Pitanje
Može li hrišćanin da „vrati“ spasenje?
Odgovor
Kratak odgovor na ovo pitanje je ne, pravi hrišćanin ne može da „vrati” spasenje. Čudno, ali oni koji se slažu sa tim da hrišćanin ne može da „izgubi” spasenje i dalje veruju da se spasenje može „vratiti” Bogu. Neki koji se drže ovog mišljenja čitaće Rimljanima 8:38-39 i reći da, iako nas ništa ne može odvojiti od Boga, mi sami možemo da odaberemo, svojom voljom, da se odvojimo od Boga. Ovo ne samo da nije biblijski, već prkosi svakoj logici.
Da bismo razumeli zašto nije moguće da se „vrati” spasenje, moramo prvo da shvatimo tri stvari: Božiju prirodu, ljudsku prirodu i prirodu samog spasenja. Bog je, po prirodi, Spasitelj. Samo u Psalmima, Bog se pominje trinaeast puta kao Spasitelj ljudi. Jedino Bog je naš Spasitelj, niko drugi ne može da nas spase, niti mi možemo da spasimo sami sebe. „Ja sam, ja sam Gospod, osim mene nema spasitelja“ (Isaija 43:11). Nigde u Bibliji Bog se ne pominje kao Spasitelj koji zavisi od onih koje spasi da utiču na spasenje. Jovan 1:13 jasno govori da oni koji pripadaju Bogu rođeni su ponovo, ne svojom, već Božijom voljom. Bog spašava svojom voljom i silom. Njegova volja nikada ne može da bude osujećena, a Njegova sila je neograničena (Danilo 4:35).
Božiji plan spasenja ostvaren je u Isusu Hristu, otelotvorenom Bogu, koji je došao na zemlju „da potraži i spase šta je izgubljeno (Luka 19:10). Isus je jasno rekao da nismo mi izabrali Njega, već da je On izabrao nas i da je za nas namenio da „idemo i donosimo rod”(Jovan 15:16). Spasenje je dar od Boga kroz veru u Hrista, dato onima koje je On, pre stvaranja sveta, predodredio da ga prime i onima koji su zapečaćeni Svetim Duhom za spasenje (Efescima 1:11-14). To isključuje ideju da čovek može svojevoljno da osujeti Božiji plan da bude spašen. Bog ne bi predodredio nekog da primi dar spasenja, samo da bi Njegov plan uništio neko time što bi taj dar vratio. Božije sveznanje i predznanje čine takav scenario nemogućim.
Čovek je, po prirodi, izopačeno biće koje ne traži Boga ni na koji način. Dok njegovo srce ne promeni Božiji Duh, on neće tražiti Boga, niti može. Božija Reč mu je nerazumljiva. Nepreporođen čovek je nepravedan, bezverdan, nema mira i nema „straha od Boga pred njegovim očima (Rimljanima 3:10-18). Takva osoba nije sposobna da se spasi ili čak da vidi potrebu za spasenjem. Jedino nakon što postane novo stvorenje u Hristu, njegovo srce i um su promenjeni prema Bogu. On sada vidi istinu i razume duhovne stvari (1. Korinćanima 2:14; 2. Korinćanima 5:17).
Hrišćanin je onaj koji je iskupljen od greha I postavljen na putu ka nebu. On je novo stvorenje i njegovo srce je okrenuto ka Bogu. Njegova stara priroda je prošlost, umrla je. Njegova nova priroda nema želju da vrati spasenje i da se vrati starom sebi ništa više nego što primalac transplatacije srca ima želju da vrati svoje novo srce i zameni ga starim, bolesnim srcem. Ovaj koncept hrišćanina koji vraća spasenje nije biblijski, ni pojmljiv. English
Može li hrišćanin da „vrati“ spasenje?
