Pitanje
Koje su jake i slabe strane postribulacionističkog pogleda na Uznesenje (postribulacionizam)?
Odgovor
Kada razmatramo bilo koje pitanje koje uključuje eshatologiju (proučavanje zadnjih vremena), važno je zapamtiti da se skoro svi hrišćani slažu u vezi sa sledeće tri stvari:
1) Dolazi vreme velike nevolje kakvu svet nije do sada video,
2) Posle Nevolje, Hristos će se vratiti da uspostavi svoje Carstvo na zemlji,
3) Desiće se Uznesenje – „prelazak" iz smrtnosti u besmrtnost – za vernike kao što je opisano u Jovanu 14:1-3,1. Korinćanima 15:51-52 i 1. Solunjanima 4:16-17. Jedino pitanje tiče se vremena Uznesenja: kada će se desiti u odnosu na Nevolju i Drugi dolazak?
Postoje tri teorije u vezi sa vremenom Uznesenja: verovanje da će se Uznesenje desiti pre početka Nevolje (pretribulacionizam), verovanje da će se Uznesenje desiti u sredini Nevolje (mitribulacionizam) i verovanje da će se Uznesenje desiti na kraju Nevolje (posttribulacionizam). Ovaj članak bavi se posttribulacionizmom.
Posttribulacionizam podučava da će se Uznesenje desiti na kraju ili pred kraj Nevolje. Tada, Crkva će susresti Hrista u vazduhu i vratiće se na zemlju radi početka Hristovog kraljevstva na zemlji. Drugim rečima, Uznesenje i Hristov drugi dolazak (radi uspostavljanja Njegovog Carstva) desiće se skoro istovremeno. Prema tom viđenju, crkva prolazi kroz celokupan sedmogodišnji period Nevolje. Rimokatolička crkva, grčka pravoslavna i mnoge protestantske denominacije podržavaju postribulacionističko viđenje Uznesenja.
Jedna stvar koja idu u prilogu posttribulacionizmu je da Isus, u svom produženom govoru o zadnjim vremenima, kaže da će se vratiti posle „velike nevolje" (Matej 24:21,29). Takođe, knjiga Otkrivenja, sa svim svojim različitim proročanstvima, pominje samo jedan dolazak Gospodnji – i to se dešava posle Nevolje (Otkrivenje 19-20). Odlomci kao što su Otkrivenje 13:7 i 20:9 takođe idu u prilogu ovom viđenju, jer će očigledno, tokom Nevolje, postojati sveti ljudi. Takođe, vaskrsenje mrtvih u Otkrivenju 20:5 se takođe zove „prvo vaskrsenje". Posttribulacionisti kažu da, pošto se „prvo" vaskrsenje dešava posle Nevolje, vaskrsenje koje se povezuje sa Uznesenjem u 1. Solunjanima 4:16 ne može da se desi do tada.
Posttribulacionisti takođe ističu da, istorijski gledano, Božiji narod je doživeo vremena velikog progona i iskušenja. Zato, oni kažu, ne bi trebalo da bude iznenađujuće da crkva takođe iskusi Veliku nevolju u zadnjim vremenima. U vezi sa ovim, posttribulacionističko viđenje pravi razliku između „sataninog gneva" (ili „čovečijeg gneva") i „Božijeg gneva" u knjizi Otkrivenja. Satanin gnev je usmeren prema svetima i Bog ga dozvoljava kao način da pročisti one koji u Njega veruju. Sa druge strane, Božiji gnev se izliva na Antihrista i njegovo bezbožno carstvo i Bog će zaštititi Njegove ljude od te kazne.
Jedna slabost posttribulacionizma je jasno biblijsko učenje da oni koji su u Hristu nisu pod osudom i neće nikad iskusisti Božiji gnev (Rimljanima 8:1). Dok se, neki sud, tokom Nevolje posebno odnosi na nespašene, mnoge druge osude, kao što su zemljotresi, zvezde padalice i glad,uticaće podjednako na spašene i nespašene. Stoga,ako vernici budu prolazili kroz Nevolju, iskusiće Božiji gnev , što je u suprotnosti sa Rimljanima 8:1.
Još jedna slabost ovog viđenja je da mora, do neke mere, da alegorizuje Nevolju. Mnogi posttribulacionisti podučavaju da mi sada već živimo u Nevolji; u stvari, neki kažu da je Nevolja počela odmah posle Pentekosta u Delima 2. Takvo podučavanje zanemaruje jedinstvenu prirodu Nevolje predstavljene u Bibliji (Matej 24:21), a to je da će to biti vreme Nevolje koje svet do tada nije video.
Takođe, posttribulacionisti imaju poteškoća da objasne odsustvo reči „crkva" u biblijskim odlomcima koji se odnose na Nevolju. Čak i u Otkrivenju 4-21, najdužem opisu Nevolje u celoj Bibliji, reč „crkva" se nikada ne pojavljuje. Posttribulacionisti moraju pretpostavljati da reč „sveti" u Otkrivenju 4-21 označava crkvu, iako se koristi druga grčka reč.
I krajnja slabost posttribulacionističkog viđenja zajednička je i sa drugim dvema teorijama: naime, Biblija ne daje jasnu vremensku liniju budućih događaja. Biblija ne podučava jedno ili drugo gledište i zato imamo različitost mišljenja u vezi sa zadnjim vremenima i neku raznolikost u vezi sa tim kako povezana proročanstva treba da se usklade.
English
Koje su jake i slabe strane postribulacionističkog pogleda na Uznesenje (postribulacionizam)?
