Pitanje
Zašto se zajednički život pre braka smatra životom u grehu?
Odgovor
Biblija nam kaže da je Božja volja da volimo druge ljude pobožnom ljubavlju. U Bibliji piše:
„Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Luka 10:27), kao i : „Ljubite svoje neprijatelje, činite
dobro onima koji vas mrze, blagosiljajte one koji vas kunu, molite se za one koji vas vređaju“ (Luka 6: 27-28). Isus je rekao svojim učenicima noć pre svog raspeća: „Dajem vam novu zapovest da ljubite jedan drugoga kao što sam ja vas ljubio da i vi ljubite jedan drugoga“ (Jovan 13:34). U svakom od ovih primera, grčka reč za ljubav je agapao, koja ima samopožrtvovanost kao svoju primarnu karakteristiku. Ovo nije bratska ljubav ili emocionalna veza, kako se često misli. Umesto toga, agapao ili agape ljubav želi najbolje drugoj osobi. Požrtvovana ljubav nije zasnovana na osećanju, već na odlučnom činu volje, radosnoj rešenosti da stavimo dobrobit drugih iznad svoje. Jasno je da je ova vrsta ljubavi nemoguća u našoj sopstvenoj snazi. Samo snagom Svetog Duha možemo da ispoštujemo Božje zapovesti, uključujući i zapovest da volimo.
Isus je rekao da treba da volimo kao što je On voleo nas, pa kako je On voleo? „Ali Bog pokazuje svoju svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas dok smo još bili grešnici“ (Rimljanima 5:8). Sigurno nam se neće svi sviđati, niti smo na to pozvani. Ono što se dešava je, da kada nekoga počnemo da volimo Božjom ljubavlju, naš stav prema toj osobi se menja. Psihološki, mi nismo u stanju da budemo nedosledni u svojim stavovima i postupcima. Kada počnemo da pokazujemo ljubav kroz svoje postupke, naši stavovi će se promeniti. Ljubav će i dalje biti izbor, ali će postepeno postati ono šta je srce gotovo da pravi. Kada pogledamo Isusov odnos sa drugima, vidimo da se On dobrovoljno ulazio u odnos sa svim vrstama ljudi – grešnicima, carinicima, farisejima, sadukejima, Rimljanima, Samarjanima, ribarima, ženama, decom – ne obazirući se na gledište društva ko je ugledan a ko ne. Isus je voleo ove ljude i odnosio se prema njima sa ljubavlju, iako to nije uvek izgledalo prijatno. On je govorio oštro onima koji su Mu se protivili, ali je to činio jer je za njih to bilo najbolje. Žrtvovao je svoje vreme, svoju emocionalnu energiju i svoju mudrost za one koji su ga mrzeli jer je znao da će ih to ili dovesti do spasonosnog saznanja o Njemu ili ih zauvek odbiti. U svakom slučaju, imali su koristi od onoga što im je rekao. Ovo je suština ljubavi prema našim neprijateljima — da im govorimo istinu u ljubavi (Efescima 4:15), bez obzira koliko nas to košta.
Još jednom, to ne znači da će vam se svideti svaka osoba ili da ćete imati poštovanje za njih osim što vam je jasno da su stvoreni na Božju sliku. Bog nam je dao umove da u izvesnoj meri raspoznajemo srca drugih. Mi smo takođe stvoreni na Božju sliku i ne treba da se nepotrebno dovodimo u opasnost verujući nekome ko nije dostojan tog poverenja. Isus je pobegao od mnoštva jer je poznavao njihova srca i morao je da zaštiti sebe (Jovan 5:13; 6:15). Međutim, kada se potpuno pouzdamo u Hrista i težimo mudrosti i svetosti kroz molitvu i Sveto pismo, mi ćemo prirodno razviti ljubav prema drugima — ljubav prema Bogu koja se žrtvuje tražeći najbolje za njih — bez obzira da li je praćena osećanjem sviđanja.
English
Zašto se zajednički život pre braka smatra životom u grehu?
