Pitanje
Šta je telo?
Odgovor
Džon Noks (1510-1572) bio je škotski pastor, vođa Protestantske reformacije, i čovek koga smatraju za osnivača prezviterijanske denominacije u Škotskoj. Noksu su se divili savremeni teolozi kao nekome ko je personifikaovao žar za Bogom i posvećenost istini Pisma i svetom životu. A ipak, kako se približavao smrti, ovaj Božiji svetac je priznao sopstvene bitke sa grehom i duhom pod teškim teretom bolesti, kada nije bilo nikakve pomoći u svetu, već samo smrt koja je blizu. „Poznajem ljutnju i gunđanje tela..."
Noksova tvrdnja zvučala je kao ona koju je apostol Pavle otvoreno priznao u ličnoj borbi sa svojom grešnom prirodom. „Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takav prodan pod greh. Tako, ne znam šta činim; jer ne činim što želim, nego što mrzim — to činim. Ako pak činim što ne želim, slažem se sa zakonom i priznajem da je dobar. Jer to sad ne činim više ja, nego greh koji obitava u meni. Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer hteti — toga ima u meni, ali činiti dobro — toga nema. Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim. A kad činim ono što ne želim, to već ne činim više ja, nego greh koji u meni obitava. Želeći, dakle, da činim dobro, nalazim da za mene važi zakon — da je zlo u meni. Tako se po unutrašnjem čoveku radujem Božijem zakonu, ali vidim jedan drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima. Bedan sam ja čovek; ko će me izbaviti od ovog smrtnog tela?" (Rimljanima 7:14-24).
Pavle tvrdi u svom pismu Rimljanima da je bilo nešto u „članovima" njegovog tela koje naziva „moja telesnost" što je stvaralo poteškoće u njegovom hrišćanskom životu i načinilo ga zarobljenikom greha. Martin Luter, u svom predgovoru poslanice Rimljanima, dao je ovakav komentar na Pavlovo korišćenje reči „telo": „Ne smete da mislite da je „telo" samo ono koje je vezano za nepoštenje, već Pavle koristi „telo" misleći na celog čoveka, telo, dušu, razum i sve njegove sposobonsti, jer sve što je u njemu teži i žudi za telom". Luterov komentar ističe da „telo" poistovećuje sa sklonostima i željama koje su suprotne od Boga, ne samo u sferi seksualnih aktivnosti, već u svakoj drugoj oblasti života.
Da bismo stekli jasno razumevanje termina „telo" potrebno je da preispitamo kako ga Pismo definiše i na koji način ga koristi, kako se manifestuje u životu i vernika i nevernika, posledice koje proizvodi, i kako konačno može da se stekne pobeda nad njim.
Definicija „Tela"
Grčka reč za „telo" u Novom zavetu je sarx, termin koji se često koristi u Pismu za fizičko telo. Međutim, „Grčko-engleski leksikon Novog zaveta i druge Rane hrišćanske literature" opisuje reč na ovaj način: „Fizičko telo koje funkcioniše kao entitet; Pavle je posebno smatrao da svi delovi tela sačinjavaju jedinstvo poznato kao telo, koje je pod dominacijom greha u toj meri da gdegod da je telo, svi oblici greha su takođe prisutni, i ništa dobro ne može da živi".
Biblija jasno govori da čovečanstvo nije stvoreno na ovaj način. Knjiga Postanja kaže da je čovek u početku stvoren da bude dobar i savršen. „Zatim Bog reče: Da načinimo čoveka po obličju i po prirodi našoj... I Bog stvori čoveka po obličju svome, po obličju Božijem stvori ga, stvori čoveka i ženu" (Postanje 1:26-27). Pošto je Bog savršen i pošto efekat uvek predstavlja uzrok u svojoj suštini (što znači, potpuno dobar Bog jedino može da stvori dobre stvari, ili kao što je Isus rekao: „ Ne može dobro drvo doneti rđave plodove, niti rđavo drvo doneti dobre plodove." (Matej 7:18). I Adam i Eva su stvoreni dobri i bez greha. Međutim, kada su zgrešili, njihova priroda se pokvarila, i ta priroda je prenesena na njihovo potomstvo. „Kad je Adam imao sto i trideset godina rodi sina sebi slična i nadenu mu ime Sit (Postanje 5:3, dodat naglasak).
Činjenica o grešnoj prirodi poučava se na mnogim mestima u Pismu, kao što je David izjavio: „Gle, u bezakonju se rodih, u grehu sam majke svoje začet" (Psalam 51:7). David nije mislio da je rođen iz neke preljubničke veze, već da su njegovi roditelji preneli na njega svoju grešnu prirodu. U teologiji ovo se ponekad naziva „traducijanizam" (od latinske reči „od grane"). Traducijanizam smatra da je ljudska duša stvorena preko roditelja, i da je dete time nasledilo njihovu grešnu prirodu.
