Pitanje
Šta je sedam dispenzacija?
Odgovor
Dispenzacionalizam je metod tumačenja istorije koji deli Božije delovanje i ciljeve u odnosu na čovečanstvo na nekoliko perioda. Obično ima sedam prepoznatih dispenzacija, iako neki teolozi veruju da ih ima devet. Neki tvrde da ima samo tri, a neki čak 37 dispenzacija. U ovom članku ćemo se ograničiti na sedam osnovnih dispenzacija koje se nalaze u Bibliji.
Prva dispenzacija je Dispenzacija nevinosti ( Postanje 1:28-30 i 2:15-17). Ova dispenzacija je pokrila period Adama i Eve u Edemskom vrtu. U ovoj dispenzaciji Božije zapovesti su bile da (1) ispune zemlju decom, (2) potčine zemlju, (3) vladaju nad životinjama, (4) brinu se o vrtu, i uzdržavaju se od jela sa drveta poznanja dobra i zla. Bog je upozorio da će kazna za neposlušnost biti fizička i duhovna smrt. Ova dispenzacija je kratko trajala i završena je tako što su Adam i Eva bili neposlušni i jeli zabranjeni plod i bili proterani iz vrta.
Druga dispenzacija se zove Dispenzacija savesti, i trajala je oko 1656 godina od vremena kada su Adam i Eva proterani iz vrta do potopa (Postanje 3:8-8:22). Ova dispenzacija pokazuje da će čovek raditi ono što želi ako je prepušten svojoj volji i savesti, koja je bila pokvarena nasleđenom grešnom prirodom. Pet glavnih aspekata ove dispenzacije su (1) zmija je bila prokleta, 2) promena u statusu žene i rađanju dece, 3) prokletstvo prirode, 4) nametanje rada čoveku da bi proizvodio hranu, i 5) obećanje o Hristu kao semenu koje će skršiti zmijsku glavu (Sotonu).
Treća dispenzacija je Dispenzacija ljudske vlasti, koja je započela u Postanju 8. glava. Bog je uništio život na zemlji potpom, spasao samo jednu porodicu da bi započela iznova ljudski rod. Bog je dao sledeće obećanje i zapovesti Noju i njegovoj porodici:
1. Bog neće ponovo prokleti zemlju.
2. Noje i njegova porodica treba da napune zemlju ljudima.
3. Imaće vlast nad životinjama.
4. Dozvoljeno im je da jedu meso.
5. Uspostavljen je zakon smrtne kazne.
6. Nikada više neće biti drugog potopa na celoj zemlji.
7. Znak Božijeg obećanja će biti duga.
Nojevi potomci nisu rasejali i napunili zemlju kao što je Bog zapovedio, i time podbacili u svojoj odgovornosti u ovoj dispenzaciji. Oko 325 godina posle potopa, ljudi koji su naseljavali zemlju počeli su da grade kulu, ogroman spomenik svoje solidarnosti i ponosa (Postanje 11:7-9). Bog je zaustavio građenje ove građevine, stvaranjem različitih jezika i sprovođenjem Svoje zapovesti da napune zemlju. Rezultat je bio stvaranje različitih naroda i kultura. Od te tačke nadalje, ljudska vlast je postala stvarnost.
Četvrta dispenzacija, nazvana Dispenzacija obećanja, započela je Avramovim pozivom, nastavila se kroz život patrijarha, i završila se izlaskom jevrejskog naroda iz Egipta – period koji je otprilike trajao 430 godina. Tokom ove dispenzacije Bog je izgradio veliki narod koji je izabrao kao Svoj narod (Postanje 12:1 – Izazak 19:25).
Osnovno obećanje tokom Dispenzacije obećanja je bio Avramov zavet. Postoje neke ključne tačke tog bezuslovnog zaveta:
1. Od Avrama će doći veliki narod koji će Bog da blagoslovi prirodnim i duhovnim napretkom.
2. Bog će učiniti da Avramovo ime bude proslavljeno.
3. Bog će blagosloviti one koji blagoslove Avramove potomke i prokleti one koji ih proklinju.
4. Preko Avrama, sve porodice na zemlji će biti blagoslovene. To je bilo ispunjeno u Isusu Hristu i Njegovom delu spasenja.
5. Znak ovog zaveta je obrezanje.
6. Ovaj zavet, koji je ponovljen Isaku i Jakovu, ograničen je na jevrejski narod i 12 plemena Izraela.
Peta Dispenzacija je nazvana Dispenzacijom Zakona. Trajala je gotovo 1500 godina, od Izlaska sve dok nije bila suspendovana nakon smrti Isusa Hrista. Ova dispenzacija će se nastaviti tokom Milenijuma, sa nekim izmenama. Tokom Dispenzacije Zakona, Bog je delovao specifično sa jevrejskim narodom preko Mojsijevog zakona, ili Zakona, koji se nalazi u Izlasku 19-23. Dispenzacija je uključivala slavljenje u Hramu koje su vodili sveštenici, sa daljim uputstvima koja su data preko Božijih usta, proroka. Konačno, zbog ljudske neposlušnosti zavetu, izraelska plemena su izgubila obećanu zemlju i bili su odvedeni u ropstvo.
Šesta dispenzacija, ona u kojoj sada živimo je Dispenzacija blagodati. Započela je Novim zavetom u Hristovoj krvi (Luka 22:20). Ovo „doba blagodati" ili „doba crkve" počelo je oko 69-te i 70-te nedelje Danila 9:24. Ona počinje Hristovom smrću i završava se vaznesenjem crkve (1. Solunjanima 4). Ova dispenzacija važi za ceo svet i uključuje i Jevreje i nejevreje. Čovekova odgovornost tokom Dispenzacije blagodati je da veruje u Isusa, Sina Božijeg (Jovan 3:18). U ovoj dispenzaciji Sveti Duh prebiva u vernicima kao Utešitelj (Jovan 14:16-26). Ova dispenzacija je trajala gotovo 2000 godna, i niko nije znao kada će se završiti. Znamo da će se završiti Vaznesenjem svih nanovo rođenih vernika sa zemlje koji će otići na nebo sa Hristom. Nakon Vaznesenja nastaće Božiji sud koji će trajati sedam godina.
Sedma Dispenzacija je nazvana hiljadugodišnje Hristovo carstvo i trajaće 1000 godina kada će sam Hrist vladati na zemlji. Ovo Carstvo će ispuniti obećanje dato jevrejskom narodu da će se Hristos vratiti i biti njihov Car. Jedini koji će moći da uđu u Carstvo su nanovo rođeni hrišćani iz Veka blagodati i pravednici koji će preživeti sedam godina velikih nevolja. Nijedna osoba koja nije spasena neće moći da uđe u to Carstvo. Sotona je vezan tokom tih 1000 godina. Ovaj period se završava konačnim sudom (Otrkivenje 20:11-14). Stari svet je uništen vatrom, i počinje novo Nebo i nova Zemlja iz Otkrivenja 21 i 22.
English
Šta je sedam dispenzacija?
