Pitanje
Kako proces prevoda utiče na osobine Svetog pisma kao što je bogonadahnuće, nepogrešivost i besprekorna tačnost?
Odgovor
Ovo pitanje se odnosi na tri veoma bitna problema: nadahnuće, očuvanje i prevod.
Doktrina o nadahnuću Svetog pisma podučava da je svo Pismo „bogonadahnuto", tj, da je sam Bog nadgledao proces pisanja, vodio ljude koji su ga pisali tako da u celosti zapišu poruku koju Bog ima za nas. Sveto pismo je zaista Božija reč. Tokom procesa pisanja, ličnost i stil pisanja svakog autora mogli su da se vide. Međutim, Bog je na takav način vodio pisce ovih 66 knjiga da su one bez grešaka i da su tačno ono što je Bog želeo da čitamo. Pogledaj 2. Tumoteju 3:16 i 2. Petrovu 1:21.
Naravno, kada govorimo o „nadahnuću" to se odnosi samo na proces po kome su načinjeni originalni spisi. Posle toga na scenu stupa doktrina o očuvanju Svetog pisma. Ako je Bog toliko truda uložio da nam da Svoju Reč, možemo da budemo sigurni da je preduzeo korake da Reč ostane nepromenjena. Vidimo da je tokom istorije Bog baš to radio.
Jevrejski pisari su mukotrpno prepisivali starozavetne hebrejske spise. Grupe kao što su Soferim, Zugoti i Mazoreti su imali duboko poštovanje prema tekstovima koje su prepisivali. Njihovo poštovanje se ogledalo u striktnim pravilima u radu: vrsti pergamenta koji su koristili, veličini kolona, vrsti mastila i razmaku između reči – a svi oni su bili precizno određeni. Bilo je strogo zabranjeno da pišu bilo šta na osnovu svog pamćenja, i svi redovi, reči pa čak i pojedina slova su se metodološki brojali što je bio način da se više puta proveri tačnost prepisa. Zbog toga reči koje je Isaija pisao svojim perom i danas postoje. Otkriće spisa sa Mrtvog mora jasno potvrđuje preciznost hebrejskog teksta.
Isto važi i za novozavetni tekst na grčkom. Dostupno nam je na hiljade tekstova na grčkom, neki datiraju čak iz 117. g. naše ere. Male razlike u tekstovima, a da nijedan od njih ne utiče na bilo koji članak vere, lako se mogu rešiti. Stručnjaci su zaključili da je Novi zavet koji sada imamo doslovno nepromenjen u odnosu na originalne spise. Stručnjak za višu filološku kritiku, Ser Frederik Kenjon rekao je ovo o Svetom pismu: „Nema sumnje da možemo da budemo sigurni da imamo pravi tekst svakog dela Svetog pisma... što ne može da se tvrdi ni za jednu drevnu knjigu na svetu.
Zatim, tu je i prevod Svetog pisma. Prevod je donekle proces tumačenja. Kada se prevodi sa jednog na drugi jezik, moraju da se donose neki izbori. Da li bi reč trebalo da ostane strikno ista ona koja stoji u originalu, čak i ako značenje te reči neće biti jasno savremenom čitaocu? Ili bi trebalo da bude odgovarajuća reč, a da se izgubi potpuno doslovan tekst?
Evo primera iz Kološanima 3:12, koji neki prevodioci navode kao „iznutrice milosti". Reč na grčkom za „iznutrice", što dosovno znači „creva", potiče iz korena reči „slezina". Drugi prevodi su odabrali prevod koji nije doslovan: „srce milosrdno" („srce" se u današnjem svetu smatra za središte osećanja) ili „nežno saosećanje i milost", ili jednostavno samo „saosećanje".
Neki prevodi su doslovniji od ostalih, ali u svakom slučaju se drže stiha. Suštinsko značenje zapovesti u Kološanima 3:12 je da osećamo saosećanje.
Većinu prevoda su radile grupe prevodilaca. To je služilo da nikakva pojedinačna predstasuda ili teologija ne utiče na odluke o korišćenju reči, itd. Bitno je da imamo dobar, veran prevod Svetog pisma. Dobar tim za prevođenje Svetog pisma je posvećen učenosti ali će dozvoliti da Sveto pismo samo za sebe govori.
Po pravilu, prevodi koji su doslovniji imaju manje posla u „tumačenju". „Slobodniji" prevodi moraju da imaju više „tumačenja" teksta, ali su obično lakši za čitanje. Zatim postoje parafraze Svetog pisma, koje nisu zaista prevodi več nečije prepričavanje Svetog pisma.
Imajući sve ovo u vidu, da li su prevodi Svetog pisma nadahnuti i nepogrešivi? Odgovor je – nisu. Bog nigde ne daje obećanje da će nadahnuti prevod Svoje Reči. Iako su mnogi današnji prevodi izuzetno kvalitetni, oni nisu bogonadahnuti i nisu savršeni. Da li to znači da ne možemo da se pouzdamo ni u jedan prevod? Ponovo je odgovor – ne. Ako pažljivo proučavamo Sveto pismo, onako kako nas vodi Sveti Duh, možemo da na ispravan način razumemo, tumačimo i primenimo Sveto pismo. I opet, zahvaljujući velikim naporima posvećenih hrišćanskih prevodilaca (i naravno, zahvaljujući Svetom Duhu), današnji prevodi su izvanredni i pouzdani. Činjenica da ne možemo da kažemo da je bilo koji prevod savršen, trebalo bi da nas navede da još temeljnije proučavamo Sveto pismo i ne vezujemo se slepo ni za jedan prevod.
English
Kako proces prevoda utiče na osobine Svetog pisma kao što je bogonadahnuće, nepogrešivost i besprekorna tačnost?
