Pitanje
Šta Biblija govori o vantelesnom iskustvu/ astralnoj projekciji?
Odgovor
Informacija o vantelesnom iskustvu je opsežna i široka. Prema Wikipediji, svaka deseta osoba tvrdi da je imala vantelesno iskustvo i postoje tvrdnje o mnogim različitim tipovima iskustava. Kreću se od nehotičnih iskustava ili iskustava bliske smrti koja se dese posle ili tokom trauma ili nesreće do astralne projekcije u kojoj osoba svojevoljno pokušava da napusti svoje telo i da se pridigne na duhovni nivo gde veruje da će naći istinu i jasnoću.
Nekoliko poznatih hrišćana doživelo je ono što se može nazvati , u današnjem svetu, vantelesno iskustvo, od kojih je najpoznatiji apostol Pavle. On kaže u 2. Korinćanima 12:1-4:„ Mora li se hvaliti, to doduše ne koristi, onda ću doći na viđenja i otkrivenja Gospodnja. Znam jednog čoveka u Hristu, koji je pre četrnaest godina, — ne znam da li je u telu, ne znam da li je van tela, Bog zna, — bio otrgnut i uzdignut do trećeg neba. I za takvoga čoveka znam, — ne znam da li u telu ili van tela, Bog zna, — da je bio otrgnut i uzdignut do raja i da je čuo neizrecive reči, koje čovek ne sme da kaže". U stihovima koji prethode ovom pasusu, Pavle navodi stvari kojima se „hvali" ili stvari koje bi ga odvele na nebo, u slučaju da su postupci i dela ti koji nam obezbeđuju spasenje. Iako se čini da govori o trećoj osobi, naučnici se slažu da govori o sebi u trećem licu. Stoga, on ubraja ovo očigledno vantelesno iskustvo u spisak njegovih hvala. Zaključak koji želi da donesemo je da, bilo koje otkrivenje koje dolazi van Biblije (vanbiblijsko otrkivenje) nije pouzdan izvor,a Pavle kaže: „To doduše ne koristi". To ne znači da njegovo vantelesno iskustvo nije bilo stvarno, već da se on ne oslanja na to da mu pruži istinu ili da može da koristi njemu ili drugim ljudima na bilo koji način.
Prema nevoljnom vantelesnom iskustvu ili iskustvu blilske smrti, kao što je bilo ono koje je imao apostol Pavle, treba se ophoditi kao prema snu u životu hrišćanina- neobjašnjiv fenomen od koga se može napraviti dobra priča, ali nam ne pruža istinu. Jedino mesto gde nalazimo apsolutnu istinu je Božija Reč. Svi drugi izvori su jedino subjektivni ljudski izveštaji ili tumačenja zasnovana na onom što možemo da otkrijemo našim ograničenim umovima. Knjiga Otkrivenja ili Jovanova vizija su izuzetak, jer predstavljaju proročanstva ili vizije starozavetnih proroka. U svakom od ovih slučajeva, prorocima je rečeno da je to bilo otkrivenje od Gospoda i da treba da dele ono što su videli, jer dolazi direktno iz Božijih usta.
Svojevoljno vantelesno iskustvo ili astralna projekcija je drugačije. Osoba koja pokušava da postigne vantelesno iskustvo da bi se povezala sa duhovima ili duhovnih svetom praktikuje okultnu radnju. Postoje dva oblika ovog iskustva. Prvo se zove „etapni" model, u kome osoba pokušava da pronađe duhovnu istinu tako što pristupa delu svog uma koje je „zatvoren" u svakodnevnom životu. Ova praksa povezana je sa budizmom ili postmodernizmom i verovanjem da se prosvetljenje postiže posmatranjem unutarnjeg bića. Drugi „mistični" model je kada osoba pokušava da napusti svoje telo u potpunosti, kada njen duh putuje na drugu ravan koja uopšte nije povezana sa fizičkim svetom.
Biblija daje jasna upozorenja protiv okultnih praksi ili gatanja, u Galatima 5:19-20, govoreći da oni koji to praktikuju neće naslediti Božije carstvo. Božije zapovesti su uvek za naše dobro i On nam zapoveda da se klonimo okultnih radnji, jer postoji veliki potencijal da se prilikom stupanja u kontakt sa duhovnim svetom, otvorimo za demone koji će nam reći laž o Bogu i pomutiti naše umove. U Jovu 4:12-21, Elifaza posećuje lažni duh u viziji koji mu govori da Bog ne mari za ljude, što je pogrešno! Etapni model je takođe uzaludan, prema Bibliji. Jeremija 17:9 kaže: „Srce je iznad svega prevrtljivo i opako; ko ga može poznati?", a 1. Korinćanima 2:1-5 kaže: „I kad sam došao k vama, braćo, nisam došao da vam visokim govorom ili mudrošću objavim svedočanstvo Božije. Jer sam odlučio da među vama znam samo Isusa Hrista — i to raspetoga. I pred vama sam se pojavio u slabosti, i u strahu, i u velikom trepetu, te moj govor i moja propoved ne beše u nagovorljivim rečima ljudske mudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile, da se vaša vera ne osniva na ljudskoj mudrosti, nego na Božijoj sili". Uzaludno je tražiti neogračenu mudrost unutar ograničenog uma čoveka.
Jedan konkretan primer ovog dolazi iz popularne knjige „90 minuta na nebu" pastora Dona Pajpera. Pajper, u suštini, opisuje vantelesno iskustvo koje je imao, nakon teške saobraćajne nesreće, tokom koje veruje da je umro i boravio na nebu 90 minuta. Da li je Pajper video nebo i proveo tamo vreme je diskutabilno i niko osim Boga to ne zna. Međutim, sa teološkog stanovišta, postoji ozbiljan problem u vezi sa zaključkom koji pastor Pajper donosi u vezi sa svojim iskustvom. On kaže čitaocu da sada, kada je„bio na nebu", može da teši ljude na sahranama„sa više autoriteta" nego što je to mogao ranije. Pajperovi motivi su ispravni: on želi da pruži ljudima nadu. Međutim, jako je pogrešno reći da mu njegovo subjektivno iskustvo daje više autoriteta da pruža nadu neba, nego što bi to činila savršena istina Svetog pisma.
U zaključku, bez obzira o kom vantelesnom iskustvu govorimo, glavna stvar koju treba da zapamtimo je da nam vantelesna iskustva neće dati ni istinu ni znanje. Ukoliko se nevoljno vantelesno iskustvo desi hrišćaninu, najbolji pristup koji treba imati je isti kao i po pitanju sna – možda je interesantno, ali nije izvor istine. Hrišćani treba da traže istinu jedino u Božijoj Reči, kao što se Isus molio u Jovanu 17:17: „Posveti ih u istini; tvoja reč je istina."
English
Šta Biblija govori o vantelesnom iskustvu/ astralnoj projekciji?
