Pitanje
Da li je porodično vreme pobožnosti važno?
Odgovor
Porodično vreme pobožnosti je od suštinske važnosti za razvoj našeg duhovnog života izvan crkvenih okvira da bismo imali aktivnu, naprednu veru. Ali šta znači da imamo vreme porodične pobožnosti?
Vreme porodične pobožnosti je određeno vreme kada muž i žena, ili roditelji i deca, sede, čitaju Bibliju i mole se zajedno. To je vreme dizajnirano da izgradi svakog pojedinca i uspostavi osećaj jedinstva i pravca unutar porodice.
Važno je biti celonasočen u pogledu vremena provedenog u čitanju Svetog pisma i molitvi i izgrađivanju porodične kulture oko te navike. Porodično vreme pobožnosti može pokrenuti duboke odnose sa decom i proširiti mogućnosti za molitvu za njih i sa njima. Iako može zahtevati promenu u načinu na koji porodica provodi svoje vreme, planiranje porodičnog vremena u pobožnosti može doneti večne blagoslove u duhovnom rastu i nasleđu porodice.
Ukoliko mi kao roditelji prvo nemamo disciplinu da provodimo vreme sa Bogom u čitanju Svetog pisma i molitvi, uspostavljanje porodičnog vremena pobožnosti može da izgleda neobično ili neprihvatljivo. Ali želja da počnemo da imamo lično vreme sa Bogom može postati model za našu decu dok aktivno težimo odnosu sa živim Bogom. Naša posvećenost čitanju Biblije i molitvi dovoljno govori o važnosti koju mi, kao roditelji, pridajemo sopstvenom duhovnom razvoju. Ako je to nešto u koje želimo da izrastemo sa svojom decom, onda je pred nama divno putovanje. Transparentnost i istrajnost su ključni!
Cilj je da odgajamo decu koja kao odrasli ostaju odana Bogu. Naša želja je da odgajamo decu koja koriste molitvu, Božju Reč i čvrsto jezgro porodice, prijatelja i crkvene zajednice za usmeravanje svojih odluka, svojih životnih ciljeva i svojih odnosa.
Bog je poučio izraelski narod: „Neka ove reči koje ti danas zapovedam budu u tvom srcu. Napominji ih svojim sinovima. Govori im o njima kad sediš u svojoj kući i kad ideš putem; kad ležeš i kad ustaješ.“ (5. Mojsijeva 6:6–7). U Efescima 6:4 hrišćanima je rečeno: „A vi očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte s Gospodnjom poukom i opomenom.“ Jasno je da roditelji treba da poučavaju svoju decu o Bogu i Njegovim putevima. Najbolji način da to učinite je zajedno sa Bogom kao porodica, kroz molitvu i čitanje Biblije. Praktikujući porodično vreme pobožnosti, ne samo da poučavamo svoju decu, već i modeliramo ponašanje koja podržava duhovni rast. Mnogo puta, u poučavanju dece, možemo da se suočimo sa izazovima u našoj veri. Porodično vreme pobožnosti je dobro za duhovni rast svih članova porodice.
Tokom porodičnog vremena sa Bogom, treba da se fokusirate na razvoj karaktera. Koristite odlomke relevantne za porodične situacije ili potrebe. Ovo omogućava deci da shvate da je Biblija primenljiva na naš svakodnevni život u dvadeset prvom veku. Takođe im pomaže da znaju da je Bog Otac pun ljubavi i brige koji želi da ima lični odnos sa njima, i da je tu da im pomogne da nađu mudrost i vođstvo za svoje živote.
Kako deca postaju starija, pomaže im u povezivanju doktrine i teologije sa životnim situacijama. Poređenje sa drugim verskim sistemima im pomaže da razviju analitičke veštine koje će im trebati tokom njihovog duhovnog sazrevanja.
Pored toga da imamo ustaljenu naviku da imamo porodično vreme pobožnosti, treba da pazimo na bogomdane trenutke za učenje. Takvi trenuci su retki, dragoceni i ne podležu rasporedu. Trenuci kada vaše dete postavlja pitanje ili zapaža, su prilike da podelite Božju ljubav i brigu za njega. Možda nećete imati sve odgovore u svakom trenutku, ali možete dati do znanja detetu da je saslušano, da su njegova pitanja važna i da ćete zajedno istražiti temu. Ovo otvara vrata za razgovor i postaje prava, organska predstava našeg poziva iz Poslanice Efescima 6:4.
Vreme porodične pobožnosti može biti deo divnog putovanja zajedno sa Bogom. To može da odneguje atmosferu koja omogućava našoj deci da napreduju, posebno ako već postoji podrška i briga veće verske zajednice.
Vreme porodične pobožnosti je ključ za blagoslov iz Jakova 1:25: „Ali ko se zagleda u savršeni zakon slobode, te istraje u njemu i ne bude zaboravan slušač, nego onaj koji ga izvršava – taj će biti blažen u onome što čini.”
English
Da li je porodično vreme pobožnosti važno?
