Pitanje
Šta znači „što je Bog spojio, neka niko da ne rastavlja “?
Odgovor
Zapovest „što je Bog spojio, neka niko ne rastavlja“ odnosi se na brak i razvod. To je iz Isusovog učenja o braku i razvodu koje se nalazi u Marku 10:1–12 i Mateju 19:1–12. Jednom prilikom su fariseji pitali Isusa da li je legitimno da se muškarac razvede od svoje žene. Isus u suštini odgovara: „Ne“: „Zar niste čitali. . . da ih Stvoritelj u početku ’stvorio muško i žensko‘ i rekao: ’Zato će čovek ostaviti oca i majku i sjediniti se sa svojom ženom, i dvoje će biti jedno telo‘? Tako više nisu dvoje, nego jedno telo. Neka, dakle, čovek ne rastavlja ono što je Bog sjedinio“ (Matej 19:4–6; up. Postanje 1:27; 2:24).
Isusova poenta je da je bračni par nešto što je „Bog spojio“. Brak nije ljudskog porekla – Bog ga je sazdao i deo je načina na koji je Bog osmislio ljudsku rasu da živi. Rekavši „neka niko ne rastavlja“ brak, Isus nas uči da razvod nije Božji plan. Jednom kada se par venča, spojio ih je sam Bog, a zajednica je zamišljena da bude doživotna. Ovaj princip važi uprkos veri para(ili nedostatku iste). Kada se dvoje ateista venčaju, Bog ih je spojio, priznali oni to ili ne. Ako ih je Bog spojio, onda nijedno ljudsko biće nema pravo da raskine tu zajednicu.
Kasnije, nakon što je Isus rekao: „Što je Bog spojio, neka niko ne rastavlja“, fariseji ističu da je Mojsije dozvolio razvod. Isus se slaže, ali takođe ističe da je to učinjeno zbog „tvrdoće srca“ (Matej 19:8), ponavljajući da razvod nikada nije bio Božiji prvobitni plan.
Isusova zapovest protiv razdvajanja onoga što je Bog spojio podrazumeva da je moguće da se bračna zajednica raskine i da se jedno telo razdeli razvodom. Među hrišćanima se vodi debata o tome da li je razvod ikada opravdan. Mnogi (možda većina) bi dozvolili razvod u slučaju kada nema pokajanja u slučaju preljube jednog supružnika (na osnovu Mateja 19:9) ili napuštanja verujućeg supružnika od strane nevernog supružnika koji više ne želi da bude u braku sa vernikom ( videti 1. Korinćanima 7:15). U ovim slučajevima bračna veza je prekinuta nevernošću ili napuštanjem — presecanjem nečega što je Bog spojio — i to je tragična pojava.
Čak i ako su gore navedeni izuzeci dozvoljeni, čini se da naša kultura i prečesto, čak i crkva, smatraju razvod nečim mnogo manje ozbiljnim nego što jeste. Da je brak jednostavno ljudska konvencija slična poslovnom partnerstvu ili članstvu u klubu, onda bi ljudi bili slobodni da ulaze i izlaze po volji. Kod razvoda se ne radi samo o dvoje ljudi koji odlučuju da se rastanu; jedan ili možda oba bračna partnera odlučuju da će odlučno raditi na tome da okončaju nešto što je Bog nameravao da bude trajno. I to je ozbiljna nešto!
English
Šta znači „što je Bog spojio, neka niko da ne rastavlja “?
