Pitanje
Šta znači da je Bog sveti, sveti, sveti?
Odgovor
Fraza „sveti, sveti, sveti" pojavljuje se dva puta u Bibliji, jednom u Starom zavetu (Isaija 6:3) i jednom u Novom (Otkrivenje 4:8). Oba puta frazu izgovaraju ili pevaju nebeska bića, i oba puta se pokazuje u viziji čoveka koji je bio prenet do Božijeg prestola: prvi, prorok Isaija a onda apostol Jovan. Pre nego što objasnimo trostruko ponavljanje Božije svetosti, treba da razumemo šta se zaista podrazumeva pod Božijom svetošću.
Svetost je jedna od Božijih osobina koju je najteže objasniti, delimično i zato što je to jedna od osnovnih Njegovih osobina koju ljudi nemaju. Stvoreni smo prema Božijem liku, i delimo mnoge od Njegovih osobina, u mnogo manjoj meri, naravno – ljubav, milost, vernost, itd. Međutim, neke od Božijih osobina ljudi nikada neće deliti sa Njim – sveprisutnost, sveznanje, svemoć i svetost. Božija svetost je ono što ga razdvaja od drugih bića, ono što ga čini odvojenim i drugačijim od svega drugog. Božija svetost je više od njegovog savršenstva ili bezgrešne čistote; to je suština „drugačijosti", Njegove transendencije. Božija svetost sadrži misteriju njegove veličanstvenosti i tera nas da u čudu gledamo u Njega dok počinjemo da shvatamo mali deo Njegovog veličanstva.
Isaija je bio svedok Božije svetosti iz prve ruke u viziji koju je opisao u Isaiji 6. Iako je Isaija bio Božiji prorok, i pravedan čovek, njegova reakcija na viziju Božije svetosti bila je svest o sopstvenoj grešnosti i očajanje nad sopstvenim životom (Isaija 6:5). Čak su i anđeli u Božijem prisustvu, oni koji su vikali: „Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama" pokrili svoje lice i noge sa četiri od svojih šest krila. Pokrivanje lica i nogu nesumnjivo označava čast i strahopoštovanje inspirisano neposrednim Božiji prisustvom (Izlazak 3:4-5). Serafimi su stajali pokriveni, kao da su sebe skrivali što je više moguće, priznajući svoju nedostojnost u prisustvu onog koji je Svet. I ako su sveti i čisti serafimi pokazali takvo poštovanje u prosustvu Jahve, kakvo duboko strahopoštovaje bi trebalo da mi, pokvarena i grešna bića imamo da bismo mu se približili! Poštovanje koje su anđeli pokazali Bogu trebalo bi da nas podseti na našu aroganciju kada bez razmišljanja i bez poštovanja ulazimo u Njegovo prisustvo, kao što obično činimo, jer ne poznajemo Njegovu svetost.
Jovanova vizija prestola Božijeg u Otkrivenju 4 bila je slična Isaijinoj. I tu su bila živa bića oko prestola koja su vikala: „Svet, svet, svet je Gospod Bog, svedržitelj" (Otkrivenje 4:8) iz poštovanja i strahopoštovanja prema Svetom Bogu. Jovan dalje objašnjava da su ova bića davala neprekidno slavu i čast i zahvalnost Bogu na Njegovom prestolu. Zanimljivo je da se Jovanova reakcija na viziju Boga na Njegovom prestolu razlikuje se od Isaijine. Nigde nije zapisano da je Jovan pao ničice u strahu i svesti o svojoj grešnosti, možda zato što se Jovan već ranije sreo sa vaskrslim Hristom na početku svoje vizije (Otkrivenje 1:17). Hristos je stavio svoju ruku na Jovana i rekao mu da se ne plaši. Isto tako, možemo da priđemo prestolu milosti ako imamo Hristovu ruku nad nama u obliku Njegove pravednosti, u zamenu za naš greh na krstu (2. Korinćanima 5:21).
Međutim, zašto se tri puta ponavlja reč: „sveti, sveti, sveti" (Trisveto)? Ponavljanje imena ili izraza tri puta bilo je prilično uobičajeno među Jevrejima. U Jeremiji 7:4, prorok je Jevrejima rekao: „Hram Gospodnji" tri puta, govoreći o njihovoj velikoj sigurnosti u sopstveno slavljenje, iako je bilo licemerno i pokvareno. Jeremija 22:29, Jezekilj 21:27 i 1. Samuilova 18:23 sadrže slične trostruke izraze koji im dodaju snagu. Tako da, kada anđeli oko prestola zovu ili viču jedni drugima: „Sveti, sveti, sveti", oni sa silom i oduševljenjem iskazuju istinu o vrhunskoj svetosti Boga, toj suštinskoj osobini koja izražava Njegovu neverovatnu i veličanstvenu prirodu.
Uz to, Trisveto iskazuje trojaku Božiju prirodu, tri osobe Božanstva, svaku podjednaku u svojoj svetosti i veličanstvenosti. Isus Hristos je jedini koji neće „strunuti" u grobu, već će biti vaskrsnut i podignut sa desne strane Boga (Dela 2:26, 13:33-35). Isus je „Svetac i pravednik" (Dela 3:14) čija nam smrt na krstu dozvoljava da stojimo ispred prestola našeg Boga bez stida. Treća osoba trojstva – Sveti Duh – samim svojim imenom pokazuje značaj svetosti u suštini Božanstva.
Konačno, vizija anđela oko prestola koji viču: „Sveti, sveti, sveti", jasno govori da je Bog isti u oba zaveta. Često mislimo o starozavetnom Bogu kao Bogu gneva a novozavetnom kao Bogu ljubavi. Međutim, Isaija i Jovan predstavljaju istovetnu sliku našeg svetog, veličantvenog, neverovatnog Boga koji se ne menja (Malahija 3:6), koji je isti juče, danas i zauvek (Jevrejima 13:8) i „kod koga nema izmene niti senke od promene" (Jakovljeva 1:17). Božija svetost je večna, kao što je i sam večan.
English
Šta znači da je Bog sveti, sveti, sveti?
