Pitanje
Kako mogu da prevaziđem strah od smrti? Kako mogu da prestanem da se plašim umiranja?
Odgovor
Čak i najsigurniji, odaniji vernik može povremeno da ima strah od smrti. Želja da se izbegne smrt je prirodna. I smrt nije bila prvobitni Božji plan za Njegovo stvorenje. Stvoreni smo da budemo celoviti i sveti, da živimo u raju u zajedništvu sa Njim. Ulazak smrti bio je neophodan odgovor na ulazak greha u svet. Blagodat je što umiremo. Da to nije slučaj, morali bismo da živimo u grešnom svetu celu večnost.
Ovo saznanje ipak ne neutrališe dejstvo instiktivne reakcije na pomisao o sopstenoj smrtnosti. Krhkost naših fizičkih tela i primeri iznenadnih smrti su podsetnici našeg nedostatka kontrole u velikom, opasnom svetu. Mi imamo veliku nadu, da je Onaj koji je u nama veći od onog koji je u svetu (1. Jovanova 4:4). I On je otišao da pripremi mesto za nas,tako da možemo da Mu se pridružimo (Jovan 4:12). Ali, možda bi pomoglo da razmotrimo direktnija, praktična razmatranja sa kojima smo suočeni. Postoji nekoliko aspekata smrti koji mogu da izazovu strah. Na sreću, Bog ima odgovor na svaki od njih
Strah od nepoznatog
Kako to izgleda umreti, u stvari? Šta možeš da vidis kada tvoj život napusti tvoje fizičko telo? Kako će se to desiti? Da li je to slično onom što su ljudi izvestili – blješteće svetlo? Grupa rođaka?
Niko tačno ne zna kako to izgleda, ali Biblija opisuje šta se dešava. 2. Korinćanima 5:6-8 i Filipljanima 1:23 kažu da, kada napustimo telo, mi smo kod kuće sa Gospodom. Kakvo ohrabrenje! Mi ćemo ostati u tom stanju dok se Hristos ne vrati i vaskrsne vernike (1. Korinćanima 15:20-22, 6:14) kada će nam biti data nova, proslavljena tela.
Strah od gubitka kontrole
Do vremena kada ljudi dođu u doba odraslih, već imaju ideju kako da komuniciraju sa svetom oko njih. Znaju da nađu šta im treba, odu tamo gde žele i da komuniciraju sa drugima tako da ispune svoje namere.
Mnogi, čak i oni koji ispovedaju veru u Boga se toliko plaše da ne dobiju ono što im je potrebno da osećaju da moraju da manipulišu svojom okolinom i ljudima okolo na svoju korist. Svi smo mi sreli muškarce i žene koji zloupotrebljavaju i drže se čvrsto nečega iz straha. Ne veruju Bogu da se brine za njihove potrebe, pa se sami brinu o svemu. Ne veruju drugima da će im pomoći, tako da zahtevaju ono što misle da im je potrebno.
Koliko se više tek plaše gubitka kontrole u času smrti! Kao što je Isus rekao Petru, opisujući mu kako će umreti: „Zaista, zaista, kažem ti, kad si bio mlađi, opasivao si se sam i išao si kuda si hteo; no kad ostariš, raširićeš svoje ruke, pa ćete drugi opasati i odvesti kuda nećeš" (Jovan 21:18). Pre nego što je Petar dobio ovo upozorenje, odrekao se Isusa zbog straha. Ali, pošto se Isus vratio na nebo, Petar je postao nova osoba – ona čija je strast za Hristovu poruku daleko prevazilazila njegovu potrebu da kontroliše svoje okruženje (Dela 5:17-42). Samo Sveti Duh dao mu je snagu da se suoči sa kojim god izazovom da se suočio.
Strah za one koji ostaju
Hrišćanski pogled na smrt je„odvajanje". Krajnja smrt je odvojenost od Boga. U trenutku fizičke smrti, bićemo odvojeni od naših voljenih bića na zemlji jedno vreme. Ako su takođe hrišćani, znamo da je to odvajanje kratko u poređenju sa večnošću. Ako nisu hrišćani, to neće biti slučaj. Naše poslanje postaje da koristimo vreme tokom kojeg smo zajedno da pričamo sa njima gde će ići kada umru. Na kraju, ta odluka je na njima.