Biblijsko viđenje ljudske prirode razlikuje se od ne koju ima grčka filozofija po tome da Pismo kaže da je fizička i duhovna priroda čoveka u početku bila dobra. Za razliku od toga, filozofi kao što je Platon videli su dualizam ili dihotomiju u čovečanstvu. Takvo razmišljanje je konačno proizvelo teoriju da je telo (fizičko) loše, ali da je čovekov duh dobar. To učenje je imalo uticaja na grupe kao što su gnostici, koji su verovali da je fizički svet greškom stvorio polubog koji je nazvan Demijurg. Gnostici su se suprotstavljali doktrini o Hristovom utelovljenju jer su verovali da Bog nikada ne bi preuzeo fizički oblik, pošto je telo zlo. Apostol Jovan se suočio sa ovom vrstom učenja u svoje vreme i upozorio je na njega: „ Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove — jesu li od Boga, jer su mnogi lažni proroci izišli u svet. Po ovome poznajte Božijeg duha: od Boga je svaki duh koji ispoveda da je Isus Hristos došao u telu, a svaki duh, koji ne ispoveda Isusa, nije od Boga; i to je antihristov duh za koga ste čuli da će doći, i sad je već u svetu." (1. Jovanova 4:1-3).
Štaviše, gnostici su poučavali da nije bitno šta je čovek uradio u telu, pošto je duh jedini bitan. Platonski dualizam imao je isti uticaj u prvom veku kakav ostavlja i danas – on vodi ili ka asketizmu i razuzdanosti, obe stvari Biblija osuđuje (Kološanima 2:23; Judina 4).
Tako da, nasuprot grčkom učenju Biblija kaže da je ljudska priroda, i fizička i duhovna bila dobra, ali da su obe pod štetnim uticajem greha. Krajnji rezultat greha je priroda o kojoj se često u Pismu govori kao „telesnoj" – nešto što je suprotno Bogu i traži grešno zadovoljenje. Pastor Martin Bjubek definiše telo na ovaj način: „Telo je ugrađena priroda greha, zbog koje je nemoguće da prirodan čovek udovolji ili služi Bogu. To je nekontrolisana unutrašnja snaga koja je nasledstvo od čovekovog pada u greh, koja sebe iskazuje na opšti i specifičan način, pobunom protiv Boga i Njegove pravednosti. Telo nikada ne može da bude popravljeno niti poboljšano. Jedina nada je beg od zakona tela je da bude u potpunosti pogubljena i zamenjena novim životom u Gospodu Isusu Hristu".
Manifestacija borbe sa telom
Na koji način se telo manifestuje kod ljudskih bića? Biblija odgovara na pitanje na ovaj način: „A plotska dela su poznata, to su: blud, nečistota, raspojasanost, idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađa, pakost, srdnja, spletke, razdori, stranke, zavisti, pijanke, pirovanja, i ovima slična, za koja vam unapred govorim, kao što ranije rekoh, da oni koji tako šta čine neće naslediti carstva Božijeg." (Galatima 5:19:21).
Primeri delovanja tela u svetu su očigledna. Uzmite u obzir nekoliko tužnih činjenica uzetih iz nedavnog proučavanja uticaja pornogrfije u Americi. Prema tom proučavanju, svake sekunde u SAD:
• $3,075.64 se troši na pornografiju
• 28,258 Internet korisnika gleda pornografske sadržaje
• 372 Internet korisnika ukucava pornografske termine u pretraživače
I svakih 39 minuta, novi pornografski video se pravi u SAD. Takva statistika podvlači tvrdnju proroka Jeremije koji je tugovao da je „srce iznad svega opako i prevrtljivo, ko ga može poznati?" (Jeremija 17:9).
Posledice tela
Biblija kaže da život u telu daje bezbroj nesrećnih posledica. Prvo, Pismo tvrdi će da oni koji žive u telu i koji nikad ne žele da se pokaju zbog svog grešnog ponašanja doživeti da budu odvojeni od Boga, kako u ovom, tako i u narednom životu:
• „I kakav ste plod u to vreme imali? — ono čega se danas stidite; jer kraj svega toga je smrt. " (Rimljanima 6:21)
• „Jer ako po telu živite, umrećete; ako pak Duhom umorite telesna dela, živećete." (Rimljanima 8:13)
• „Ne varajte se, Bog se ne da ismejavati. Jer što čovek seje, ono će i žnjeti: ko seje u svoju plot od ploti će žnjeti pogibao, a ko seje u Duha od Duha će žnjeti večni život." (Galatima 6:7-8)
Zatim, osoba postaje rob svoje grešne prirode: „Zar ne znate da ste sluge onoga kome se pokoravate, kome se u pokornosti kao sluge predajete: ili greha za smrt, ili poslušnosti za pravednost?" (Rimljanima 6:16). Ovo ropstvo vodi u destruktivan i pokvaren život. Kao što je prorok Osija rekao: „I pošto su vetar posejali, oluju će žeti" (Osija 8:7).
Činjenica da je poslušnost telu uvek posledica kršenja Božijeg moralnog zakona. Međutim, čovek u pravom smislu nikada ne može da prekrši Božiji zakon, iako sigurno može da mu bude neposlušan. Na primer, osoba može da se popne na krov, veže ogrtač oko vrata i skoči sa krova nadajući se da će prekršiti pravilo gravitacije. Međutim, brzo će uvideti da ne ume da leti; ne može da prekrši zakon gravitacije i jedino što može da uradi je da sebe skrši, i time potvrdi zakon gravitacije. Isto važi i za moralni zakon: osoba može da prekrši Božiji moralni zakon životom po telu, međutim, jedino će dokazati Božiji moralni zakon time što će povrediti sebe na neki način svojim ponašanjem.
