Pitanje
Šta je uslovna sigurnost?
Odgovor
„Uslovna sigurnost" je teološki termin koji se koristi u vezi sa spasenjem vernika u Isusa Hrista. Opisuje trajni kvalitet hrišćanskog spasenja. Drugim rečima, spasenje hrišćanina je„osigurano pod uslovom." Ovo podstiče pitanje: pod kojim uslovima je spasenje obezbeđeno? Zagovornici uslovne sigurnosti tvrde da je spasenje uslovno ukoliko se ostane veran do samog kraja. Da bismo koristili analogiju koju Biblija koristi, sportista mora da završi trku da bi primio nagradu. Oni koji se drže doktrine uslovne sigurnosti, koriste kao potporu sledeće biblijske odlomke:
„Pojaviće se mnogi lažni proroci i zavešće mnoge; i zbog mnogog bezakonja ohladneće ljubav mnogih. A ko istraje do kraja, taj će biti spasen. I propovedaće se ovo evanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima, i tada će doći kraj" (Matej 24:11-13).
„Tako, dakle, braćo, nismo dužnici telu — da po telu živimo. Jer ako po telu živite, umrećete; ako pak Duhom umorite telesna dela, živećete. Jer svi, koje vodi Duh Božiji, ti su sinovi Božiji" (Rimljanima 8:12-14)
„Obznanjujem vam, braćo, evanđelje koje sam vam propovedao, koje vi primiste, u kom i stojite, kojim se i spasavate, ako ga čvrsto držite kako sam vam ja objavio, sem ako niste uzalud poverovali" (1. Korinćanima 15:1-2).
„Ne varajte se, Bog se ne da ismejavati. Jer što čovek seje, ono će i žnjeti: ko seje u svoju plot od ploti će žnjeti pogibao, a ko seje u Duha od Duha će žnjeti večni život. I ne malaksavajmo čineći dobro; jer ćemo u svoje vreme žnjeti — ako ne klonemo" (Galatima 6:7-9).
Ovi i drugi odlomci ukazuju na uslovni kvalitet spasenja vernika. U svakom od ovih odlomaka, biblijski pisac (pod vođstvom Svetog Duha) koristi uslovni jezik (npr. ako istrajete, bićete spaseni) da bi naglasio prirodu vernikovog spasenja u Hrista. Da bi osigurao sigurnost spasenja, vernik mora: 1) da izdrži do kraja; 2) živi po Duhu; 3) drži se čvrsto propovedane Reči; i 4) žanje u Duhu. To ne znači da se daru spasenja nešto oduzima, ali vernik pojedinac mora iskreno da se trudi da ostane veran. Prema Pavlovim rečima „gradite svoje spasenje sa strahom i trepetom" (Filiipljanima 2:12).
S obzirom na obimnost biblijskih dokaza, izgleda da je pogled na uslovnu sigurnost neoboriv. Kako iko može da se suprotstavlja ideji da vernik mora da ostane veran do kraja da bi obezbedio svoje spasenje? Ipak, postoji druga strana ove debate. Ovo je vekovima stara debata između arminijanaca (onih koji zastupaju uslovnu sigurnost) i kalvinista (onih koji zastupaju ono što se zove „večna" sigurnost ili istrajnost svetih). Tamo gde arminijanci mogu da citiraju gomilu biblijskih odlomaka koji ukazuju na vernikovu uslovnu sigurnost, kalvinista može da ukaže na jednak niz biblijskih odlomaka koji podržavaju večnu sigurnost, kao što su sledeći:
„Jer će se javiti lažne mesije i lažni proroci, te će činiti velike znake i čuda, da zavedu — ako je moguće — i izabrane" (Matej 24:24).
„Ubeđen sam naime, da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje, ne može rastaviti od Božije ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem" (Rimljanima 8:38-39).
„Dajem im večni život, pa neće nikada propasti, niti će ih ko oteti iz moje ruke. Moj Otac — koji mi dade — veći je od svih, i niko ne može da otima iz ruke moga Oca" (Jovan 10:28-29).
„U njemu ste i vi, pošto ste čuli istinitu reč, evanđelje svoga spasenja, i poverovali, zapečaćeni obećanim Svetim Duhom, koji je kapara našeg nasledstva — za izbavljenje njegove tekovine, na hvalu njegove slave" (Efescima 1:13-14).
Mogu da se navedu još mnogi odlomci koji ističu večnu sigurnost Hristovog sledbenika. Za svaki od ovih odlomaka ističe se jedna stvar- večna sigurnost vernika nema nikakve veze sa naporom pojedinca, već od zaštitne Božije blagodati, dok odlomci koji podržavaju uslovnu sigurnost izgleda da se usredsređuju na sposobnost vernika da ostane veran.
Kako treba da razmišljamo o svemu ovome? Da li Biblija podučava i uslovnu i večnu sigurnost. Odgovor je „ne." Ipak, moramo da budemo u stanju da pomirimo ove odlomke koji govore o verniku koji treba da ostane veran sa odlomcima koji govore o Božijoj zaštitnoj blagodati do kraja. Odgovor leži u onom što su teolozi nazvali „Doktrine blagodati". „Doktrine blagodati" su preimenovane u „Pet stavki kalvinizma" (što je pogrešno, jer Kalvin nikada nije izričito rekao da ih ima „pet"). „Doktrine blagodati" su ukratko navedene ovde:
Potpuna izopačenost: Zbog izvornog greha, čovek je rođen potpuno iskvaren i nesposoban je da učini bilo šta ugodno Bogu, niti traži Boga.
