Pitanje
Kako da preživim pokušavajući da odgajam tinejdžera?
Odgovor
Mnogi hrišćanski roditelji se pitaju da li će preživeti pokušavajući da odgajaju tinejdžera. Tinejdžeri obično dele određene karakteristike. Prvo, prolaze kroz životnu fazu u kojoj veruju da znaju sve što treba da znaju, a ono što ne znaju nije vredno znanja. Drugo, hormoni i hemija kojim se pune njihov mozak i njihova tela ih ometaju, često ih čineći nesposobnim za rasuđivanje kao racionalne odrasle osobe. Oni žele ono što žele kada to žele i često nemaju pojma da će ih ono što traže povrediti. Posao roditelja je da čuvaju svoju decu od njih samih dok prolaze kroz ovaj težak period u životu.
Isus nas to indirektno uči u Mateju 7:9-10 kada kaže: „ Ko bi od vas svome sinu dao kamen, kad ovaj zatraži hleb, ili mu dao zmiju, kad sin zatraži ribu?!" Ponekad deca traže stvari koje im izgledaju dobro, a koje će im u stvari naškoditi, pa je odgovornost roditelja da urade ono što je najbolje. Imamo ista pravila – ako tražimo od Boga nešto za šta mislimo da je dobro, ali za šta Bog zna da nije, On nam to neće dati.
Imati Isusa u svom domu je najbolji način da odgajate decu. „Vaspitaj dete za put kojim mu valja ići
pa i kada ostari od njega se odmaknuti neće.“ ( Priče Solomonove 22:6 ). Ako ste postali hrišćanin tako što ste pozvali Isusa u svoje srce, onda Sveti Duh živi u vama i naučiće vas svemu (Jovan 14:26; 1. Jovanova 2:27), a to uključuje i način na koji da odgajate svoju decu. Deca uče na osnovu onoga što vide kod nas, mnogo više od onoga što im mi govorimo, tako da je veoma važno biti dobar primer.
Biblija nas uči o važnosti discipline. „ Ko svoj prut štedi mrzi svoga sina, a voli ga ko ga na vreme kori “( Priče Solomonove 13:24 ). „Sina svoga kažnjavaj dokle ima nade, ali srcem ne poželi da ga do smrti dovedeš “ ( Priče Solomonove 19:18 ). „ Opomeni svoga sina i doneće ti spokoj i doneće radost duši tvojoj “( Priče Solomonove 29:17 ). Veoma je važno postaviti pravila i sprovoditi ih. Kada deca znaju da to što rade nije u redu, treba da usledi neka vrsta kazne, ali ona treba da odgovara „zločinu“. Na primer, laganje pokazuje da se detetu ne može verovati, pa bi možda, dok se to poverenje ne vrati, vreme provedeno van kuće trebalo da bude veoma ograničeno. Pošto će želeti da im ponovo verujete, to će biti prilika da se nauče. Najgore što možemo da uradimo je da pokušamo da postanemo prijatelj naše dece umesto roditelj.
Motivacija za disciplinu uvek treba da se sprovodi u najboljem interesu deteta. Efescima 6:4 kaže da ne treba da razdražujemo svoju decu načinom na koji se prema njima odnosimo (to ne znači da ne disciplinujemo; to znači da ne disciplinujemo u ljutnji ili frustraciji), već da ih odgajamo u disciplini i poukamakoje su odobrene od Gospoda. Potrudite se da kažete svom detetu zašto je ponašanje pogrešno, zašto se ne slažete sa njihovom procenom nečega i da radite stvari koje radite iz ljubavi prema njemu/njoj. Jevrejima 12:7 nam govori da Bog disciplinuje svu svoju decu kada činimo nešto loše jer nas voli i ne bi bilo dobro za nas, ako nas ne disciplinuje. Kada se deca svađaju zato što su kažnjena, a sigurno će biti, mudri roditelj odgovara: „Moja je odgovornost da vas disciplinujem, a ako to ne učinim, ja ću biti odgovoran pred Bogom."
Konačno, nekoliko stvari je presudno za preživljavanje odgajanja tinejdžera: smisao za humor, osećaj ubeđenja da radite pravu stvar, oslanjanje na Božju mudrost u Njegovoj Reči i molitva, molitva, molitva! Ne samo da će ove stvari pomoći roditeljima da „prežive“, već će im pomoći i da budu model dobrog roditeljstva, što će tinejdžeri na kraju koristiti kada i sami postanu roditelji.
English
Kako da preživim pokušavajući da odgajam tinejdžera?
