Pitanje
Da li moram da priznam svom bračnom drugu preljubu?
Odgovor
Dilema za mnoge hrišćane koji su podlegli nesrećnom činu preljube je što su u dilemi da li da priznaju ili ne priznaju greh preljube. Svetski „eksperti" obično podstiču preljubnike da ćute kada se radi o neverstvu, tvrdeći da će veća šteta biti ako se prizna neverstvo. Problem u vezi sa ovim je da to potiskuje savest te osobe i ne dozvoljava da se obnovi odnos koji bi priznavanje neverstva mogao da proizvede. Jakovljeva 5:16 kaže: „Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe i molite se Bogu jedan za drugoga, da budete isceljeni".
Apostol Pavle je mudro rekao: „Stoga se i sam trudim da imam uvek bezazlenu savest pred Bogom i pred ljudima" (Dela 24:16). Iako je preljuba greh prvenstveno protiv Boga, Biblija takođe kaže da naša tela ne pripadaju nama, već onome sa kojim smo u braku (1. Korinćanima 7:4). Fizički čin seksa je simbol načina da bračni par postane jedno telo kada ih Bog sjedini u braku (1. Korinćanima 6:15-16). Iz ovog razloga, osoba koja je počinila preljubu trebalo bi da se moli i dozvoli Svetom Duhu da je vodi, i da prizna neverstvo u odgovarajuće vreme.
Savest sa osećanjem krivice neće prosto nestati ignorisanjem. Mogla bi zapravo da vodi ka psihološkim pa čak i fizičkim problemima. Koliko god da je teško priznati neverstvo bračnom drugu, to je neophodno ne samo zbog integriteta braka, već i zbog odnosa između osobe i Boga, tako da njihova savest može da bude čista i da mogu da budu u stanju da žive svetim i bezgrešnim životom.
English
Da li moram da priznam svom bračnom drugu preljubu?
