hrišćanin ima novog Gospodara i ne služi više sebi. Hrišćain će rasti duhovno, progresivno u novom životu koji mu Bog dao. Blagodat nije dozvola za greh. Čovek koji uporno greši i ne kaje se time ismeva blagodat i baca senku sumnje na svoje spasenje (1. Jovanova 3:6). Istina je da postoje periodi pada i pobunjeništva u hrišćanskom životu. Bezgrešno savršenstvo nije moguće na ovoj strani slave Božije. Međutim, hrišćanin bi trebalo da živi u zahvalnosti za Božiju blagodat, a ne da je zloupotrebljava. Ravnoteža se nalazi u Isusovim rečima koje je uputio ženi koja je uhvaćena u činu preljube. Pošto je odbio da je osudi, rekao je: „Idi i od sada više ne greši" (Jovan 8:11).
„Ako je Bog za nas, ko će protiv nas?" (Rimljanima 8:31)
Božija deca će se u ovom svetu suočiti sa raznim protivljenjem (Jovan 15:18). Đavo i njegovi demoni nam se suprotstavljaju. Filozofije, vrednosti i prioriteti ovog sveta su protiv nas. U ovom zemaljskom životu, mogu da nas nadjačaju, poraze, pa čak i ubiju, ali u svetlosti večnosti Bog je obećao da ćemo biti pobednici (1. Jovanova 5:4). Šta je najgore što može da nam se desi u ovom svetu? Smrt. Šta će se desiti posle smrti onima koji su nanovo rođeni u Bogu? Večnost, a to je najdivnije mesto.
Ima mnogo drugih velikih pitanja u Svetom pismu. Pitanja tragača za istinom, podrugljivaca, pitanja obeshrabrenih vernika, i Božijih pitanja. Nemoj da se bojiš da postavljaš pitanja, već budi spreman da prihvatiš odogovor kada dođe od Boga.
English
Koja su najpoznatija/navažnija pitanja u Svetom pismu?