Bezuslovan izbor: Zbog ljudske izopačenosti, Bog mora da se umeša da bi obezbedio spasenje vernika. Bog to čini birajući čoveka bezuslovno za spasenje (tj. čovek tome ničemu ne doprinosi).
Ograničeno iskupljenje: Da bi oni koje je Bog odabrao za spasenje bili primljeni, iskupljenje je moralo da se desi, da bi se zadovoljio Božiji pravedni sud nad grehom. Bog to čini kroz žrtvu svog Sina, Isusa Hrista.
Neodoljiva blagodat: Bog primenjuje zasluge ovog spasenja u„realno vreme" privlačeći svoje izabrane neodoljivo Njemu kroz obnavljajuću silu Svetog Duha. Ovo se postiže kroz propovedanje evanđelja.
Istrajnost svetih: Spasenje koje je Bog skovao za vernike vidi se do kraja kako Bog istrajava i posvećuje svoje izabrane do kraja.
Da bismo procenili da li je spasenje vernika uslovno ili večno sigurno, osoba mora da se prvo pozabavi sa prethodnih pet tačaka„Doktrina blagodati." Istrajnost svetaca nije usamlljena doktrina, već nalazi svoju logičku potporu u ostale četiri tačke. Osnova ovih doktrina je prva stavka, potpuna izopačenost, koju, ako je istina, moraju da prate ostale četiri. Bibljia neporecivo podučava da je sam čovek nesposoban da priđe Bogu radi svog spasenja (Matej 19:25-26; Jovan 6:44; Rimljanima 3:10-18).
Kritičari kalvinizma i „Doktirna blagodati" će reči, da, ako podučavamo ove doktrine, svetost i pobožnost biće izgubljeni. Drugim rečima, ako je spasenje osigurano za večnost, šta sprečava vernika da greši kad god poželi? Apostol Pavle postavio je isto pitanje u Rimljanima 6:1. Pavlov odgovor bio je da greh nije primeran novom životu u Hristu (Rimljanima 6:2-4). Daleko od toga da zastupa dozvolu za greh, „Doktrine blagodati" čine više da promovišu hrišćansku pobožnost nego uslovnu sigurnost. Puritanci, poznati po svojoj pobožnosti i strogoj posvećenosti svetom životu, bili su, uglavnom, kalvinisti. U „Doktrinama blagodati", na pobožnost se gledalo kao na odgovor zahvalnosti vernika zbog Božije neverovatne blagodati tokom spasenja (Rimljanima 12:1-2). Ove doktrine, ukoliko se u njih veruje na pravi način i ispravno se drže, čine naša dela odgovorom na pravu ljubav prema našem blagodatnom Bogu koji nas je voleo dovoljno da nas spase od našeg greha i bede. Hajdelberški katekizam (jedan od najranijih verskih dokumenata protestanske reformacije i sredstvo podučavanja za decu i nove vernike) podeljen je na tri odlomka: 1) beda čoveka (naše grešno stanje); 2) o čovekovom izbavljenju ( Božiji blagodatni čin spasenja kroz Isusa Hrista) i 3) o zahvalnosti (naš odgovor na Božiju blagodat, koji takođe naglašava našu dužnost kao hrišćana).
Stoga, ako prihvatimo pretpostavku da su „Doktrine blagodati" istinite (tj. biblijske), kako, onda, možemo da pomirimo to sa svim onim odlomcima koji , naizgled, promovišu uslovnu sigurnost? Kratki odgovor je da mi (vernici) istrajavamo (ostajemo verni do kraja), jer nas Bog čuva. Drugim rečima, ako ne činimo ništa da obezbedimo ili zaradimo spasenje (pošto je spasenje slobodni dar Božije blagodati), kako, onda, možemo da izgubimo spasenje? Uslovna sigurnost je prihvatljiva jedino onima koji takođe veruju da su oni nekako doprineli svom spasenju (što teologija armenijanaca logički nagoveštava). Ali, ovo se suprotstavlja takvim odlomcima kao što su Efescima 2:8-9: „Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, — Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali," čime se jasno stavlja do znanja da mi ni na koji način, ne doprinosimo našem spasenju; čak i vera, koja je neophodna da se primi dar blagodati je, sama po sebi, Božiji dar.
Arminijanizam daje čoveku razlog da se hvali na kraju. Ukoliko, uz svoju saradnju sa Božijim Duhom ostanem veran do kraja, mogu da se hvališem (malo) o tome kako sam uspeo da ostanem na pravom putu i završim trku. Međutim, neće biti hvalisanja na nebu, osim onog u Gospoda (1. Korinaćanima 1:31). Doktrina uslovne sigurnosti nije biblijska: Biblija je jasna da treba da istrajemo, jer nas Bog čuva.
English
Šta je uslovna sigurnost?