Strah od čina smrti
Mali broj nas zna kako će umreti. Brzo i bez bola, u snu, duga bolest – misterija oko toga, nemogućnost da se pripremimo mogu da budu zastrašujući. Ako znamo, ako nam je dijagnostikovana neizlečiva bolest, i to može biti zastrašujuće.
Ali, to je samo trenutak. Trenutak kroz koji su skoro svi prošli ili će proći. Hrišćani mogu da ispovedaju ono što piše u Filipljanima 3:20-21: „Naše carstvo je, međutim, na nebesima, odakle i Spasitelja očekujemo, Gospoda Isusa Hrista, koji će preobraziti naše poniženo telo, — da bude saobrazno njegovom slavnom telu, — svojom silom kojom može sve da pokori sebi."
Da biste ublažili strah, možete preuzeti korake da pripreme vas i vaše bližnje za smrt.
Savladavanje straha od smrti – Praktični koraci
Mnogi ljudi misle da ne treba da umru, jer imaju mnogo toga za šta treba da žive. Često, to znači da imaju odgovornosti i nezavršenog posla koji neće biti završen ako oni odu. Ali imanje odgovornosti te neće sprečiti da umreš ako je tvoje vreme. Planiranje unapred može da ublaži strah.
Ako imaš posao ili decu ili druge osobe koje od tebe zavise, razmisli o tome ko će brinuti za njih. Odlučite ko će da preuzme njihovu ulogu i napravite plan sa tom osobom. Napišite testament. Pobrinite se da je sva papirologija organizovana i laka da se nađe. Pomirite se dok još možete. Ali nemojte živeti za umiranje. Postoji razlika između preuzimanja razumnih koraka i opsednutosti.
Savladavanje straha od smrti – Fizički koraci
Ukoliko imate jake emocije u vezi sa onim što želite da vam se desi u slučaju da postanete onesposobljeni, izrazite ih sada. Jako je moguće da ćete, tokom procesa bolesti ili povrede, izgubiti kontrolu nad situacijom i nećete moći da izrazite svoje želje. Napišite testament. Neka oni najbliži vama znaju šta želite – ili im bar kažite gde je zapisano. Izaberite nekog kome verujete da ga ovlastite da donosi odluke ukoliko vi ne budete u mogućnosti.
Savladavanje straha od smrti – Duhovni koraci
Najvažnija stvar koju treba zapamtiti u vezi sa smrću je istina o životu. Volite svoju porodicu i brinite se za njih, ali Bog ih voli više. Možda možete da brinete o svojoj zemaljskoj zaostavštini, ali Bogu je više stalo do vaše nebeske perspektive. Sva papirologija na svetu neće doneti mir u duši, kao što će to da uradi jedan jednostavan čin: ostajanje u Bogu.
U sred življenja ovog života, teško je imati na umu da je ovo samo trenutno stanje. 1 Jovanova 2:15-17 kaže: „Ne posvećujte ljubav svetu i onome što je na svetu. Ako neko voli svet, nema u njemu ljubavi prema Ocu. Jer sve što je na svetu, grešna čulna požuda, požuda očiju i razmetanje zemaljskim blagom, nije od Oca, nego od ovoga sveta. A svet i želja za njim prolazi; ko pak tvori volju Božiju ostaje doveka." Ovog se sećamo tako što ostajemo u Njemu (1. Jovanova 2:24). Ostajanje u istini Njegove Reči, verovanje u ono što On kaže o nama i svetu oko nas, daće nam ispravnu perspektivu u vezi sa ovim životom i onim što ćemo primiti.
Kada smo u stanju da održimo ovu večnu perspektivu, bićemo u stanju da ispunimo 1. Jovanovu 3:1-3: „Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac — da se nazovemo deca Božija, i jesmo. Svet nas zato ne poznaje, što njega nije upoznao. Dragi moji, sad smo deca Božija i još se ne pokaza šta ćemo biti. Znamo da ćemo — kad se On pokaže — biti Njemu slični, jer ćemo ga gledati onakvog kakav je. I svako, ko ima ovu nadu u Njega, sebe posvećuje — kao što je i On svet." Biće toliko očigledno da ne pripadamo ovom svetu da će i drugi to videti. Tako ćemo imati vlasništvo nad našom pozicijom kao Božija deca da ćemo aktivno tražiti dan kada možemo da budemo kao Hristos i da ga vidimo onakvim kakav je.
English
Kako mogu da prevaziđem strah od smrti? Kako mogu da prestanem da se plašim umiranja?