Pobeda nad telom
Biblija nam daje proces od tri koraka za prevazilaženje tela i obnovu sebe za ispravan odnos sa Bogom. Prvi korak je da hodamo u iskrenosti, kada osoba priznaje svoje grešno ponašanje prema Bogu. Ovo uključuje slaganje sa onim što Biblija kaže o svima kojima su ljudi roditelji: ljudi su grešni i ušli su u svet sa oštećenim odnosom sa Bogom koji ih je stvorio:
• „Ako bi ti Gospode bezakonja pamtio, Gospode, ko bi mogao opstojati?" (Psalam 130:3)
• „Ako kažemo da nemamo greha, sami sebe varamo i istine nema u nama… Ako kažemo da nismo zgrešili, pravimo ga lažom i njegove reči nema u nama" (1. Jovanova1:8, 10).
Sledeći korak je hod u Duhu, koji uključuje prizivanje Boga za spasenje i primanje Njegovog Svetog Duha koji daje snagu osobi da živi ispravno pred Bogom i da se ne obazire ne želje tela. Ovaj transformativni i novi hod u životu opisuje se na nekoliko mesta u Pismu:
• „Tako ne živim više ja, nego Hristos živi u meni. A što sad živim u telu, živim verom u Sina Božijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene." (Galatima 2:20)
• „Tako isto i vi o sebi mislite da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu." (Rimljanima 6:11)
• „Nego velim: živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu ploti" (Galatima 5:16)
• „Jer svi vi koji ste u Hrista kršteni — u Hrista ste se obukli" (Galatima 3:27)
• „ Nego uzmite na sebe Gospoda Isusa Hrista, i ne starajte se za telo — kako ćete zadovoljiti požude" (Rimljanima 13:14)
• „I ne opijajte se vinom, u čemu je raskadašnost, nego se punite Duhom" (Efežanima 5:18)
• „U srce svoje tvoju reč zatvorih, da ti ne grešim" (Psalam 119:11)
Poslednji korak je hod smrti, gde telo umire tako što izgladni svoje želje i konačno umire. Iako je osoba nanovo rođena kroz Božiji Duh, mora da razume da i dalje poseduje staru prirodu sa svojim željama koje su u ratu sa novom prirodom i željama koje potiču od Duha. Sa praktične tačke gledišta, hrišćanin namerno izbegava da hrani staru, telesnu prirodu i umesto toga praktikuje novo ponašanje koje je vođeno Duhom:
• „A ti, čoveče Božiji, izbegavaj sve to; idi za pravednošću, pobožnošću, verom, ljubavlju, strpljivošću, blagošću" (1. Timoteju 6:11)
• „Beži od mladalačkih želja" (2. Timoteju 2:22)
• „Nego mučim svoje telo i potčinjavam ga, da ne bih ja, koji sam drugima propovedao, sam postao nevaljao" (1. Korinćanima 9:27)
• „ Pomorite, dakle, svoje udove koji su na zemlji, i u njima blud, nečistotu, strast, zlu želju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo" (Kološanima 3:5)
• „A Hristovi pripadnici su raspeli plot sa svim strastima i požudama" (Galatima 5:24)
• „To znamo, da je naš stari čovek raspet s njim, da bi grešno telo bilo obesnaženo, da mi više ne robujemo grehu." (Rimljanima 6:6)
• „A vi niste tako upoznali Hrista, ako ste čuli za njega i ako ste u njemu poučeni onako kako je istina u Isusu; u odnosu na svoj raniji način života vi treba da skinete sa sebe staroga čoveka koji propada zbog varljivih požuda, pa da se obnavljate duhom svoga uma, i da obučete novoga čoveka koji je prema Bogu stvoren u istinitoj pravednosti i svetosti." (Efežanima 4:20-24)
Zaključak
Suzana Vesli, majka velikih propovednika i pisaca himni Džona i Čarlsa Veslija, opisala je greh na ovaj način: „Šta god da slabi tvoje rasuđivanje, okrnjuje osetljivost tvoje savesti, pomračuje tvoj osećaj Boga, ili oduzima tvoje uživanje u duhovnim stvarima, ukratko – ako bilo šta uvećava autoritet i snagu tela nad Duhom, to za tebe postaje greh, ma kako da je to samo po sebi dobro." Jedan od ciljeva u hrišćanskom životu je pobeda Duha nad telom i promena života, koja se manifestuje u pravednom životu pred Bogom.
Iako borba može da bude veoma stvarna (o čemu Biblija jasno govori), hrišćani imaju sigurnost od Boga da će im doneti konačnu pobedu nad telom. „Uzdajući se baš u to, da će onaj koji je započeo dobro delo u vama dovršiti to do dana Hrista Isusa" (Filipljanima 1:6).
English
Šta je telo?
